Šest stvari koje treba da znate pre nego što pokrenete startap

Ovaj članak je prevod eseja “Before the Startup” Pola Grejema. Pol Grejem je programer, preduzetnik, investitor i suosnivač poznatog seed fonda Y-Combinator.

prenosimo - 16. Januar, 2017.

Jedna od prednosti kada imate decu jeste to što kada treba nekoga da posavetujete, možete da se zapitate “šta bih rekao svojoj deci?” Moja deca su mala, ali mogu da zamislim šta bih im rekao o startapima kada bi bili na fakultetu i to je ono što ću reći vama.

Startapi su veoma kontraintuitivni. Nisam siguran zašto. Možda zbog toga što znanje o njima još uvek nije proželo našu kulturu. Koji god razlog da je u pitanju, pokretanje startapa je zadatak u kom ne možete uvek verovati svojim instinktima.

U tom smislu je slično skijanju. Kada prvi put probate da skijate i poželite da usporite, instinktivno se nagnete nazad. Ali kada se nagnete nazad, skije nekontrolisano polete nizbrdo. Da biste naučili da skijate morate naučiti da suzbijete taj impuls. U jednom trenutku će vam to postati navika, ali u početku to zahteva svestan trud. U početku postoji spisak stvari koje pokušavate da zapamtite dok počinjete da se spuštate nizbrdo.

Startapi su neprirodni koliko i skijanje, tako da sličan spisak postoji i za startape. Ovde ću vam dati prvi njegov deo — stvari koje morate da upamtite ukoliko želite da budete spremni da pokrenete startap.

Kontraintuitivnost

Prva stvar na spisku je nešto što sam već pomenuo: startapi su tako čudni da ako verujete svojim instinktima, pravićete puno grešaka. Ako ne znate ništa osim ovoga možda ćete barem zastati pre nego što napravite grešku.

Dok sam vodio Y Combinator imao sam običaj da se šalim da je naša funkcija da delimo osnivačima savete koje će ignorisati. Zaista je tako. Grupu za grupom, partneri YC-a upozore osnivače na greške koje će napraviti, osnivači ih ignorišu, a onda dođu godinu dana kasnije i kažu “Trebalo je da vas poslušamo”.

Zašto osnivači ignorišu savete partnera? Pa, u tome je stvar sa kontraintuitivnim idejama: protivreče vašoj intuiciji. Deluju pogrešno. Zato je naravno vaš prvi instinkt da ih odbacite. Zapravo, moj šaljivi opis nije samo kletva Y Combinatora, već i deo njegovog raison d’etre. Kad bi instinkti osnivačima davali prave odgovore, ne bismo im bili potrebni. Drugi ljudi su vam potrebni samo kada vam daju savet koji će vas iznenaditi. Zato postoji puno ski instruktora, a ne tako puno instruktora za trčanje.[1]

Svojim instinktima ipak možete verovati kada su u pitanju ljudi. I zapravo jedna od najuobičajenijih grešaka koje prave mladi osnivači jeste što to ne rade dovoljno. Upetljaju se sa ljudima koji deluju impresivno, ali lično osećaju neke sumnje u vezi sa njima. Kasnije kada stvari pođu po zlu kažu “Znao sam da nešto nije u redu u vezi sa njim, ali ignorisao sam to jer je delovao tako impresivno”.

Ako razmišljate o saradnji s nekim — kao suosnivačem, zaposlenim, investitorom, ili potencijalnim kupcem vašeg startapa — i imate neke sumnje u vezi sa njim, verujte svom osećaju. Ako neko deluje ljigavo, izveštačeno ili neprijatno, nemojte to ignorisati.

Ovo je slučaj u kom se isplati udovoljiti sebi. Radite sa ljudima koji vam se iskreno dopadaju i koje znate dovoljno dugo da ste u to sigurni.

Ekspertiza

Druga kontraintuitivna poenta je da nije toliko važno znati mnogo o startapima. Način da uspete sa startapom nije da budete ekspert za startape, već da budete ekspert za svoje korisnike i probleme koje za njih rešavate. Mark Zakerberg nije uspeo jer je bio ekspert za startape. Uspeo je uprkos tome što je bio kompletni početnik u biznisu, ali je razumeo svoje korisnike veoma dobro.

Ako ne znate ništa o, recimo, podizanju angel runde, nemojte se osećati loše zbog toga. Takvu stvar možete naučiti kad vam zatreba, i zaboraviti kada je odradite.

Zapravo, mislim da je ne samo nepotrebno da do detalja naučite sve o mehanici startapa, već je možda i pomalo opasno. Da sam upoznao studenta koji zna sve o radnim ugovorima i (ne daj Bože) akcijama FF klase, ne bih pomislio ,,evo nekog ko je uveliko ispred svojih vršnjaka”. Aktivirali bi se alarmi. Jer je još jedna od tipičnih grešaka mladih osnivača da prođu kroz sve što podrazumeva pokretanje startapa. Smisle neku ideju koja zvuči izvodljivo, skupe novac na dobroj valuaciji, iznajme kul kancelariju, zaposle brdo ljudi. Spolja to izgleda kao nešto što startapi rade. Ali sledeći korak nakon kul kancelarije i brda zaposlenih je postepeno shvatanje koliko ste se za*ebali, jer dok imitirate sve spoljašnje forme startapa, zapustili ste jednu stvar koja je zapravo esencijalna: napraviti nešto što ljudi žele.

Igra

Videli smo da se ovo dešava toliko često da smo smislili poseban naziv za to: playing house. Najzad sam shvatio zašto se to dešava. Razlog zašto mladi osnivači prolaze kroz proces osnivanja startapa jeste to što su celog života bili trenirani da to rade. Pomislite šta je potrebno uraditi da biste upali na koledž, na primer. Vannastavne aktivnosti ✓. Čak je i većina zadataka koji su deo nastave na fakultetu veštačka kao trčanje u krug.

Ne napadam obrazovni sistem zato što je takav. Uvek će postojati određena doza izveštačenosti u onome što radite kada vas nečemu podučavaju, i ako merite rezultate tog rada neizbežno je da će ljudi iskoristiti tu razliku do te mere da će većina stvari koje merite biti artefakti izveštačenosti.

Priznajem da sam i ja isto to radio na koledžu. Primetio sam da na velikom broju predmeta ima samo 20 ili 30 ideja koje su bile pogodne da budu ispitno pitanje. Način na koji sam učio ove predmete nije bio (osim slučajno) savladavanjem ispredavanog materijala, već sastavljanjem spiska potencijalnih ispitnih pitanja i spremanjem odgovora unapred. Kada bih izlazio na ispit, osećaj koji preovlađuje bi bila radoznalost o tome koja će se od mojih pitanja pojaviti na ispitu. Bilo je to kao igra.

Ne iznenađuje što je mladim osnivačima, nakon što su celog života bili dresirani da igraju takvu igru, prvi impuls kod osnivanja startapa pokušaj da skapiraju trikove za pobedu u ovoj novoj igri. Pošto skupljanje sredstava deluje kao mera za uspeh startapa (još jedna klasična početnička greška), oni uvek žele da znaju trikove za pridobijanje investitora. Mi im kažemo da je najbolji način za privlačenje investitora stvaranje startapa kome dobro ide, u smislu da brzo raste, a zatim prosto predočavanje te činjenice investitorima. Onda hoće da znaju koji su trikovi za brz rast. I mi moramo da im kažemo da je najbolji način za to jednostavno kreiranje nečega što ljudi žele.

Tako veliki broj razgovora koje YC parteri imaju sa mladim osnivačima počinju pitanjem osnivača ,,Kako da…” i odgovorom partnera ,,Samo…”

Zašto osnivači uvek toliko komplikuju stvari? Razlog je, shvatio sam, jer tragaju za trikom.

Tako da je ovo treća kontraintuitivna stvar o startapima koju treba zapamtiti: pokretanje startapa označava tačku kada više ne možete izigrati sistem. Izigravanje sistema može nastaviti da funkcioniše ako odete da radite za veliku kompaniju. U zavisnosti od toga kako kompanija funkcioniše, možete uspeti uvlačeći se pravim ljudima, odajući utisak produktivnosti, itd. [2] Ali to ne funkcioniše kada su u pitanju startapi. Ne postoji šef koga možete da pređete, samo korisnici, a sve što korisnike zanima jeste da li je vaš proizvod nešto što oni žele. Startapi su nelični koliko i fizika. Morate napraviti nešto što ljudi žele, i napredovaćete samo u meri u kojoj to uradite.

Opasna stvar je to što foliranje ipak uspeva u određenoj meri kod investitora. Ako ste super dobri u tome da zvučite kao da znate šta pričate, možete prevariti investitore u jednoj ili čak dve runde investicija. Ali u vašem je interesu da to ne radite. Kompanija je u krajnjoj tački osuđena na propast. Sve što radite je onda traćenje svog vremena na putu do dna.

Tako da prestanite da tragate za trikom. Postoje trikovi za startape, kao i za bilo koju drugu oblast, ali oni su reda veličine manje važni od rešavanja pravog problema. Osnivač koji ne zna ništa o skupljanju sredstava, ali je napravio nešto što ljudi vole, lakše će sakupiti novac od onog koji zna svaki trik koji postoji ali ima ravnu liniju na grafikonu broja korisnika. I što je još važnije, osnivač koji je stvorio nešto što ljudi vole je onaj koji će uspeti nakon što skupi novac.

Iako je u određenoj meri loša vest to što ste lišeni jednog od svog najjačeg oružja, mislim da je uzbudljivo to što kada pokrenete startap ne možete više da izigrate sistem. Uzbudljivo je što uopšte postoje delovi sveta gde možete pobediti dobrim radom. Zamislite koliko bi svet bio depresivan kada bi sve funkcionisalo kao škole ili velike kompanije, gde ćete ili potrošiti dosta vremena na s*anja ili ćete biti u zaostatku za ljudima koji to rade. [3] Bio bih ushićen da sam na fakultetu shvatio da postoje delovi stvarnog sveta gde izigravanje sistema nije najbitnije, i neki delovi gde uopšte nije bitno. Ali postoje, i ova varijacija je jedna od najvažnijih stvari koje treba da uzmete u obzir kada razmišljate o svojoj budućnosti. Kako se uspeva u kom tipu posla i šta biste voleli da radite da biste uspeli? [4]

Sveprožimajući

To nas dovodi do četvrte kontraintuitivne poente: startapi su sveprožimajući. Ako pokrenete startap to će preuzeti vaš život u razmeri koju ne možete da zamislite. A ako vaš startap uspe, preuzeće vaš život na duže vreme: najmanje par godina, možda i deceniju, možda i do kraja vaše karijere. Tako da tu postoji stvaran oportunitetni trošak.

Možda deluje da Leri Pejdž vodi zavidan život, ali postoje aspekti života na kojima mu ne treba zavideti. Sa 25 godina je potrčao najbrže što može i deluje kao da od tad nije zastao ni da udahne. Svakog dana se u Google imperiji dešavaju s*anja koja samo CEO može da rešava, a on, kao CEO mora da ih rešava. Ako ode na odmor, makar i na nedelju dana, nagomilaće mu se s*anja za celu sedmicu. I on to mora da trpi bez zvocanja, delom zbog toga što kao tata kompanije ne sme nikad da pokaže strah ili slabost, a delom i zato što milijarderi ne dobijaju nimalo simpatisanja kada se žale kako im je život težak. Što ima čudnu nuspojavu da je težina bivanja uspešnim startap osnivačem sakrivena od skoro svih osim od samih startap osnivača.

Y Combinator je do sada investirao u nekoliko kompanija koje se mogu nazvati velikim uspehom, i u svakom od ovih slučajeva osnivači kažu istu stvar. Nikad neće postati ništa lakše. Priroda problema se menja. Brinete o odlaganju gradnje u vašoj londonskoj kancelariji umesto o pokvarenom klima uređaju u vašoj garsonjeri. Ali ukupna količina brige se nikad ne smanjuje; ako ništa čak se povećava.

Pokretanje uspešnog startapa je slično dobijanju dece, kao da ste pritisli dugme koje vam neopozivo promeni život. I iako je istinski divno imati decu, postoji mnogo stvari koje je mnogo lakše raditi pre nego što ih dobijete, nego nakon. Mnoge od tih stvari će vas učiniti boljim roditeljima kada dobijete decu. A pošto možete da odložite pritiskanje dugmeta bar na određeno vreme, većina ljudi u bogatijim zemljama to i radi.

Ipak, kada je reč o startapima, većina ljudi misli da treba da ih pokrenu dok su još na fakultetu. Da li ste ludi? I šta univerziteti misle? Postaraju se da obezbede svojim studentima kontracepciju, a s druge strane pokreću preduzetničke programe i inkubatore za startape na sve strane.

Da budemo pošteni, univerziteti su primorani to da rade. Veliki broj studenata koji upisuju fakultete su zainteresovani za startape. Od univerziteta se, bar de facto, očekuje da ih pripreme za karijere. Tako da se studenti koji hoće da pokrenu startap nadaju da će ih na univerzitetu učiti o startapima. A da li univerziteti to mogu ili ne, postoji pritisak da tvrde da mogu, kako ne bi izgubili studente od drugih univerziteta koji mogu.

Mogu li univerziteti učiti studente o startapima? Da i ne. Mogu učiti studente o startapima, ali kao što sam pre objasnio, to nije ono što treba da znate. Ono što treba da naučite jesu potrebe vaših korisnika, a to ne možete uraditi dok zapravo ne pokrenete kompaniju. [5] Tako da je pokretanje startapa suštinski nešto što možete naučiti samo kroz rad na tome. A to je nemoguće uraditi dok ste na fakultetu iz razloga koji sam već pomenuo: startapi vam preuzmu život. Ne možete zaista pokrenuti startap dok ste još student, jer ako zaista pokrenete startap prestajete da budete student. Možete imati “zvanje” studenta još neko vreme, ali čak ni to ne može dugo potrajati. [6]

Uzevši u obzir ovu dihotomiju, koji od dva puta treba izabrati? Biti pravi student i ne pokretati startap, ili pokrenuti pravi startap i ne biti student? Mogu da odgovorim na to umesto vas. Nemojte pokretati startap dok ste na fakultetu. Kako pokrenuti startap je samo podskup većeg problema koji pokušavate da rešite: kako imati dobar život. I mada pokretanje startapa može biti deo dobrog života za veliki broj ambicioznih ljudi, dvadeseta godina života nije optimalno vreme za to. Pokretanje startapa je kao brutalno brza pretraga u dubinu (depth-first search). Većina ljudi bi u svojoj dvadesetoj još uvek trebalo da traži u širinu (breadth-first search).

U svojim ranim dvadesetim možete raditi stvari koje nećete moći ni pre ni kasnije, kao na primer da zaronite duboko u hirovite projekte, ili da putujete super jeftino bez osećaja za rokove. Za neambiciozne ljude, takve stvari su “failure to launch” od kog strahuju, ali za one ambiciozne ovo može biti vredno istraživanje koje se ni sa čim ne može porediti. Ako pokrenete startap u dvadesetoj i budete dovoljno uspešni, nikad nećete dobiti priliku da to iskusite. [7]

Mark Zakerberg nikada neće moći da tumara po stranoj zemlji. On može da radi mnoge stvari koje drugi ljudi ne mogu, kao na primer da čarter letom ode u stranu zemlju. Ali uspeh je oduzeo mnogo slučajnosti iz njegovog života. Facebook vodi njega, jednako koliko i on vodi Facebook. I iako može biti vrlo kul biti stegnut projektom koji smatrate svojim životnim delom, postoje prednosti neizvesnosti, posebno u ranoj fazi života. Između ostalog, daje vam više opcija da odaberete šta će biti vaš životni poziv.

Tu čak nema ni kompromisa. Ne žrtvujete ništa ako se odreknete osnivanja startapa u dvadesetoj, jer je veća verovatnoća da ćete uspeti ako budete čekali. U malo verovatnom slučaju da u svojoj dvadesetoj jedan od vaših sporednih projekata poleti poput Facebooka, suočićete se sa izborom da li trčati sa njim ili ne i možda će biti razumno da trčite sa njim. Ali uobičajen način na koji startapi “polete” jeste tako što njihovi osnivači učine da polete, a neopravdano je glupo raditi to sa 20 godina.

Pokušaj

Treba li raditi to u bilo kom uzrastu? Shvatam da sam učinio da startapi zvuče prilično teško. Ako nisam, hajde da pokušam ponovo: pokretanje startapa je stvarno teško. Šta ako je previše teško? Kako da znate da li ste dorasli ovom izazovu?

Odgovor je peta kontraintuitivna poenta: ne možete da znate. Vaš dosadašnji život vam je možda dao neku ideju kakvi su vam izgledi da postanete matematičar ili profesionalni fudbaler. Ali osim ako ste imali veoma čudan život, niste radili ništa slično osnivanju startapa. Pokretanje startapa će vas dosta promeniti. Tako da je ono što pokušavate da procenite ne samo šta ste trenutno, nego i u šta će te odrasti, a ko to može da proceni?

U prethodnih devet godina, moj posao je bio da predvidim da li ljudi imaju ono što je potrebno da bi pokrenuli uspešan startap. Lako je proceniti koliko su pametni, i većina je ljudi koja ovo čita prelazi taj prag. Teži deo je predvideti koliko će čvrsti i ambiciozni tek postati. Verovatno ne postoji niko sa više iskustva u predviđanju toga, tako da vam mogu reći koliko jedan ekspert može da zna o tome, a odgovor je: ne puno. Naučio sam da budem potpuno otvoren po pitanju toga koji će startap iz svakog ciklusa postati najuspešniji.

Osnivači ponekad misle da znaju. Neki dolaze osećajući se sigurno da će pokidati Y Combinator kao što su pokidali svaki od (malobrojnih, veštačih, lakih) testova koje su imali u dosadašnjem životu. Drugi dolaze pitajući se kako su upali i nadajući se da YC neće otkriti grešku koja im se potkrala da ih prime. Ali postoji mala korelacija između inicijalnih stavova osnivača i kasnijeg uspeha njihove kompanije.

Pročitao sam da je ista stvar i sa vojskom — da verovatnoća da arogantni regruti postanu žilavi, nije ništa veća nego za povučene regrute. Verovatno iz istog razloga: testovi pred koje će biti stavljeni su toliko različiti od onih u njihovim životima pre toga.

Ako ste apsolutno preplašeni od pokretanja startapa, verovatno ne treba to da radite. Ali ako ste samo nesigurni da li ste dorasli tome, jedini način da saznate jeste da probate. Samo ne dok ste student.

Ideje

Ako želite da pokrenete startap jednog dana, šta treba da radite na fakultetu? Za početak su vam potrebne samo dve stvari: ideja i suosnivači. A modus operandi je za obe stvari isti. Što nas dovodi do šeste i poslednje kontraintuitivne poente: način da dođete do ideje za startap je da ne pokušavate da smislite ideju za startap.

O tome sam napisao ceo esej tako da ga neću ovde ponavljati. Ali ukratko, ako uložite svestan trud u smišljanje ideja za startap, ideje do kojih ćete doći neće biti samo loše, već loše i uverljive, što znači da čete protraćiti dosta vremena dok ne shvatite da su loše.

Način da dođete do dobre ideje za startap jeste da odete korak unazad. Umesto ulaganja svesnog truda, preokrenite svoj um tako da dolazi do ideja za startape bez svesnog napora. Zapravo, tako da do njih dolazi toliko nesvesno da na prvi pogled nećete ni shvatiti da su to ideje za startape.

Ovo ne samo da je moguće, već su Apple, Yahoo, Google i Facebook na taj način pokrenuti. Nijedna od ovih kompanija u početku nije ni bila zamišljena kao kompanija. Sve su bile samo sporedni projekti. Najbolji startapi skoro da moraju da započnu kao sporedni projekti, jer su velike ideje sklone da budu marginalci, tako da ih svestan um odbacuje kao ideje za kompanije.

Okej, kako stvoriti um u kom se ideje za startape javljaju nesvesno? (1) Naučite mnogo o stvarima koje su bitne, zatim (2) radite na problemima koji vas zanimaju (3) sa ljudima koji vam se dopadaju i koje poštujete. Treća stavka je, slučajno, način da nađete suosnivače u isto vreme kada dođete i do ideje.

Kada sam prvi put napisao prethodni paragraf, umesto ,,naučite mnogo o stvarima koje su bitne”, napisao sam “specijalizujte se za neku tehnologiju”. Ali taj recept, iako dovoljan, previše je uzak. Ono što je bilo posebno u vezi sa Brajanom Českijem i Džoom Gebiom (osnivačima Airbnb-a) nije to što su bili eksperti za tehnologiju. Bili su dobri u dizajnu i, možda još važnije, bili su dobri u organizovanju grupa i upravljanju projektima. Tako da ne morate da radite na tehnologiji samoj za sebe, dok god su problemi na kojima radite dovoljno zahtevni da vas teraju da napredujete.

Kakvi su to problemi? Veoma je teško odgovoriti na ovo pitanje generalno govoreći. Istorija je puna primera mladih ljudi koji su radili na važnim problemima za koje niko drugi u tom trenutku nije mislio da su važni. S druge strane, istorija ima još više primera roditelja koji su mislili da njihova deca traće svoje vreme i bili su u pravu. Kako onda znati da radite pravu stvar? [8]

Ja znam kako ja znam. Pravi problemi su zanimljivi, a ja udovoljavam sebi u smislu da uvek želim da radim na stvarima koje su mi zanimljive, čak i ako nikog drugog nije briga za to (zapravo, posebno ako nikog drugog nije briga za to), a vrlo mi je teško da se nateram da radim na dosadnim stvarima, koje bi trebalo da budu važne.

Moj život je pun situacija kada sam radio na nečemu samo zato što je delovalo interesantno, a za šta se kasnije ispostavilo da je na neki način bilo i korisno. Y Combinator je jedna od stvari koje sam radio samo zato što je delovalo zanimljivo. Tako da izgleda da imam nekakav unutrašnji kompas koji mi pomaže. Ali ne znam šta drugi ljudi imaju u svojim glavama. Ako razmislim malo više o ovome, možda će mi pasti na pamet neka heuristika za prepoznavanje istinski zanimljivih problema, ali najbolje što u ovom trenutku mogu da ponudim jeste savet da ako imate ukusa za istinski zanimljive probleme, najbolji način da se pripremite za startap jeste da im se energično prepustite. I zaista, to je verovatno i najbolji način života. [9]

Ali iako ne mogu da objasnim šta se generalno računa kao zanimljiv problem, mogu da vam pričam o njihovom velikom podskupu. Ako mislite o tehnologiji kao nečemu što se širi kao fraktalna mrlja, svaka tačka na ivici predstavlja zanimljiv problem. Tako da je jedan zagarantovan način da stvorite um koji dolazi do dobrih ideja za startape, da se stvorite na vodećoj liniji neke tehnologije — da izazovete sebe da, kako je to Pol Bucheit rekao ,,živite u budućnosti”. Kada dostignete tu tačku, ideje koje drugima deluju čudnovato dalekovide, vama će delovati očigledno. Možda nećete uvideti da su to ideje za startap, ali znaćete da su nešto što bi trebalo da postoji.

Na primer, na Harvardu sredinom devedesetih, kolega mojih drugara Roberta i Trevora je isprogramirao svoj glas preko IP softvera. Nije zamislio da to bude startap, i nikada nije ni pokušao da ga u to pretvori. Samo je želeo da razgovara sa svojom devojkom u Tajvanu, a da za to ne plaća skupu tarifu, a pošto je bio ekspert za mreže, delovalo mu je očigledno da to uradi tako što će zvuk pretvoriti u pakete i poslati ih preko Interneta. Nikada od tog softvera nije napravio ništa više od razgovora sa svojom devojkom, ali upravo je to najbolji način za pokretanje startapa.

Tako da, za divno čudo, optimalna stvar koju treba raditi na fakultetu ako hoćete da budete uspešan osnivač startapa, nije neka nova verzija fakulteta fokusiranog na preduzetništvo. To je klasična verzija visokog obrazovanja radi njega samog. Ako želite da pokrenete startap nakon fakulteta, ono što treba da radite na fakultetu jeste da naučite moćne stvari. A ako imate istinsku intelektualnu radoznalost, to je ono što ćete težiti da uradite ako samo pratite svoje sklonosti. [10]

Deo preduzetništva koji je zaista važan je ekspertiza u tom određenom domenu. Način da postanete Leri Pejdž bi bio da postanete ekspert za pretragu. A način da postane ekspert za pretragu jeste da vas ka tome vuče instinska radoznalost, ne neki prikriveni motiv.

U najboljem slučaju, pokretanje startapa je samo prikriveni motiv za radoznalost. A najbolje ćete proći ako prikriveni motiv otkrijete tek pred kraj procesa.

Tako da, evo ga konačan savet za mlade buduće osnivače startapa, srozan na samo dve reči: samo učite.

Fusnote:

[1] Neki osnivači slušaju više od ostalih, i to ume da bude dobar sistem za predviđanje uspeha. Jedna od stvari kojih se sećam kada je Airbnb bio u Y Combinatoru, jeste koliko pažljivo su slušali.

[2] Zapravo, ovo je jedan od razloga što su startapi uopšte mogući. Da velike kompanije nisu sputane unutrašnjim neefikasnostima, bile bi proporcionalno efektivnije, ostavljajući manje prostora za startape.

[3] U startapu ćete morati da provedete dosta vremena na dosadnim i neprijatnim zadacima, ali ovaj tip posla je samo neglamurozan, nije uzaludan.

[4] Čime bi trebalo da se bavite ukoliko je vaš istinski poziv izigravanje sistema? Menadžment konsalting.

[5] Kompanija možda nije inkorporirana, ali ako počnete da dobijate značajan broj korisnika, pokrenuli ste je, shvatali to vi ili ne.

[6] Ne bi trebalo da bude toliko iznenađujuće to što fakulteti ne mogu da nauče svoje studente kako da budu dobri osnivači startapa, jer ne mogu da ih nauče ni kako da budu dobri zaposleni.

Način na koji univerziteti “uče” studente kako da budu zaposleni jeste tako što prepuste taj zadatak kompanijama kroz prakse. Ali ista stvar se ne može učiniti za startape, jer po definiciji, ako bi se studenti dobro pokazali ne bi se nikada vratili.

[7] Čarls Darvin je imao 22 godine kada je dobio poziv da putuje HMS Beagle-om kao prirodnjak. Samo zbog toga što bi u suprotnom bio dokon, čak u meri koja je zabrinjavala njegovu porodicu, mogao je da prihvati poziv. U suprotnom verovatno ne bismo znali ni kako se zvao.

[8] Roditelji ponekad umeju da budu prilično konzervativni u ovom domenu. Postoje neki čija definicija važnih problema uključuje samo kritične tačke na putu ka medicinskom fakultetu.

[9] Ipak sam uspeo da smislim heuristiku za detektovanje toga da li imate osećaj za zanimljive probleme: Da li možete da tolerišete ideje za koje je već ustanovljeno da su dosadne. Da li možete da istrpite učenje književne teorije ili rad u srednjem menadžmentu velike kompanije?

[10] Zapravo, ako je vaš cilj da pokrenete startap, možete se još čvršće držati ideala liberalnog obrazovanja, nego prethodne generacije. Ranije kada su se studenti fokusirali pretežno na dobijanje posla posle fakulteta, razmišljali su barem malo o tome kako će njihov odabir predmeta delovati poslodavcu. I što je možda još gore, odlučili bi se da ne odaberu težak predmet da ne bi dobili lošu ocenu, jer bi im to pokvarilo prosek. Dobra vest: korisnike baš briga koliki vam je bio prosek. Kao i investitore. U Y Combinatoru nikada ne pitamo koje ste predmete imali na fakultetu i kakve su vam bile ocene.


Ovaj članak je prevod eseja Before the Startup Pola Grejema. Pol Grejem je programer, preduzetnik i investitor. Suosnivač je kompanije Viaweb koja je prodata Yahoo-u, a ko-osnovao je i poznati seed fond Y-Combinator. Na svom ličnom sajtu objavljuje popularne eseje, uglavnom namenjene preduzetnicima.