Kostolčani mogu da kupe najviše espresa, ali zbog toga moraju plitko da dišu

Kostolčani svojom zaradom mogu da kupe najviše šoljica espresa u Srbiji, pokazuje istraživanje „Espreso indeks” Instituta za razvoj i inovacije, koje se bavi računanjem kupovne moći u lokalnim samoupravama u Srbiji. Indeks je dobio ime zbog toga što se kratki espreso koristi kao jedinica za poređenje, i to tako što se poredi odnos cene espresa i prosečne plate. Tako najviše šoljica mogu da kupe žitelji Kostolca, dok najmanje ovog poznatog napitka mogu da kupe stanovnici Raške. 

„Kupovnom moći se može objasniti koliko možete kupiti espresa, ali jasno je da je važno i postojanje bioskopa, pozorišta, džez kluba ili zatvorenog bazena”, objašnjavaju s ovog Instituta zašto opštine s većom kupovnom moći ne privlače nužno i više ljudi. 

Možda Kostolac nema sve navedeno, ali ono što svakako ima jesu termoelektrane. U njima se proizvodi 17% električne energije EPS-a i to sagorevanjem uglja, koji u vazduh ispušta velike količine zagađujućih i opasnih materija. Zato Kostolčanima jeste najbolje da piju espreso, jer treba da dišu plitko i drže maske na licima, ali ne samo zbog pandemije. 

Međutim, nije Kostolac jedini, jer istraživanje pokazuje da stanovnici onih opština u kojima svoja postrojenja ima Elektroprivreda Srbije ili Rudarsko-topioničarski basen Bor mahom mogu da kupe više espresa od proseka. Naravno, pitanje nije samo kolike su plate, već i koliko košta espreso u pomenutim mestima, jer njegova cena u Beogradu i Kostolcu nije ista. Zato u Kostolcu jednom prosečnom platom možete kupiti 879 šoljica, a u Raškoj 290. 

Valjda je ovakav odnos plata i cena u gradovima i opštinama koji se truju EPS-ovim zagađenjima neka vrsta pravedne raspodele, jer njihovi stanovnici podnose teret energetskog sistema čitave zemlje. Najveći zagađivač vazduha u Srbiji je termoelektrana Kostolac B, a na drugom mestu je Nikola Tesla B1 i B2 u Obrenovcu. One su tokom prošle godine emitovale više od 300 hiljada tona sumpor-dioksida, dok je Nacionalnim planom za smanjenje emisija, čija je primena obaveza Srbije prema Energetskoj zajednici, dozvoljeno najviše 55 hiljada tona, piše RSE. 

Već smo pisali o Čačku, koji počinje da se razvija kao IT centar, ali mu taj posao otežava zagađen vazduh. Životna sredina je važan faktor pri izboru mesta za život, a Kostolac bi na takvoj listi bio pri dnu. 

„Espreso indeks” je prvo takvo istraživanje urađeno u 174 gradova i opština u Srbiji, a primenjen je koncept sličan „Big Mac indeksu” koji časopis The Economist koristi za upoređivanje svetskih valuta koristeći vrednost hamburgera u restoranu brze hrane u zemljama širom sveta.