Kako su srpski fotografi došli u svetski vrh stock fotografije?

Ako su vam dojadile plastično savršene fotografije ljudi i proizvoda na webu, spadate u sve glasnije redove protivnika korišćenja stock fotografije u web dizajnu. Uprkos ovome, industrija stock fotografija vredi nekoliko milijardi dolara — iz jedinog dostupnog istraživanja iz 2012. vidi se da je tada industrija akumulirala blizu 3 milijarde.

Procenjuje se da microstock, segment stock industrije u okviru koga se fotografije prodaju na internetu sa niskom nadoknadom ili bez nadoknade za fotografe, čini 85% zarade industrije. Najpopularnije među njima su Shutterstock, Getty i iStock. Pre tri godine u moru microstock agencija koje nisu naplatom nagrađivale svoje fotografe izdiže se kanadski Stocksy, čiji osnivači se bore protiv izrabljivanja fotografa.

Baš on je, kao alternativa drugim mogućnostima, i svojim rastom povukao i veliki broj srpskih fotografa kojima je ovo značajan izvor prihoda i koji predstavljaju značajnu grupu na svetskom nivou kada je ovaj tip fotografije u pitanju.

Zanimljiv nam je bio ovaj uspeh i to kako je uticao na jednu kreativnu profesiju, pa smo istražili kako je došlo do toga da sve više fotki iz Beograda i Srbije viđamo po svetskim sajtovima.

Lumina images nastao 2011. godine, danas je jedan od najuspešnijih foto-studija u Srbiji. Njihovo poslovanje se, između ostalog, odvija na Stoksiju, koji okuplja brojne srpske fotografe. Razgovarali smo sa Aleksejem Vasićem, jednim od osnivača Lumine, koji objašnjava šta je to jedna platforma, kao što je Stocksy, promenila u profesiji fotografa.

Došli na prekretnicu

Pre Stoksija, većina njihovog poslovanja odvijala se na iStocku. Preokret se desio 2013. god. kada su korisnici iStocka krenuli su da traže alternative usled nezadovoljstva fotografa pre svega u načinu plaćanja i zastarelim standardima koji su nametani od strane iStocka. Konkretan povod prekida saradnje je bio skandal sa Googleom, kome je iStock ustupio 5000 korisničkih fotografija bez plaćanja odgovarajuće licence autorima.

Na sreću Stocksija, koji se osnivao u to vreme i kretao na tržište, uz podršku mnogih tadašnjih iStock fotografa, među kojima je i jedan od osnivača Lumine, veliki deo kontributora sa dobrom bazom fotografija prebacio se na njihove usluge.

Na iStocku smo imali već veliki broj prodaja tako da na Stocksy nismo prešli iz ekonomskih razloga. Prebacili smo se na platformu koja nije imala uopšte prodaja samo zbog njihove ideologije i vere da može da se uspe drugačije.

Zajednica se širila po preporuci tih kontributora ili pozivu, među kojima je bila i Lumina. Kako su pozivali fotografe koje su znali i u koje su verovali, mahom iz Srbije, stvorila se velika zajednica naših fotografa.

Iako je prelazak bio rizičan u tom trenutku, predstavio je pravi korak za Luminu i mnoge naše fotografe, sudeći po današnjem uspehu. Ovaj studio je danas jedan od najuspešnijih kontributora na Stocksiju.

Na početku Stoksija uspeh je bio neizvestan. Sasekli smo većinu novčanih prihoda i krenuli u nepoznato. Na takvim platformama ne možemo predivideti prodaju niti imati uvid u klijente. Zarada je fluktuirala. Trebalo je vremena da se stabilizujemo i postanemo to što jesmo danas.

Među godišnjim izborom Stocksy najboljih fotografa našli su se Lumina i Jovo Jovanović. Lumina je prednjačila u tri oblasti, a to su: izbor kupaca, najpopularniji portfolio sa 501+ slika i najlajkovaniji fotograf.

Među onima koji su odavno korisnici različitnih stock platformi nalazi se i Dimitrije Tanasković.

Na nekom od foruma sam video da se pojavio Stocksy, sa skroz drugačijim fotografijama. Prvi put nisam prošao selekciju, ali sam se za sledeći put bolje spremio i sada sam njihov član. Bio sam presrećan jer sam konačno mogao da radim kako volim i šta volim.

Fotograf Katarina Simović, takođe stock fotograf govori o prednostima koje ima ona i njene kolege:

Za fotografe u Srbiji ovo je prilika za dodatan priliv novca, jer je ceo svet njihovo tržište. Platu koju primamo je redovna i leže uredno svakog meseca, bez kašnjenja. Može se doći do prosečne srpske plate ili do poprilične sume novca, zarada je već stvar ličnog nahođenja prema poslu.

Fotografi sa kojima smo pričali smatraju da je Srbija, uopšte Balkansko tržište, idealno za ovu platformu. Ono oko čega se slažu jeste da je Srbija među najjačim zemljama po broju kontributora i primanjima po glavi stanovnika na svetu.

Aleksej kaže da finansijski zahtevi ne iziskuju toliko koliko bi recimo Amerikance i da posedujemo resurse u vidu traženih modela u kojima pobeđujemo, na primer, Japance.

Za Ivanu Kojić, još jednu uspešnu fotografkinju, u prilog uspehu domaćih fotografa idu sledeće činjenice:

Modeli su jeftini, lokacije se najčešće ne plaćaju i potrebno je mnogo manje novca za život u Srbiji nego recimo u USA ili Španiji ili Francuskoj ili gde god.

Fotografi koji se bave stock fotografijama mogu da bave nekim drugim stvarima dok prodaje teku, neki se fokusiraju samo na stock i podizanje zarade, neki predaju jogu – milion opcija se otvori kad dodješ do neke zadovoljavajuce zarade.

Naši fotografi su učestvovali u tranziciji sa zastarelih platforma na Stocksy i njegovom napretku, a kao prepreku za dalji razvoj Dimitrije navodi sledeće:

Ovde, nažalost, i dalje vlada mišljenje da fotoaparat odrađuje većinu posla, da biti dobar fotograf znači imati dobar fotoaparat. Da se stvari ne odvijaju baš u najboljem smeru pokazuje i predlog novog zakona koji fotografe smatra izvršiocima rutinske, mehaničke radnje.

Iako je ovaj predlog zakona samo još jedan dokaz da srpsko tržište još uvek nije dovoljno razvijeno u apsektu cenjenja ove umetnosti, ipak nije prošao i fotografija ostaje autorsko delo.

S druge strane, verovatno je i ovakav stav naveo naše fotografe da se okrenu globalnom tržištu, iako kako kažu polako počinje da se rađa i domaće tržište, gde primećuju da sve više kompanija i agencija kupuje slike na netu, što Aleksej smatra ohrabrujućom činjenicom i pozitivnim trendom.