Loš dizajn korisničkog interfejsa koštao banku 500 miliona $

Trenutno se na sve strane priča o digitalnoj transformaciji, ali nije dovoljno samo preći na digitalno, u ovom novom „digitalnom” dobu je potrebno obraćati pažnju i na to da digitalni interfejsi budu promišljeno i jasno dizajnirani. U suprotnom, može doći do velikih problema.

Prošlog avgusta, Citibank je slučajno poslao 900 miliona dolara različitim kreditorima kompanije Revlon, za vreme refinansiranja duga te kompanije. Kako prenosi Bloomberg u detaljnom izveštaju, transakcija je prošla sve kontrole, i novac je na kraju poslat. Citibank je ubrzo shvatio grešku i zamolio kreditore da vrate novac, ali je uspeo da povrati samo manji deo.

Kako je do ovoga došlo? Prema analitičaru fintech industrije iz kompanije ModernTreasury, zahvaljujući lošem softveru, užasnom UI dizajnu, i zastarelim metodama kontrole. Citibank je zapravo hteo Revlonovim kreditorima da isplati kamate u iznosu od 7.8 miliona, a ne glavnicu zajma. Čitav problem je nastao zbog toga što je za transakcije korišćen softver Flexcube.

U ovom softveru, transakcija je komplikovana, a korisnički interfejs ne pruža dovoljno informacija. Za vrstu transakcije koju je Citibank nameravao da izvrši, potrebno je bilo napraviti nalog za isplatu čitavog zajma, i to svim kreditorima, ali onda glavnicu preusmeriti na interni račun Citibank-a, kako taj novac ne bi napustio banku.

Slika iznad predstavlja ono što je službenik, inače indijski podizvođač, imao pred sobom. Štiklirana je glavnica (PRINCIPAL) i unet broj internog računa, što je delovalo kao dovoljan korak. Nažalost, to nije bilo tačno. Iz nekog razloga, bilo je potrebno štiklirati još dva polja, FRONT i FUND – što nema nikakvog smisla u kontekstu ove operacije, niti se njihov smisao vidi iz termina koji se koriste – i u njih takođe upisati isti interni račun.

Podizvođači indijskog porekla nisu razumeli antikvarne procedure softvera, a sam Flexcube nije pružio adekvatno upozorenje da se radi o grešci koja će sav novac uplatiti kreditorima. Povrh svega, nalog je prošao tri provere putem mejla, gde, po svemu sudeći, niko od indijskih kolega nije bio dovoljno upoznat sa načinom rada softvera da bi mogao da uoči problem.

Tehnička podrška tvrdi da je u pitanju „ljudska greška”, ali je analitičar s pravom postavio pitanje do koje mere se može okriviti službenik, kada je softver toliko star da ne poseduje ni svoj API, pa sve mora da se unosi i proverava ručno.

Da stvar bude još zamršenija, Revlon nije uplatio Citibank-u sredstva za ceo zajam, pa je taj novac isplaćen iz sredstava banke. Kako prenosi Ars Technica, federalni sudija doneo je odluku prema kojoj Citibank nema pravo na povraćaj preostalih 500 miliona od kreditora koji novac nisu hteli da vrate. Nije jasno da li će Revlon morati da isplati novac Citibank-u. Jasno je samo da će nekoga ova greška skupo koštati.