Ko će da na'rani sledeću milijardu?

Odricanje od govedine smanjiće emisiju ugljen-dioksida više od odricanja od automobila.

Londonski Guardian nije bio jedini poslednjih godina koji je izašao sa upozoravajućim tekstom u kom se navode podaci o štetnim uticajima poljoprivrede na životnu sredinu.

Kažu, od 15% ukupne emisije štetnih gasova iz poljoprivrede, polovina dolazi od govedine, a usput ova živalj zahteva 28 puta više zemljišta i 11 puta više vode da se uzgoji u odnosu na svinjetinu i kokoš.

Sedam nas je milijardi i zahtevaćemo još više hrane kako budemo nastavili da rastemo, te se svi pokušaji stvaranja veštačke, jestive i nutritivno bogate hrane vrednuje ne samo među NASA istraživačima, već i među onima koji posmatraju život na Zemlji. Startapi vode promene ka budućnosti bez mesa — bez brige, deluje da ćete i dalje uživati u ukusu, mirisu i strukturi životinje u vašem tanjiru.

Poenta je u krvi

Kod burgera volimo ukus, strukturu koju osetimo pod zubima i na jeziku; volimo kada su nam stomaci puni, a onda tek dolaze proteini, masti, B vitamini i cink na koje uglavnom ne mislimo, ali ih prepoznamo kroz ugodan osećaj. Većina onoga što volimo kod burgera i crvenog mesa dolazi od krvi.

Kada je Stenfordov profesor Patrik Braun pokrenuo startap Impossible Foods bio je svestan da će tim koji proizvede uverljivu imitaciju mesa bez pogubnih posledica po prirodnu sredinu biti na čelu disrupcije industrije hrane narednih godina.

Patrikov tim je kreirao 100% biljni proizvod koji “krvari”, ima ukus i boju koje meso-ljupci priželjkuju, a usput nije disalo niti hodalo pre obrade. Ovo su postigli izvlačenjem jednog bitnog molekula iz hemoglobina koji se nalazi u velikim koncentarcijama kod životinja, ali i kod nekih biljaka — prema Patrikovim rečima, ovo je 99% zaslužno za verodostojnu imitaciju mesa.

Jedna krava = 175 miliona burgera

Sve što ima matične ćelije u mišićima, može se naći u vašem tanjiru — ovo je inspirisalo naučnike iz SAD i Nemačke da ujedine svoje snage oko projekta Cultured Beef, nastalog u cilju razvoja održive poljoprivrede. Ćelije se uzimaju od žive i zdrave stoke, a potom se uzgajanjem u laboratoriji razvijaju u mišićno tkivo koje je glavni deo mesa.

Ćelije uzete od jedne krave mogu da se iskoriste za proizvodnju 175 miliona burgera, dok bi trenutnim modernim načinom proizvodnje bilo potrebno 440.000 krava za istu brojku. Jedan od vođa projekta, Mark Post, objasnio je da realna alternativa ne postoji:

Svet se suočava sa proteinskom krizom i neuverljiva je tvrdnja da ćemo jesti proteine insekata ili svi postati vegani da bi se problem rešio.

Važno je primetiti da ovo nema veze sa genetski modifikovanom hranom, te ne postoji opasnost od stvaranja invanzivnih organizama kroz kros-oplodnju. A ono što je isto bitno: govedina odgajana u laboratoriji koristi 99% manje prostora od uzgajanja životinja. Plus, nema gasova.