Ljudi žele da pomognu, samo im dajte način

Pre nekog vremena objavljena je akvizicija Waze aplikacije od strane Google kompanije za cifru od preko milijardu $. Mnoge je taj potez iznenadio, kako zbog relativne anonimnosti Wazea u širim krugovima, tako i zbog super, astonomske cifre.

Waze startup je osnovao 2006. Ehud Shabtai pod imenom Freemap kao open-source softver, koji je entuzijastično prihvaćen od strane vozača u Izraelu. Dve godine kasnije, udružuje se sa preduzetnicima Uri Levinom i Amir Shinarom, na Palo Alto-Tel Aviv relaciji, i zajedno osnivaju Waze koji od tog trenutka postaje komercijalan i koga finansira više Venture kapitalista.

Waze se bavi prikupljanjem podataka o stanju na putevima u realnom vremenu od učesnika u saobraćaju koji su ujedno i korisnici aplikacije. Na ovaj način ostali korisnici aplikacije mogu da planiraju svoje putovanje u odnosu na trenutnu prohodnost na putevima. Takođe, postoji i element igre koji je manje više neophodan u današnje vreme, u vidu osvajanja poena i otključavanja različitih “raspoloženja” koja doživljavamo u toku vožnje.

Koncept na kojem počiva Waze je crowdsourcing, koji suštinski zavisi od činjenice da će javni poziv, upućen nedefinisanoj grupi ljudi, privući i okupiti upravo one koji najviše odgovaraju izvršenju zadatka.

Crowdsourcing

Crowdsourcing je postojao i pre Interneta, npr. stvaranje engleskog Oksfordskog rečnika gde je prikupljeno preko 6 miliona novih reči i izraza. Slično je usledilo sa Wikipediom koja je svojim originalnim pristupom iz korena promenila pristupačnost i koncept enciklopedija. Sa prepoznavanjem ogromnog potencijala crowdsourcinga  sve više se javljaju novi načini upotrebe. Meni lično je posebno interesantan bio Ushahidi, platforma koja je stvorena 2007. godine za krizne situacije i korišćena prvo u Africi u Keniji prilikom nemira u zemlji tokom izbora, a zatim prilikom svih većih elementarnih nepogoda koje su se dogodile od tad: nakon zemljotresa na Haitiju, Čileu, cunamija i zemljotresa u Japanu. U Srbiji je prvo korišćenje imala nakon zemljotresa u Kraljevu.

Pre nekoliko godina sam, uvidevši veliku korist koja može da se ostvari ovakvim pristupom problematici, započela projekat za rad na fakultetu koristeći upravo Ushahidi platformu za obeležavanje rupa na putevima rupanaputu.crowdmap.com Ako vam nije jasno zbog čega sam se baš na to odlučila verovatno se duže vreme niste provozali ulicama Beograda. Tehnički je sve odrađeno bez većih poteškoća, servis je urađen na Ushahidijevom cloud app-u Crowdmap. Rupa na putu je mogla da se prijavi mejlom, SMS porukom, odgovarajućim hashtagom na Twitteru ili prijavom na samom sajtu. U međuvremenu su napravljene i aplikacije za Android i iPhone. Implementirana je Google mapa na kojoj su beležene prijavljene i popravljene rupe.

Bila sam ponosna na svoje čedo izuzev jednog problema… jedino su moje prijave bile na sajtu. Tako je bilo sve dok jednoj grupi ljudi nije potpuno nevezano od mog projekta dozlogrdilo da se voze po ulicama koje su izgledale kao da je Marko orao drumove. Grupa ljudi na Twitteru pokreće kampanju, i tada kreće rast. Dnevne novine objavljuju sajt i namenu, po Twitteru i Facebooku se vest širi i odjednom se broj pristupa i prijava na sajtu udesetostručuje preko noći što samo govori u prilog tome da ljudi žele da učesvtuju u oblikovanju svog okruženja i da ako postoji pristupačna mogućnost to će i učiniti. Akcija dolazi i do Beograd puta sa kojima se povezujemo i uspostavljamo saradnju. Sa našim izlaskom iz priče zbog poslova sve se usporava da bi opet bilo svedeno na minimum.

Link na sajtu Beograd puta postoji, imaju moderatorsku ulogu, ali je poseta minimalna. Bez ambiciozne podrške i aktivne kampanje stvari ne mogu da funkcionišu.

Spoj korisnog i profitabilnog

Waze je uspeo da spoji ogromnu količinu ljudi koji žele da urade nešto korisno i da pomognu svojoj zajednici, kao i ostalim nepoznatim ljudima. Činjenica da je jedan ovakav projekat uspeo da dostigne uspeh i kvalitet kakav je ostvario Waze (50 miliona aktivnih korisnika), do mere da je Google primetio i prepoznao da bi implementacijom Wazea sa Google mapsom i definitivno učvrstio svoju poziciju kao broj 1 izvor digitalnih mapa govori o potencijalu crowdsourcinga kada se upotrebi na pravi način.

Naravno da možemo pričati o idejama i dobrim delima, ali svakako da iza svega leži veliki novac i potencijal koji je Google prepoznao kada se odlučio na ovu akviziciju. Kako se sam nalazi na izvoru svih trendova, dobro mu je poznato da u mobilnom marketingu leži kako sadašnjost tako i budućnost u nama verovatno nepoznatim oblicima što je i osnova Wazea.

Šta to znači za tvoju ideju

U svakoj varijanti, ova kupovina nam je pokazala moć crowdsourcinga. I u slučaju daleko jednostavnije “rupe na putu” i u slučaju Wazea odaziv ljudi je bio odličan onog trenutka kada su ljudi saznali za njega. Svaki projekat imao on za cilj profit ili ne, mora se posmatrati kao startap: maksimalno udubljivanje i zalaganje kako bi ideja opstala i populisala.

Ljudi žele da pomognu da imaju bolje mesto za život za sebe i zajednicu, samo proizvod preko čega će to da urade mora da bude pristupačan i lak za korišćenje.

Obzirom na to da su “podaci nova nafta”, crowdsourcing pruža jedan potpuno novi nivo vrednosti startapu. Osmisliti ideju koja će ljudima olakšati život i na taj način prikupiti zajednicu korisnika, koji će direktno ubrizgavati real time, real life podatke koji su, složićete se, neverovatno vredni na svakom tržištu, biće okidač verovatno sve više investitorima da ulažu u ovakve projekte.

Internet i preduzetništvo nam je donelo mogućnost da sa velikim brojem ljudi napravimo nešto što može da poboljša zajednicu i naš život, a da se od toga i finansiramo. Rad na nečemu što može da se voli nikad nije bio bliži.

Dobro razmislite, šta je ono što vam smeta i što znate da i drugim ljudima nije po volji (osim vremenske prognoze) što biste mogli da pretočite u projekat kome biste želeli ozbiljno da se posvetite?