Na četrdesetom AI Hub meetupu tri inženjera iz beogradske kancelarije Easygoa ispričala su kako su to uradili na KICKu i gde im je AI pomogao da posao koji je inicijalno bio procenjen na devet do dvanaest meseci završe za dva do tri.
Miroslav Lazović, principal inženjer, govorio je o migraciji sistema za plaćanje; Igor Stojadinović, staff inženjer, o korisničkom sistemu; a Miloš Zlatković, softverski inženjer, o izgradnji novog sistema notifikacija.
Kroz njihove primere razgovarali smo o tome kada tehnički dug počinje da koči rast, kako AI menja računicu njegovog otplaćivanja i šta je potrebno da ubrzana implementacija pouzdano stigne do korisnika.
Velika platforma, mali inženjerski tim
Da bismo razumeli kompleksnost ovakvog poduhvata, nekoliko metrika može da bude korisno.
KICK je tokom prenosa Stream Fighters 4, 18. oktobra 2025, dostigao 4.6 miliona istovremenih gledalaca. Čet dnevno primi više od 46 miliona poruka, oko 530 svake sekunde. Tokom 2025. na platformi je odgledano 4.5 milijardi sati sadržaja, 131 odsto više nego godinu ranije.
Takav rast nosi tim od nešto manje od 60 inženjera globalno, a poređenja radi Twitch, lider u ovoj kategoriji, ima oko 600.
Beogradska kancelarija Easygoa jedina je inženjerska kancelarija kompanije van Australije, gde je oko trećine globalnog inženjerskog tima, a među stvarima za koje su odgovorni su sami temelji platforme: korisnički nalozi, plaćanja i notifikacije koje publiku dovode na strim.
Tim koji je izvodio ovaj projekat iza sebe ima dosta iskustva. Miroslav skoro dve decenije radi na kritičnim sistemima, sa incidentima i dežurstvima koja takav posao podrazumeva. Igor je u industriji skoro isto toliko, a poslednjih sedam godina se posebno bavi organizovanjem softvera oko poslovnih domena. Miloš ima desetak godina iskustva i interesovanje za velike sisteme sa mnogo korisnika.
To iskustvo se videlo tokom celog razgovora: od odluke šta uopšte menjati, do pitanja kako se izvući kada nešto krene po zlu.
Dva sistema koja su nastavila da rastu
KICK je počeo kao PHP monolit. Kako je platforma rasla, oko njega su razvijani Go mikroservisi, sa idejom da postepeno preuzmu njegov posao.
Monolit je vremenom nastavio da dobija funkcionalnosti, Go servisi takođe, a jaz između njih se širio. Podaci su pritom bili raspoređeni između Postgresa na AWSu i MySQL baza kod PlanetScalea.
Posledice su postajale sve vidljivije. Miroslav je izdvojio integraciju PayPala: posao procenjen na oko mesec dana potrajao je skoro ceo kvartal, jer je tim usput morao da preradi delove postojećeg sistema.
Za platformu koja raste na novim tržištima, lokalno dostupan način plaćanja može da bude razlog da je korisnik uopšte proba. Kada takva integracija traje tri puta duže od očekivanog, tehnički dug dobija vrlo konkretnu poslovnu cenu u vidu manjeg rasta prihoda.
Rast je otkrivao i ograničenja spoljnih servisa. Igor nam je objasnio da je stara registracija pokretala više procesa odjednom: kreiranje korisničkog naloga, kanala, Stripe naloga i prijavu sistemu za otkrivanje botova.
U jednom trenutku broj novih korisnika postao je toliki da je Stripe počeo da ograničava brzinu zahteva. Tim je morao da pronađe način da obradi sve što je potrebno, a da registracija ne čeka na propusnost spoljnog servisa.
Kod notifikacija, Milošev izazov bio je da sistem u nekoliko minuta odredi i obavesti veliki broj korisnika (i do pet miliona) da je strimer pokrenuo svoj program , i to preko servisa koji imaju sopstvene kvote. Obaveštenje koje stigne pola sata kasnije dramatično ugrožava korisničko iskustvo.
Sve je upućivalo na isti problem: dalji rast tražio je ozbiljnu promenu temelja.
Kako dobiti podršku za posao koji se dešava ispod površine
Velika migracija nosi rizik i zauzima vreme koje bi moglo da ode na nove funkcionalnosti. Korisnik pritom, racionalno iz svoje perspektive, očekuje samo da proizvod nastavi da radi.
Miroslav je rekao da je razgovor sa menadžmentom prošao prilično glatko, delom zahvaljujući kulturi kompanije, a delom načinu na koji je tim predstavio posao.
Plan je podeljen na faze od kojih svaka donosi konkretan rezultat: veću brzinu, bezbednost, privatnost ili prostor za dalji razvoj. Česta greška kod predstavljanja velikih inicijativa poput ove je da se ceo posao posmatra kao jedna dugačka, relativno netransparentna celina, nakon koje će sistem biti u boljem stanju.
Međutim situacija je drastično drugačija ako se posao predstavi kao niz manjih celina (ograničenih na mesec dana ili manje), od kojih svaka donosi jasan benefit za krajnjeg korisnika, poboljšava performanse sistema, ili doprinosi nekom konkretnom biznis cilju. Prva faza migracije korisnika, na primer, je prepolovila vreme registracije.
Igor je preporučio da se razgovor vodi kroz ishode: šta firma dobija tokom ta tri meseca i šta svaka etapa omogućava. Tako vrednost postaje vidljiva i pre završetka celog projekta.
Zahtev menadžmenta je bio da osnovno iskustvo korišćenja platforme ostane isto. Gledanje, strimovanje i čet morali su da nastave da rade, dok je za plaćanja dogovorena privremena pauza, u trajanju od nekoliko sati. Sve zajedno vrlo izazovno, blago rečeno.
Kod plaćanja je ulog naročito veliki. Miroslav je podsetio da i kratkotrajan problem može da postane reputacioni incident koji traje mnogo duže od samog kvara. Takva odgovornost određivala je koliko oprezno treba planirati prelazak.
Četiri sata da se prikupi znanje rasuto kroz godine razvoja
Pre promene sistema trebalo je razumeti šta sve u njemu postoji.
KICK je u prvim godinama brzo razvijao tadašnji tim, odluke su donošene u hodu, a deo ljudi koji su ih donosili više nije bio u kompaniji. Kod je ostao, ali objašnjenja nisu uvek bila uz njega.
Igor je tu napravio eksperiment sa Claude Codeom. Analiza je trajala skoro četiri sata, pokretala dodatne agente i proizvela dvadeset detaljnih dokumenata o ponašanju sistema i zahtevima koje nova platforma mora da podrži.
Na pitanje da li je time uštedeo mesec dana ručnog rada, procenio je da je ušteda možda bila i veća. Do nekih detalja tim možda ne bi ni došao.
To je bio jedan od najkonkretnijih primera promene koju AI donosi: veliki deo istraživanja postaje brže dostupan, pa tim može ranije da proverava pretpostavke i planira naredne korake.
Bez obzira, dokumentovanje postojećeg ponašanja nije isto što i odluka da je ono ispravno. Nešto što deluje kao greška možda pokriva istorijski poslovni slučaj. Tim je morao da proceni šta sačuvati, šta popraviti i šta ukloniti.
Na tom mestu tri projekta krenula su različitim putevima.
Plaćanja sačuvati, registraciju promeniti, notifikacije izgraditi iznova
Kod plaćanja je prioritet bila doslednost. Miroslavljev tim je preneo postojeću poslovnu logiku, uključujući poznate nesavršenosti, a popravke ostavio za period kada se ustanovi da novi sistem radi identično kao i stari.
Razlog je praktičan: ako istovremeno seliš podatke, menjaš programski jezik i prepravljaš poslovna pravila, teže je pronaći uzrok bilo kog odstupanja.
Plan je imao pet faza: dve za podatke i tri za kod, od jednostavnijih ka složenijim funkcionalnostima. AI je pomagao da se proveri redosled i pronađu slepe tačke pre nego što postanu produkcijski problemi.
Igorov tim je kod korisnika mogao da promeni i tok registracije. U novom sistemu nalog se kreira unutar domena korisnika, a zatim se objavljuje događaj. Ostali delovi platforme reaguju na njega i obavljaju svoj posao, bez potrebe da registracija neposredno upravlja svakim od njih.
Time su razdvojeni procesi čije su zavisnosti ranije usporavale korisnika. Istovremeno, stari i novi sistem morali su da koegzistiraju bez razilaženja podataka.
Milošev tim je notifikacije gradio od nule. Stari sistem imao je čvrsto povezane kanale isporuke, pa je zastoj jednog mogao da povuče ostale. Tim je prvo definisao principe, ciljnu arhitekturu i ograničenja, a zatim uz AI razrađivao zadatke spremne za implementaciju.
Iako su alati bili slični, odluke su zavisile od prirode svakog sistema. Poznavanje proizvoda i iskustvo inženjera ostali su ključni za određivanje granica promene.
Plan mora da izdrži i ono što nisi planirao
Otvoreno su sa nama podelili i neke od problema koji su se pojavili usput.
Tokom migracije, drugi deo platforme počeo je da šalje šest do sedam puta više saobraćaja ka plaćanjima. Sistem je radio sa sirovim podacima i zahtevnim izračunavanjima, pa je novi teret stvorio usko grlo usred već složenog posla.
U pojedinim trenucima stigli su do najveće dostupne instance baze. Dalje povećavanje kapaciteta više nije bilo dovoljno.
Tim je zato između četvrte i pete faze ubacio vanredni korak: novu namensku aplikaciju koja čuva unapred obrađene podatke i opslužuje sisteme kojima su potrebni. Završena je za oko nedelju dana.
Takvi primeri pokazali su zašto je tokom večeri toliko pažnje posvećeno proveri. Pitanja publike stalno su se vraćala na to kako tim zadržava kontrolu nad promenama i radom agenata.
Za plaćanja su kombinovali testove kritičnih tokova, poređenje odgovora starog i novog sistema, ručno testiranje i praćenje produkcije. Posle problema sa nedostajućim indeksima pri prenosu baze, svaka naredna etapa dobila je detaljan runbook: redosled koraka, komunikaciju i konkretne pokazatelje koje treba pratiti.
Notifikacije su nedelju dana obrađivale pravi saobraćaj bez slanja stvarnih obaveštenja. Tek posle te provere novi sistem je postepeno preuzimao isporuku.
Završni test plaćanja bio je jednostavan: tokom dogovorene pauze, produkcijske transakcije omogućene su samo nalozima sa Easygo mejlom. Tim je sistem testirao sopstvenim novcem.
Koliko je trajalo i šta je ostalo iza projekta
Migracija sistema za plaćanje završena je za dva do tri meseca, naspram početne procene od devet do dvanaest, uključujući neplanirane intervencije i preseljenje terabajta podataka.
Korisnički sistem, prvobitno procenjen na deset do dvanaest meseci, migriran je od marta do septembra. Igor je opisao koliko je prelazak bio tih: novi sistem pustili su u sredu, a da je migracija završena saopštili tek sledeće srede.
Notifikacije su izgrađene za oko tri meseca. Po merenju koje su pokazali na meetupu, obaveštenja sada stižu 2.1 puta brže, a sistem je otvorio prostor za nove funkcionalnosti.
Pričali smo i o tome koliko je to koštalo. Za plaćanja je procenjeni trošak AI alata bio 15-20 hiljada dolara za analizu i kod, uz još oko 10 hiljada za validacije i naknadna unapređenja. Za notifikacije, Miloševa procena bila je 10-12 hiljada dolara.
To su troškovi alata, uz rad tima koji je vodio projekte. Easygo je inženjerima omogućio da ih koriste bez unapred postavljene gornje granice potrošnje, uz razumevanje da brža realizacija i mogućnost ranijeg razvoja proizvoda imaju poslovnu vrednost.
Ostala je i dokumentacija koju tim može da koristi za naredni posao. Miloš je posebno izdvojio beleženje odbijenih ideja: uz svaku važnu odluku sačuvano je i zašto drugi pristupi nisu izabrani.
Koliko to znači pokazalo se kada je otišao na dvonedeljno očinsko odsustvo. Dvoje kolega sa malo prethodnog konteksta preuzele su projekat i nastavile rad bez zastoja. Isto znanje olakšava saradnju sa kolegama u Melburnu, koji rade u drugoj vremenskoj zoni.
Velika promena koju korisnik ne mora da primeti
Pitanja je bilo više nego što smo uspeli da obradimo tokom zvaničnog dela. Publiku su zanimali izbor modela, rad sa agentima koji krenu u pogrešnom smeru, testiranje i to koliko koda govornici još pišu sami. Razgovor se nastavio i posle programa.
Kroz različite pristupe provlačila se ista odgovornost: tim mora da razume sistem koji menja i da zna kako će proveriti rezultat.
Upravo je to dalo težinu brojkama koje smo čuli. Iza ubrzanja stajali su iskustvo Easygo inženjera, podrška kompanije i pažljivo vođen posao na ključnim sistemima KICKa.
Za korisnika, uspeh može da izgleda sasvim jednostavno: registracija je brža, obaveštenje stiže na vreme, pretplata radi. Ispod toga su preseljeni podaci, zamenjeni servisi i uklonjene prepreke za narednu fazu rasta.
Trendovi u industriji generalno i iskustvo ovog tima posebno daje dobar razlog da se ponovo otvore procene velikih tehničkih projekata koji dugo čekaju. AI je promenio koliko brzo mogu da se istraže, izgrade i provere. Na meetupu smo čuli kako to izgleda kada tu mogućnost iskoristi tim koji zna kakav rezultat želi da postigne.
Naredne događaje i prijave možete pronaći na AI Hub stranici, a naredni je upravo drugi deo ove priče — pridruži nam se 4. novembra.
