Kako je MailChimp bez investicija postao najpopularniji servis email marketinga?

MailChimp je danas vodeći alat za email marketing. Zabavni pristup i šimpanza kao zaštitni znak nije jedino što ovaj startap čini specifičnim. Sam servis nastao je još 2001. godine. Bez ijedne investicije, unapređivan isključivo od profita koji je sam zarađivao, razvijao se kao sporedan posao web-dizajn kompanije šest godina. Tek 2007. godine MailChimp postaje prioritet, a danas je to servis koji koriste milioni kompanija, blogera i preduzetnika kako bi dopreli do što većeg broja korisnika putem emaila.

Po dostupnim podacima, MailChimp je sredinom 2015. godine imao preko pet miliona korisnika, a početkom 2016. objavili su podatak da je, tokom 2015, ovaj servis dobio još tri i po miliona novih korisnika. Iako nedovoljno precizni, ovi podaci ukazuju nam da je on daleko najpopularniji alat u ovoj grupi, s obzirom na to da najveći konkurent Constant Contact ima oko 600 hiljada korisnika.

Osnivači ovog servisa, Ben Čestnut i Den Kurcius, 2000. godine imali su iza sebe iskustvo u radu u velikim korporacijama i jedan propali biznis sa e-čestitkama. Tada, u jako lošim radnim uslovima, od svojih ušteđevina pokreću Rocket Science Group – kompaniju koja nudi konsalting usluge u oblasti dizajna malim i srednjim preduzećima u Atlanti. Tako počinje priča o MailChimpu.

Šimpanza kao rešenje problema postojećih klijenata

Ubrzo nakon početka rada oni, slušajući svoje mušterije, primećuju da je veliki broj nezadovoljan postojećim rešenjima za email marketing, te odlučuju da probaju da ponude nešto bolje.

Email softveri u to vreme su bili veliki, robusni, skupi i zahtevali su od klijenata da mnogo toga kodiraju sami. Ben i Den identifikuju ovo kao priliku i  menjaju deo svog koda napisanog za njihov nekadašnji sajt za naručivanje e-čestitki i tako prave softver koji će služiti za promociju kompanija putem emaila i analiziranje rezultata takve promocije.

U više navrata, osnivači su rekli da je dosta toga u vezi njihove kompanije kreirano iz zabave i spontanosti. Tako je inspiracija za ime nastala preko najpopularnije čestitke iz prethodnog biznisa na kojoj se nalazila nasmejana šimpanza.

Međutim, Ben i Den se nisu posvetili ovom servisu u potpunosti, te on ostaje sporedan posao njihove web-dev kompanije. MailChimp je polako postajao sve popularniji, da bi 2005. počeo da raste brže nego glavni posao kompanije, pa dve godine kasnije osnivači odlučuju da se fokusiraju samo na njega. U ovom trenutku naše priče smisleno je setiti se da, iako je Mailchimp danas toliko sveprisutan i očigledno uspešan, to je i jedan veoma zreo biznis, star 15 godina. Dobrim stvarima je često potrebno puno vremena da se razviju.

Prelazak na freemium = rast profita od 650%

Prvih osam godina postojanja servisa, tim je bio koncentrisan na povećanje profita, a  2009. godine kompanija prelazi na freemium model poslovanja. Ovo skroz menja njihov razvoj —nakon godinu dana od prelaska, kompanija je objavila da se broj korisnika koji plaćaju povećao 150%, a profit čak preko 650%. Od tog trenutka kompanija konstantno raste.

Da li je MailChimp mogao da ubrza svoj razvoj? Imajući na umu sve startap vesti koje čitamo ovih dana, možda najveća specifičnost koja se vezuje za ovu kompaniju jeste dug period razvoja bez ijedne investicije tokom koga je kompanija stigla do vodeće pozicije u svojoj delatnosti. Tek kada su to uspeli, prešli su na freemium model kako bi još intenzivnije razvijali svoje poslovanje.

Procenjuje se da na svakih 10 korisnika koji ne plaćaju, dolazi jedan koji plaća, te je ovaj model teško razvijati bez kapitala. Danas često startapi kreću svoj razvoj od freemiuma, a tek kasnije naplaćuju svoje usluge. Ben Čestnat na blogu kompanije piše o tome da pravo pitanje koje startapi moraju da postave sebi je da li je taj jedan korisnik dovoljan da pokrije sve njihove troškove.

Zanimljivo je da, na samom početku, MailChimp nije imao čak ni besplatan probni period.

Investicije: da ili ne?

Osnivači MailChimpa smatraju da je freemium danas popularan među startapima jer je jako privlačno osvojiti brzo deset korisnika koji koriste free verziju proizvoda. Međutim, problem leži u pitanju da li im to omogućava onog jednog koji koristi premium, a kojim je moguće pokriti sve troškove. Tako se često pozajmljuje novac, pre nego da se uopšte razvije način na koji bi mogao da se zaradi.

Oni tvrde da su se vodili time da, pre nego što kompanija reši da pozajmi novac, ona mora da osvoji tog korisnika koji će im pokriti troškove. Kada kompanija to postigne dalji put je sigurniji, jer je naučila kako da zarađuje novac pre nego što nauči kako da ga troši.