„Korona nikada neće nestati”, ali biće OK

Postepeno se navikavamo na ideju da je koronavirus postao deo naše svakodnevice. Brojke rastu, pa opadaju i tako u krug, a dosad je u svetu obolelo gotovo 20 miliona ljudi. Podaci više nikoga ne iznenađuju, a početni šok zamenilo je prilagođavanje svih sfera života kohabitaciji s virusom. Kako navodi The Atlantic, ako je uopšte postojao period kada je koronavirus bilo moguće lokalizovati, on je prošao, a jedan ishod je siguran – virus nikada neće nestati. 

Virus će nastaviti da cirkuliše

Naime, kako navode stručnjaci sa univerziteta Harvard i Kolumbija, a prenosi The Atlantic, koronavirus je isuviše rasprostranjen i zarazan. Prema rečima eksperata, najizvesniji scenario jeste taj da će se pandemija u nekom trenutku završiti, bilo zahvaljujući vakcinaciji ili usled masovnog zaražavanja, ali da će virus nastaviti da cirkuliše planetom u manjoj koncentraciji. Broj novozaraženih vremenom će varirati, a tu i tamo biće novih žarišta. Čak i kada dugoočekivana vakcina pristigne, najverovatnije će samo suzbiti, ali ne i uništiti virus, te ćemo zauvek živeti s njim. U najboljem slučaju, vakcina i efikasniji tretmani oslabiće bolest, čineći je manje opasnom. Vremenom, virus će postati samo jedan od sezonskih respiratornih virusa, poput preostala četiri koronavirusa koji izazivaju prehladu. Nije isključeno da će virus koji je uzročnik aktuelne pandemije postati peti „stalni gost”. 

Nema brzog i lakog rešenja

Nedavna izjava generalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije Tedrosa Adanoma Gebrejesusa ide u prilog ovoj tezi i obeshrabruje optimiste koji misle da će se doći do brzog i lakog rešenja. Kako je naglasio, trenutno nema „srebrnog metka”, a možda ga nikada neće ni biti. Brojni eksperti, uključujući i lekare SZO, smatraju da je vakcina najbrži način da se pandemija okonča. Posebno kada se uzme u obzir da su ljudi širom sveta već izmoreni policijskim časom, fizičkim distanciranjem i zaštitnim maskama.

U budućnosti sezonska bolest?

Druga varijanta, kolektivni imunitet, teško da je održiva opcija. Kako navodi The Guardian, prenoseći informacije iz istraživanja Kings koledža u Londonu, osobe koje su se oporavile od koronavirusa mogu izgubiti imunitet na bolest za svega nekoliko meseci. Naglašeno je da se imuni sistem na različite načine bori protiv koronavirusa, ali, ukoliko su antitela glavna linija odbrane, ljudi će potencijalno moći da se zaražavaju u sezonskim talasima, a vakcine ih neće štititi dugoročno.

Kod virusa generalno postoji balans. Što je zarazniji, manje je smrtonosan i obrnuto. Ono što virus „želi”, jeste da nastavi svoje širenje, a jednostavnije mu je da to učini sa živog domaćina koji se kreće i socijalizuje, nego sa mrtvog. Nije isključeno ni da su preostala četiri koronavirusa manje smrtonosna zato što smo ih preležali u detinjstvu, pa, iako nas imunitet ne štiti sasvim od njih, makar sprečava ozbiljna oboljenja. Uz imunizaciju koju bude donela vakcina, izvesno je da će koronavirus  dugoročno biti znatno manji problem nego što je to sada, makar u zdravstvenom smislu. Na koje će druge načine izmeniti društvo, pitanje je koje je još otvoreno.