Kakvo znanje ti je potrebno ako želiš da tvoj startap uspe?

I šta izdvaja uspešne od neuspešnih startap osnivača?

Decenijama postoji mnogo priče o tome šta je zajedničko startap osnivačima koji su uspeli da naprave globalni uspeh i na osnovu toga se izvlačila neka pravilnost i formula o tome šta je potrebno od osobina i znanja da bi neko ponovio nešto slično. Ono do čega bi se kroz takvu priču neminovno došlo je i to da u nekim delovima sveta postoji mnogo više uspešnih startap osnivača po kvadratnom kilometru nego u nekim drugim pa je jedan od zaključaka koji se nameću i to da sam ekosistem u kom operišu startap osnivači igra veoma važnu ulogu u njihovom uspehu. 

Znanje kog nema u knjigama

Ali hajde da za početak ostavimo po strani nivo ekosistema i vidimo šta je to što same osnivače izdvaja i presuđuje da li će biti uspešni ili ne. Svesni smo da u svakom ekosistemu izvesno ima dosta pametnih i vrednih ljudi, svi imaju pristup manje-više istoj literaturi i metodologijama za uspešno građenje startapa, i svi tu literaturu i metodologije redovno prate i čitaju o tome. To mu nekako dođe kao neophodan, ali nedovoljan uslov za uspeh, tako da možemo reći da se osnivači na tom nivou ne razlikuju dovoljno u smislu znanja koje im je dostupno i koje biraju da akviziraju. Šta je onda ono što ih izdvaja?

Kao i za većinu startap tema, Pol Grejem je to savršeno artikulisao u jednom od svojih eseja. Iz Grejemovog eseja “Before the Startup”:

Način da uspete sa startapom nije da budete ekspert za startape, već da budete ekspert za svoje korisnike i probleme koje za njih rešavate. Mark Zakerberg nije uspeo jer je bio ekspert za startape. Uspeo je uprkos tome što je bio kompletni početnik u biznisu, ali je razumeo svoje korisnike veoma dobro.

Ako ne znate ništa o, recimo, podizanju angel runde, nemojte se osećati loše zbog toga. Takvu stvar možete naučiti kad vam zatreba, i zaboraviti kada je odradite.

Zapravo, mislim da je ne samo nepotrebno da do detalja naučite sve o mehanici startapa, već je možda i pomalo opasno. Da sam upoznao studenta koji zna sve o radnim ugovorima i (ne daj Bože) akcijama FF klase, ne bih pomislio ,,evo nekog ko je uveliko ispred svojih vršnjaka”. Aktivirali bi se alarmi.

Jer je još jedna od tipičnih grešaka mladih osnivača da prođu kroz sve što podrazumeva pokretanje startapa. Smisle neku ideju koja zvuči izvodljivo, skupe novac na dobroj valuaciji, iznajme kul kancelariju, zaposle brdo ljudi. Spolja to izgleda kao nešto što startapi rade. Ali sledeći korak nakon kul kancelarije i brda zaposlenih je postepeno shvatanje koliko ste se za*ebali, jer dok imitirate sve spoljašnje forme startapa, zapustili ste jednu stvar koja je zapravo esencijalna: napraviti nešto što ljudi žele.

Izvesno je da znanje o svojim korisnicima nećete naći u knjigama već ga morate otkriti kroz direktan kontakt sa njima i mnogo pešačkog posla. Naravno, i za učenje o korisnicima postoji mnogo metodologija i korisne literature koje će vam skratiti vreme učenja i pomoći da se ne izgubite u razgovorima koji vas navode na pogrešan put. Ali ta ludačka posvećenost korisnicima i problemima koje im rešavate je apsolutno esencijalna za uspeh i to je prostor gde se pravi velika razlika između uspešnih i neuspešnih startap osnivača. Samo pogledajmo Amazon koji je oko te maltene fanatične posvećenosti korisnicima bukvalno izgradio tech imperiju. 

Ekosistem i lokalna povezanost

Pored nivoa individualnih osnivača pomenuli smo da postoji i nivo ekosistema, budući da Silicijumska dolina ima mnogo veći broj uspešnih startapa po glavi stanovnika od na primer Bostona koji je na prvi pogled imao vrlo sličnu polaznu poziciju da postane ludački uspešan ekosistem (nije neuspešan, ali nije Silicon Valley). 

Ono što se uglavnom izdvaja kao element koji je bio secret sauce” Silicijumske doline je kultura davanja i deljenja znanja bez očekivanja bilo čega zauzvrat (eng. paying it forward). Ono što bih rekla da je važan dodatak toj kulturi (ili temelj na kom je procvetala) je veoma jaka lokalna umreženost između osnivača, eksperata, investitora, akceleratora i drugih aktera u ekosistemu. Nazad na Pola Grejema koji je to lepo opisao u svom eseju “Why startup hubs work”:

Slučajni susreti stvaraju čuda koja kompenzuju katastrofe koje se karakteristično dešavaju startapima. U Dolini, grozne stvari se stalno dešavaju startapima, kao i na svim drugim mestima. Razlog zašto startapi imaju veću verovatnoću da uspeju ovde [u Silicijumskoj dolini] je to što im se ovde istovremeno dešavaju i fantastične stvari. 

Na primer, pokrenete sajt za studente i odlučite da se preselite u Dolinu tokom leta da radite na njemu. I na random ulici u Palo Altu naletite na Šona Parkera, koji razume taj domen veoma dobro jer je i sam pokretao sličan startap, a pritom poznaje i sve investitore. 

Složićemo se da je u ekosistemu koji nije Silicijumska dolina verovatnoća ovakvih susreta daleko manja, velikim delom zbog toga što naprosto imaju manju gustinu naseljenosti startap osnivačima, investitorima i ekspertima. Ali i pored toga što se u Silicijumskoj dolini takvi susreti spontanije dešavaju, to nije razlog da se pomirimo sa okolnostima i da dignemo ruke od činjenice koja i dalje stoji – a to je da je startapi “bolje uspevaju” u ekosistemima gde postoji veći nivo lokalne povezanosti. To je bio jedan od zaključaka i Startup Genome izveštaja o našem ekosistemu, gde se kao jedan od najvećih prostora za napredak vidi upravo lokalna povezanost koja je trenutno na nivou dosta ispod proseka za ekosistem u ovoj fazi. 

Povezanost između različitih aktera u ekosistemu nije važna samo zbog toga što se na taj način stvaraju nove prilike za sve, već i zato što se na taj način strašno ubrzava razmena znanja i ciklusi učenja, pre svega kod startap osnivača koji se i susreću sa najvećim izazovima i kojima je vreme najoskudniji resurs.

Iako startap osnivači to retko misle, u njihovom ekosistemu sigurno postoji barem nekoliko timova/osoba koji su prevazišli iste ili slične izazove sa kojima se oni sada suočavaju i koji bi mogli da im pomognu da brže dođu do rešenja. Ekosistem je bogat i nezanemarljivim brojem eksperata u različitim oblastima biznisa i tehnologije koji su na samom izvoru svetskih trendova i inovacije i koji znaju za rešenja kojih još uvek nema u knjigama. Sama sam prisustvovala nekolicini takvih susreta između startapa i mentora koji su bili transformativni. 

Imamo neverovatno mnogo prostora da radimo na upoznavanju i spajanju startapa, investitora, mentora i savetnika, a upravo je uloga organizacija koje rade na podršci ekosistemu da takva povezivanja potpomognu i ubrzaju. 

Naravno, dosta je i na samim osnivačima, stoga moraju da izađu iz svojih soba i kancelarija i s jedne strane se fanatično posvete upoznavanju svojih korisnika i mušterija, a sa druge strane i svojih kolega osnivača, potencijalnih savetnika i mentora i investitora. Od toga samo mogu brže da napreduju. 

Predstavljamo poslodavca
MDCS-logo-1-1.png

Microsoft Development Center Serbia (MDCS)

We believe in people

Microsoft’s mission is to empower every person and organization on the planet to achieve more. This is what inspires us to learn and grow every day. MDCS is created with a mission to take an active part in conception of novel Microsoft technologies by hiring unique local talent from Serbia and to contribute components to some of Microsoft’s premiere and most innovative products. MDCS is becoming widely recognized across Microsoft as a center of excellence for the Big Data and Machine Learning based solutions.

Nevenka Rangelov

  • Monday, 24. February 2020.

    Iako nisam iz sveta Internet tehnologija i elektronske komunikacije, oduševio me je ovaj tekst :)

  • Šta ti je na umu?
    Dodaj komentar · Pravila diskusije

  • Unesite termine za pretragu