Koliko zarađuju marketari u Srbiji — Rezultati istraživanja Marketing zajednice

Domaća marketing zajednica je tokom decembra 2016. sprovela prvo istraživanje o zaradama marketara u Srbiji. Ukoliko ste propustili prethodni marketing meetup na kome su prikazani rezultati istraživanja, ovde smo izdvojili neke od najvažnijih i najzanimljivijih podataka koji su se tu našli.

Istraživanje je obuhvatilo 174 ispitanika, a anketa na koju su odgovarali sadržala je pitanja koja se tiču radnog iskustva u marketingu, oblasti ekspertize, tržišta i kompanije za koju rade, tipa angažovanja i visine svoje mesečne neto zarade.

Prema veličini uzorka, ovo istraživanje daje verodostojne podatke, a plan je da se u narednoj iteraciji istraživanje produbi i proširi izvan granica same Marketing zajednice.

Iskustvo u marketingu

Najveći procenat ispitanika (41%) spada u mediore (2 do 5 godina radnog iskustva u marketingu), 30% spada u juniore (do 2 godine radnog iskustva), dok najmanji broj ispitanika (19%) spada u kategoriju seniora sa preko 5 godina radnog iskustva.

Oblasti marketinga

Kada je u pitanju ova kategorija, svi ispitanici su mogli da navedu i više oblasti svoje ekspertize. Više od 50% njih navodi da u svom svakodnevnom radu pokriva oblasti marketinga na društvenim mrežama i kreiranja sadržaja. Veoma zastupljene oblasti delovanja su i Community management i Analitika. Najmanji broj ljudi se bavi Programmatic advertisingom, Video i Affiliate marketingom, dok u srednje zastupljene oblasti spadaju PPC, SEO i Offline marketing.

Oko četvrtine ispitanika (26%) navodi da u svom svakodnevnom radu pokriva jednu oblast marketinga, dok 21% pokriva 3 oblasti marketinga. Ostali odgovori (2, 4, 5 ili više od 5 oblasti) ravnomerno su raspoređeni kod oko 13% ispitanika.

Tip angažovanja

Najveći procenat ispitanika (58%) čine marketari angažovani sa punim radnim vremenom u nekoj kompaniji, dok ih prate oni koji svoje puno radno vreme dopunjavaju freelance projektima (16%). Frilenseri čine 11% uzorka, dok najmanji procenat ispitanika čine oni koji se marketingom bave part-time ili su vlasnici svojih kompanija.

Kompanija/Tržište delovanja

Najveći procenat ispitanika — 42% čine marketari angažovani u domaćim kompanijama, koje posluju za domaće tržište. Približno jednak procenat (oko 20%), čine marketari koji rade za domaće kompanije koje posluju na stranom tržištu i oni koji su angažovani u stranim kompanija koje posluju na stranom tržištu. Nešto manje ispitanika (13%) radi za stranu kompaniju koja posluje na domaćem tržištu dok je najmanji procenat onih kombinuju rad za domaće i strano tržište.

Preko polovine ispitanika radi za domaće tržište, oko 42% za strano, dok samo 3% kombinuje rad za domaće i strano tržište.

Zarade

Zarade u marketingu se povećavaju sa sticanjem iskustva. Procentualno, najveći skok plata se može primetiti prilikom prelaska sa juniorskog na mediorski nivo dok je prilikom prelaska sa mediorskog na senioski nivo taj skok procentualno nešto manji.

Oblast marketinga takođe utiče na visinu zarade.

Ne uzimajući u obzir seniornost ispitanika, i uzimajući u obzir da su ispitanici mogli da navedu više oblasti kojima se bave, dobijeni podaci se tumače na sledeći način:

Prosečna plata ispitanika koji su kao svoju oblast delovanja naveli i community management (bez obzira na seniornost) je 680 evra dok je prosečna plata ispitanika koji su kao svoju oblast delovanja naveli i affiliate marketing (bez obzira na seniornost) gotovo duplo viša i iznosi 1 320 evra.

U tom smislu ovi podaci ne ukazuju direktno na “profitabilnost” odn. plaćenost marketara koji se bave određenim vidovima marketinga ali mogu da daju vrlo grub i okviran uvid.

Da li je isplativije biti frilenser ili raditi u kompaniji?

Najveće prihode (u proseku 1780 evra), ostvaruju vlasnici kompanija, a zatim zaposleni sa punim radnim vremenom, koji pored toga rade i na  freelance projektima (1100 evra mesečno). Najmanje zarade (350 evra) ostvaruju marketari koji su angažovani part-time.

Kada uporedimo marketare koji svoje puno radno vreme ostvaruju u nekoj kompaniji i marketare koji se bave isključivo freelance projektima, za isti nivo radnog iskustva, frilenseri ostvaruju za 13% više prihode (prosečno 850 evra mesečno u odnosu na 750 evra koje u proseku ostvaruju zaposleni u kompaniji).

Da li je isplativije raditi za strano ili domaće tržište?

Najviši prosek plata od 1 650 evra ostvaruju marketari u stranim kompanijama koje kombinuju rad na domaćem i stranom tržištu dok je najniži prosek (700 evra) u domaćim kompanijama koje rade isključivo za domaće tržište.

Kada uporedimo isti tip kompanija (domaće ili strane) prema tržištu na kome posluju, primetno je da se najviše zarade ostvaruju u onim kompanijama koje kombinuju rad za domaće i strano tržište, zatim u onim koje rade isključivo za strano, i na kraju u onim koje posluju isključivo za domaće tržište.

Iako je nivo zarada u domaćim kompanijama bez obzira na tržište na kome posluju vrlo sličan (±10%), treba imati u vidu da prosek godina iskustva zaposlenih u ovim kompanijama veoma varira. Uzimajući u obzir godine iskustva i prosek plata, najpovoljnija situacija za zaposlene kada su u pitanju zarade jeste u stranim kompanijama koje posluju na stranom tržištu a najnepovoljnija u domaćim kompanijama koje rade isključivo na domaćem ili kombinuju rad na domaćem i stranom tržištu.

Važni zaključci

Prema prvoj verziji istraživanja zarada u marketingu, približno 55% ispitanih marketara radi za domaće tržište, približno 42% za strano, dok oko 3% marketara kombinuje rad za domaće i strano tržište.

Više od 50% ispitanika navodi da u svom svakodnevnom radu pokriva oblasti marketinga na društvenim mrežama i kreiranja sadržaja. Veoma zastupljena oblast delovanja su i Community management i Analitika.

Procentualno, najveći skok plata je primećen prilikom prelaska sa juniorskog na mediorski nivo dok je prilikom prelaska sa mediorskog na senioski nivo taj skok procentualno nešto manji.

Takođe je primećen i veliki raspon plata – od minimalne do maksimalne vrednosti – na svim nivoima iskustva što ukazuje da drugi faktori kao što su tržište za koje se radi, oblast marketinga i drugi, takođe značajno utiču na nivo zarade (pored godina iskustva).

Najveće prihode, od prosečno 1 780 evra mesečno ostvaruju vlasnici kompanija.

Najviši prosek plata bez obzira na seniornost od 1 650 evra ostvaren je u stranim kompanijama koje kombinuju rad na domaćem i stranom tržištu a najniži, od prosečno 700 evra u domaćim kompanijama koje rade isključivo za domaće tržište.

Istraživanje 2.0

Ideja je da istraživanje bude ponovljeno u toku 2017. godine, sa izmenama koje će se ticati pre svega preciznijeg određenja seniornosti, kako bi se kroz ovaj parametar mogli posmatrati svi dobijeni podaci. Istraživanje bi takođe trebalo da uključuje i podatke o bruto platama koji su relevantniji za poslodavce, kao i više demografskih podataka o ispitanicima i njihove lokacije (grad u kome rade).