Koji strahovi koče otvaranje podataka i šta treba da se desi da bi došlo do masovnije upotrebe podataka?

Još od 2015. godine od kada se u Srbiji aktivnije radi na razvoju ekosistema za otvorene podatke primetan je izvesan napredak na ovom polju. Ipak, još uvek postoji mnogo prostora za poboljšanje. Mnogo puta je ponavljano kako veći broj dostupnih informacija ne samo da bi povećao transparentnost rada državnih institucija, već bi stvorio i prilike za poboljšanje njihovih usluga, doveo do unapređenja života ljudi i omogućio podsticaj inovativnim biznisima.

Da ima mnogo prostora za unapređenje u otvaranju podataka u Srbiji ukazuju mnogi stručnjaci, među kojima je i projektni koordinator Sanja Nasevski iz UNDP Srbija, koja kao glavni problem za napredak Srbije u ovoj oblasti vidi strah.

Šta ako neko izmeni naše setove podataka i onda tvrdi da su to tačni podaci? Šta bi se desilo sa mojim poslom ako bih otvorio podatke? Tada bi svako mogao da izrađuje iste izveštaje koje ja sada izrađujem! Šta ako bi neko ko nema potrebno stručno znanje pogrešno tumačio naše podatke? Bili bismo zatrpani pitanjima medija i slanjem zvaničnih saopštenja! — samo su neki od strahova i pitanja sa kojima se Sanja susretala u svakodnevnom radu sa otvorenim podacima.

Razlozi za strah su različiti, kao i sami strahovi — neko se plaši da će izgubiti radno mesto onog momenta kad podaci kojima trenutno barata samo institucija koja ih proizvodi budu dostupni svima. Neko se plaši zlonamernih ili pogrešnih tumačenja podataka. Nekada su podaci nedovoljno precizni, te postoji strah da će ovakve greške biti uočljivije otvaranjem podataka. Najzad, analizom podataka se može doći i do novih zaključaka i/ili informacija, koje neko želi da sakrije. Strahovi postoje i kod građana, koji žele da zaštite svoje lične podatke i svoj identitet, a nisu sigurni na koji način se podaci obrađuju i ko sve ima pristup istim.

Pored straha, problem u radu sa otvorenim podacima često stvaraju i nedostatak resursa (ljudstva, vremena, znanja), pravna regulativa (na primer geoprostroni podaci ne mogu da se objave u mašinski čitljivom formatu zato što se naplaćuju po Zakonu o republičkim administrativnim taksama), kao i nedostatak adekvatne tehničke infrastrukture (informacioni sistemi, kvalitetni senzori koji skupljaju određene podatke), kaže Sanja.

U Srbiji se otvorenim podacima bavi i zajednica HeapSpace koja je pokrenula inicijativu opendata.rs i koja nudi otvorenu platformu za lakšu objavu podataka bez obzira na izvor. Njihov osnivač Igor Spasić pored napretka i pozitivnijeg stava države po ovom pitanju uočava i određene nedostatke

Tehnički kvalitet samih izvora je nizak (ne koriste se sigurne konekcije, podaci nisu u tkzv. mašinski čitljivoj formi i sl.). Problem je tehničke prirode, lako je rešiv, ali zahteva ulaganje vlasnika izvora (najčešće države) u tehničko opismenjavanje i razumevanje problema. Takođe država još uvek ne otvara sve podatke koje bi imalo smisla otvoriti, a često i jesu vlasništvo građana. Potrebno je uložiti trud i u pravnu regulativu i urediti način na koji se tretiraju licence, ko je vlasnik otvorenih podataka nastalih aktivnošću građana i sl.

Ono na čemu bi takođe u budućnosti trebalo da se poradi prema Igorovom mišljenju je i uključivanje otvorenih podataka privatnog sektora, a kada se sve ovo reši doći će i do veće upotrebe podataka.

Kao pozitivan primer u zemljama koje su ranije počele da se bave otvorenim podacima i koje su uložile više sredstava Sanja u nedavno objavljenom autorskom tekstu „Šta se krije iza otvorenih podataka?” navodi otvaranje transportnih podataka koji su omogućili da broj smrtnih slučajeva u saobraćajnim nesrećama u Evropi bude smanjen za 5,5 odsto, a nepotrebno čekanje na putevima u EU za ukupno 629 miliona sati, što je unapredilo kvalitet svakodnevnog života građana.

Na osnovu ovih podataka mogući scenario za saobraćaj u Srbiji bio bi 32 smrtna ishoda manje u saobraćajnim nesrećama i vreme provedeno u saobraćajnim gužvama skraćeno za 8,5 miliona sati u roku od godinu dana. Što više ljudi vide kako korišćenje otvorenih podataka može da pomogne u poboljšanju njihovog svakodnevnog života, više će i tražiti da se podaci otvaraju.

Pored transportnih podataka u Srbiji je potrebno otvoriti i ostale oblasti koje su prepoznate poslednjom ovogodišnjom izmenom EU PSI direktive, koja se sada zove Directive on open data and reuse of public sector information. Za sada u formi otvorenih podataka u Srbiji, kaže Sanja, nisu otvoreni neki od setova podataka visoke vrednosti kao što su geoprostorni podaci, satelitski snimci zemlje, meteorološki podaci, podaci o privrednim subjektima, i podaci o mobilnosti (putne mreže i infrastruktura).

Bez ovih setova se ne može generisati prava vrednost otvorenih podataka za građane, koja leži u različitim servisima i aplikacijama na koje smo uveliko navikli — vremenska prognoza, aplikacija za javni prevoz, a i u onim novim koje tek mogu biti razvijene — aplikacija koja nam pokazuje gde da kupimo stan ako želimo miran kraj, gde da otvorimo prodavnicu ako je naš proizvod namenjen pre svega mladim i urbanim potrošačima, itd.

Otvaranje podataka nije značajno samo za građane i institucije, već može pomoći i u razvoju biznisa posebno onih koje se bave razvojem aplikacija i softvera koje u svom radu generišu ovakve podatke. Kao rešenje za unapređivanje Srbije u ovoj oblasti i Igor i Sanja vide zajednički trud države i nevladinog sektora.

Edukacija, odnosno razumevanje problema i mogučih rešenja (tehnički, pravno itd), kao i proaktivna komunikacija svih aktera. Pretpostavljamo da zdrava namera već postoji. Mi kao Heapspace možemo da pomognemo u razumnoj meri.

Jedan od načina je pružanje podrške i pomoći u početnoj fazi u pripremi podataka, obezbeđivanju kvaliteta podataka i osiguravanju podrške rukovodstva otvaranju podataka. Drugi način jeste da se prikaže koje su direktne koristi od objavljivanja otvorenih podataka i da se promovišu šampioni otvaranja podataka i podstiče upotreba setova podataka za opšte dobro, čime se ujedno doprinosi i radu institucija koje otvaraju podatke. Ukoliko uprava u institucijama koje barataju bazama podataka postane svesna kako otvoreni podaci mogu da olakšaju i njihov posao, biće spremnija da otvori podatke uprkos zabrinutosti.

Ono što je u budućnosti potrebno Srbiji i na čemu bi u narednom periodu trebalo više da se radi je otvaranje podataka sa određenom svrhom, a kako je pomenuto na blogu Instituta otvorenih podataka, objavljivanje podataka je delotvornije ukoliko je usmereno na rešavanje konkretnih problema. U suprotnom, postojeće mogućnosti koje nude otvoreni podaci, u Srbiji kao i u drugim zemljama, ostaće samo mogućnosti.