IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Mindwalley je jedan od najuspešnijih startapa iz jugoistočne Azije. Do sada nisu primili ni jedan dolar investicija, a postali su profitabilni posle 3 meseca. Trenutno imaju preko 100 zaposlenih i ostvaruju prihod od 15 miliona dolara godišnje – situacija u kojoj bi verovatno većina startapa poželela da bude.
Višen Lakijani osnovao je Mindwalley pre više od 10 godina. Nije želeo da osnuje klasičan startap, želeo je da se bavi onim što stvarno voli i nije hteo da ima pritisak investitora koji bi ga možda usmerili da radi onako kako on ne oseća da treba.
Svoje lekcije izvorno je objavio na blogu svoje kompanije i s obzirom da je post veoma dugačak, pokušaću da vam prenesem osnovne poruke i možda motivišem za dalje čitanje.
Svoje iskustvo pretočio je u 7 saveta:
1. Diploma i nije toliko bitna
Višen smatra da fakultet jeste koristan, ali samo ako se iskoristi na pravi način.
Jedva sam završio fakultet. Nisam imao visok prosek, jednostavno nisam mogao da se fokusiram na predavanja. Umesto toga fokusirao sam se na neke druge stvari – volontirao sam i sticao praksu.
Usavršavao sam se u stvarima vezanim za biznis i preduzetništvo. Nikad nisam bio dobar u jednoj oblasti, ali iskustvo u različitim oblastima pomoglo mi je da postanem preduzetnik.
2. Nemojte prerano da date otkaz
Za razliku od nekih drugih preduzetnika, Višen ne preporučuje da odmah date otkaz u firmi čim zakoračite u preduzetničke vode.
Stalan posao vam omogućava sigurnost i prihode dok ne postignete prelomnu tačku profitabilnosti. Mindwalley sam pokrenuo u decembru 2002., a ostavku sam da manje od godinu dana kasnije – u novembru 2003. godine, kada je Mindwalley počeo da mi donosi prihod od 4000$ mesečno.
Kada sam postigao finansijsku sigurnost mogao sam da razmišljam o skaliranju, jer više nisam morao da brinem o novcu.
3. Biznis plan vam ne treba
Višen preporučuje preduzetnicima da postave realne ciljeve i da rade na njihovom ostvarivanju.
Kada sam osnovao Mindwalley nisam imao nikakav biznis plan. Jednostavno sam realizovao ideju.
Nisam imao cilj da zaradim milione ili da prodam biznis. Umesto toga imao sam cilj da izgradim biznis koji će mi donositi 4000 $ mesečno, koliko mi je trebalo za normalan život u Njujorku. Tada sam mogao da napustim stalan posao i da idem ka većim ciljevima.
4. Kontrolišite svoj kapital
Savet za preduzetnike je da budu oprezni sa udelom u svojoj kompaniji i da nikad ne ustupaju vlasnički udeo na prijateljskoj osnovi, već na osnovu toga da svako od partnera unese neku vrednost u kompaniju.
Pored toga, govori o smanjenju rizika koji može da se ostvari vestingom.
5. Izgradite mrežu kontakata i naučite da se povezujete
Još jedan od Višentovih saveta za preduzetnike je da stalno rade na povezivanju sa drugim preduzetnicima.
2008. godine sam krenuo da se povezujem sa drugim preduzetnicima preko različitih grupa. To je omogućilo uspeh mojoj kompaniji. Stupio sam u kontakt sa ljudima koji su radili ono što sam i ja želeo. To mi je omogućilo da mnogo lakše realizujem svoje snove.
6. Najbitnije veštine su marketing i prodaja
Ključne veštine za uspešnog preduzetnika vezane su za marketing i prodaju.
Kao inžinjer smatrao sam da je dovoljno da napravim dobar proizvod i tada će mi se sva vrata otvoriti. Međutim sa prva dva biznisa fejlovao sam upravo zato što su mi nedostajale veštine vezane za prodaju.
Odlučio sam da nađem posao, međutim u aprilu 2001. to nije bilo tako lako, obzirom da je dot com bubble upravo pukao, tako da su kompanije tada nudile isključivo poslove na proviziju, bez fiksne plate.
Zaposlio sam se u firmi koja je proizvodila softver za advokate. Njihova prodajna taktika bila je napadna, možda čak i malo ljigava, ali tada sam naučio kako da prodajem. Tačno godinu dana kasnije osnovao sam Mindwalley koji je postao profitabilan već u četvrtom mesecu.
7. Nemojte da gradite kompaniju samo da biste zaradili
Višent savetuje preduzetnike da ne vode svoje kompanije samo ka profitu. Umesto toga pravi preduzetnici, za razliku od biznismena, trebali bi da budu posvećeni napretku čitavog čovečanstva.
Ako bih imao kompaniju kao Pepsi ili McDonald’s bio bih razočaran. Tako ne bih davao doprinos društvu, umesto toga imao bih marketing mašinu koja prodaje visoko fruktozni napitak ili nezdravu hranu.
Verujem da su i kompanije poput Pepsija ili McDonald’s-a započeli preduzetnici sa dobrim namerama, ali su one u međuvremenu izgubile dušu. One sada posluju da bi svojim akcionarima omogućile profit. Ali, da li ovakve kompanije omogućavaju napredak čovečanstva?
Ukoliko ste pronašli vrednost u ovim skraćenim lekcijama, predlažem da pročitate i originalni članak.