Koje su osnovne razlike između paušalnog oporezivanja i PDV-a?

Bez obzira na to da li tek planirate da postanete preduzetnik ili ste već godinama u tim vodama, u nekom trenutku ste se susreli s pojmovima porez na dohodak i porez na dodatu vrednost i nedoumicama koje oni sa sobom nose.

Ako ste ušli u ovaj tekst, verovatno već znate da preduzetnik može da bude obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti na stvarno ostvaren prihod ili na paušalno utvrđen prihod od strane Poreske uprave. Međutim, ono što često dovodi do zabune je da prilikom osnivanja svaki preduzetnik koji nije paušalac ima pravo, ali ne i obavezu da se registruje u sistem PDV-a.

Odnosno, govorimo o dva različita poreza — porezu na dohodak i porezu na dodatu vrednost.

Porez na dohodak

Kada se preduzetnik registruje u APR-u dužan je da u narednih 15 dana podnese poresku prijavu za plaćanje poreza i doprinosa Poreskoj upravi. Tada može da podnese jedan od dva obrasca:

• Obrazac PPDG-1R – za plaćanje paušalnog poreza, i
• Obrazac PPDG-1S – za plaćenje poreza na stvarno ostvaren prihod.

Prvi znači da je visina poreza koji preduzetnik plaća unapred određena od strane Poreke uprave i to u skladu sa Uredbom o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje. Time je preduzetnik oslobođen obaveze da beleži svoje prihode i rashode jer to koliko otprilike zarađuje i na koliki iznos treba da plati porez Poreska procenjuje umesto njega.

U drugom slučaju preduzetnik se opredeljuje da vodi poslovne knjige, što znači da beleži robu/usluge koje je prodao i koliko ima troškova. Odnosno, on se samooporezuje na osnovu stvarnog iznosa prihoda.

Koji god način da izabere, preduzetnik se biranjem obrasca odlučuje na koji način će da plaća porez na dohodak. Odnosno, oba slučaja odnose se na zaradu od poslovanja.

Porez na dodatu vrednost

Za razliku od poreza na dohodak, PDV je porez na opštu potrošnju, a u sistem PDV-a ulaze sva ona pravna lica koja su se opredelila da plaćaju porez na dodatu vrednost ili su to morala.

Situacija kada preduzetnik (i bilo koji drugi privredni subjekat) mora da počne PDV aktivnost i da se registruje kao obveznik PDV-a je trenutak kada njegov prihod u prethodnih 12 meseci (što ne zanači da je u pitanju striktno kalendarska godina) pređe iznos od 8.000.000 dinara.

S druge strane, privredni subjekti koji ostvare ukupan promet manji od 8.000.000 dinara imaju pravo da se evidentiraju u sistem PDV ukoliko to žele. O tome kada preduzetnici biraju ovu opciju, Maja Momirov, direktorka knjigovodstvene agencije Ekonomski biro, kaže:

Preduzetnici najčešće svojevoljno ulaze u PDV sistem kada se opredele da se bave delatnošću iz oblasti trgovine kako bi bili konkurentni na tržištu, što često i njihovi komitenti traže od njih, takođe kada se opredele za neke veće investicije i slično.

Dodatno, privrednim subjektima koji su u sistemu PDV-a je važno da posluju sa subjektima koji su takođe u sistemu PDV-a jer u tom slučaju imaju pravo na odbitni PDV, tj. mogućnost da traže povrat PDV-a ukoliko im je ulazni PDV veći od izlaznog.

Treba imati na umu i da ulazak u sistem PDV-a na osnovu sopstvene odluke nije isto što i prestanak prava na paušalno oporezivanje koje nastupa kada iznos prihoda pređe 6.000.000 dinara u kalendarskoj godini. Takođe, važno je napomenuti da prestanak prava na paušalno oporezivanje prestaje i kada se obveznik evidentira u sistem PDV-a.

Ulazak u sistem PDV-a

U slučaju da preduzetnik mora da uđe u sistem PDV-a, već narednog dana od kada je ukupan promet premašio cenzus od 8.000.000 dinara u prethodnih 12 meseci on postaje obveznik PDV-a. Tog dana preduzetnik je dužan da počne da izdaje račune sa obračunatim PDV-om, vodi evidenciju, obračunava PDV na mesečnom tj. tromesečnom nivou i preda EPPDV prijavu (Evidenciona prijava poreza na dodatu vrednost) kojom se evidentira u sistem PDV-a kod Poreske uprave.

Zbog toga što se radi o periodu od prethodnih 12 meseci, preduzetnik bi trebalo da prati promet kako bi bio spreman da preda pomenutu EPPDV prijavu odmah po dostizanju cenzusa.

Bilo da želi ili mora da pređe u sistem PDV-a, preduzetnik je u obavezi da tu prijavu podnese nadležnoj filijali Poreske uprave u dva overena primerka — najkasnije 15. u mesecu za prethodni mesec u slučaju obaveznog prelaska i bilo kada tokom godine za one privredne subjekte koji žele da uđu u sistem PDV-a (odnosno, oni sami donose odluku kog dana počinju sa PDV aktivnostima). Od trenutka odobrenja prijave preduzetnik je dužan da obračunava i plaća PDV svakog meseca.

Kada izdaje račune, PDV obračunava tako što na osnovnu vrednost robe ili usluga dodaje stopu od 20% (opšta stopa) ili 10% (posebna stopa za određene kategorije definisana u članu 23 Zakona o PDV-u — osnovne životne namirnice, lekovi, komunalne usluge i dr.).

Što se tiče obavezne evidencije, Zakonom o PDV-u je propisano da se ona vodi kroz Knjigu primljenih i Knjigu izdatih računa, a o tome kod velike većine preduzetnika brine knjigovođa.