Koliko je Srbija blizu uvođenja 5G mreže i šta smo do sada uradili po tom pitanju?

Nedavno je Telenor uradio test brzine koji treba da pokaže šta možemo da očekujemo od pete generacije mobilne mreže. Dostignutih 1 Gbps je najveća brzina zabeležena u Srbiji. Kako mobilni telefoni koji trenutno postoje ne mogu da podrže brzine veće od 450 Mbps, test je urađen na uređaju za merenje.

Kao što smo već pisali, predviđa se da će u Srbiji 5G postati standard 2025. Iz RATEL-a najavljuju da je plan da se aukcija po pitanju spektra za 5G pripremi 2020. Mnoge evropske zemlje su već prošle ili planiraju, do kraja godine, da prođu ovaj proces. Ivan Jelić, sa bloga Bekstvo u slobodu, objašnjava.

Aukcijom operatori najjednostavnije rečeno dobijaju mogućnost da naprave mrežu, odnosno da se u etru pojavi njihov 5G signal. Same 5G mreže bitno su kompleksnije i različitije od 4G mreža, te će infrastrukturne investicije i kreativnost operatora morati da budu adekvatne tome. 5G bi trebalo da omogući ekspanziju IoT uređaja što potencijalno može otvoriti nove poslovne modele za operatore.

Dr Vladica Tintor, direktor RATEL-a, ističe da aukcija nije jedini preduslov da se peta generacija de facto uvede u Srbiju. Pošto mobilni operatori plaćaju velika sredstva za licence, oni takođe imaju očekivanja za povratak ulaganja.

Benefiti 5G mreže

5G mreža počinje da zaživljava ove godine, a u Evropi bi sledeće godine trebalo da uđe u komercijalnu upotrebu. U SAD je Savezna komisija za komunikaciju već odobrila spektar, tako da se očekuje da već u julu počne da se koristi.

Do sada su se generacije smenjivale na približno deset godina – 2G 1991, 3G 1998, a 4G 2008. Kako se svakog dana preko 5,5 miliona novih uređaja priključuje na internet, a u sledeće četiri godine se očekuje da broj dođe do 20,8 milijardi, mreže će morati da povećaju svoj kapacitet. Zbog toga se očekuje da će se u budućnosti smene generacija dešavati brže.

Zbog čega je 5G mreža uopšte toliko bitna? Svaka nova generacija je donosila konkretne promene. 2G je uvela digitalni umesto analognog prenosa i SMS, 3G je po prvi put omogućio strimovanje medija, a 4G je omogućio prenos audio i video materijala visokog kvaliteta.

5G mreža će, osim još većih brzina, imati izuzetno nizak latency (vreme kašnjenja prenosa) što je bitno za industrije u kojima je trenutni prenos informacija izuzetno bitan. Najveću korist će imati industrije poput autonomnih automobila i onih koji vrše operacije na daljinu. Čak i u mnogo “tradicionalnijim” oblastima, poput poljoprivrede, 5G će se pokazati izuzetno koristan jer će poboljšati automatsko merenje kvaliteta zemlje, sagledavanja onoga što zemlji fali ili kada treba da se navodnjava.

Na tržištu još uvek ne postoji veliki broj telefona koji podržavaju 5G.

Gotovo svi proizvođači koji su predstavili uređaje koji podržavaju 5G predstavili su ih u najvišem segmentu i u pitanju je jedan uređaj. Ovo će izvesno biti godina u kojoj će većina proizvođača pokazivati da su ovladali tehnologijom, da je mogu integrisati i plasirati na tržište u ograničenim uslovima i u segmentu u kom je tradicionalno najlakše plasirati nove tehnologije.

Mislim da bi ekspanziju 5G-a u niže cenovne segmente trebalo očekivati tokom 2020. i 2021. godine, što pre svega zavisi od zastupljenosti 5G mreža i podrške za 5G u čipovima za uređaje srednjeg i nižeg segmenta.

Testovi samovozećih vozila pomoću 5G

Srbija je jedina zemlja koja nije članica EU u kojoj će biti postavljeni 5G koridori za testiranje autonomnih vozila, u velikom evropskom projektu. Testiranja će započeti na 4G mreži, jer je želja da se obezbedi kompabitilnost između tehnologija, do konačnog uvođenja pete generacije. 4G ima dosta nizak latency, ali za potrebe autonomnih automobila greške ne smeju da postoje.

Testiranje će kod nas započeti na autoputevima, a u planu je i da se isto uradi na ostalim putevima u kasnijoj fazi. Problem, je naravno, što su sporedni putevi mnogo lošije pokriveni mrežom. Kod nas je Telekom Srbija sprovela 4G mrežu duž autoputa, a razvija je i u tunelima, što je jako bitno, jer mreža ne sme da bude prekinuta. Ovo je jedan od razloga zašto smo izabrani.

Do sada su urađena dva testa: prvi u Nemačkoj, Francuskoj i Luksemburgu, a drugi u Skandinaviji. Do sada su se uvek dešavali u tri države, pa će tako biti i u ovom slučaju. Mi smo sa Bugarskom i Grčkom potpisali dogovor u junu ove godine, pa će koridor ići od Soluna, preko Bugarske, do Niša. Srbija je predložila da se čitav koridor u jednom trenutku produži i do Mađarske, budući da je naša infrastruktura dosta dobro razvijena za potrebe ovog projekta. Postoji mogućnost da će se projekat proširiti i na Rumuniju.

O značaju učešća u ovom projektu Jelić kaže.

Testiranje naših puteva u ovom smislu može biti zanimljivo za umrežavanje i stvaranje budućih međudržavnih koridora koje će samovozeća vozila koristiti. To znači da bi našoj IT zajednici ove tehnologije mogle biti dostupnije nego tamo gde se to ne dešava, što bi moglo da podstakne razvoj našeg tržišta u ovom smeru.

Prisustvo samovozećih vozila na našim putevima može ubrzati promene društvenih normi i brže prihvatanje nečega što će kao neminovnost bitno uticati na našu budućnost.