Kako su neprofitne organizacije spasile .org i zašto je to važno za slobodu govora svih

Prošlog novembra su neprofitne i nevladine organizacije doživele šok kada su saznale da Internet Society (ISOC) planira da proda Public Interest Registry (PIR) — organizaciju koja upravlja domenom .org privatnoj firmi Ethos Capital. Na sreću, od tog dogovora se odustalo, ali tek posle borbe velikog broja organizacija.

Najviši internet domen (Top-level domain; TLD) .org je jedan od originalnih domena nastalih 1985. godine. Njime od 2003. upravlja neprofitna organizacija PIR, koja je 2015. lansirala i domene .ngo i .ong. Za domen .org je oduvek bio plan da bude pod kontrolom neprofitne organizacije, kako bi se zaštitio od cenzure i aktivnosti koje bi za cilj imale zaradu, a ne opštu dobrobit. Upravo je neprofitni status bio jedan od glavnih argumenata ISOC-a kada su se 2002. borili za upravljanje TLD-om.

Nakon što je krajem 2019. objavljen plan o prodaji, više od 500 organizacija i 18.000 pojedinaca je potpisalo pismo EFF-a u kome se tražila obustava. Među njima su bile organizacije kao što su Greenpeace, Consumer Reports, Oxfam, i YMCA u SAD. Prirodno, počela su da se postavljaju pitanja da li Ethos Capital može da ostvari profit (što jeste cilj ove organizacije) bez drastične promene politike .org-a.

Početkom ove godine, obelodanjeno je da bi Ethos Capital platio 1,135 milijardi dolara za .org, a trećina te sume (360 miliona) bi bila finansirana od pozajmica. Postalo je jasno da Ethos, čak i da ima najbolje namere, ima i obavezu da povrati sredstva investitorima.

Usledili su protesti ispred kancelarija neprofitne Internet korporacije za dodeljena imena i brojeve (ICANN) u Los Anđelesu, koja je odgovorna za koordinaciju održavanja i procedura nekoliko baza podataka povezanih sa imenskim prostorima i numeričkim prostorima na internetu, sa ciljem da obezbi stabilnost mreže i siguran rad.

Globalne nevladine i neproftine organizacije među kojima su Amnesty International, Access Now, i Sierra Club održale su novinarsku konferenciju na Svetskom ekonomskom forumu gde su skrenuli pažnju svetskim zvaničnicima na to da bi prodaja .org bila opasna za društvo.

Ethos Capital i PIR su prepoznali da je dogovor u opasnosti, pa su pokušali da se nekako dodvore neprofitnom sektoru. Ethos je objavio da će ograničiti podizanje cena za registraciju i obnovu na .org, i da će obrazovati upravni savet. Međutim, nikada nije objašnjeno koliki uticaj bi taj savet zaista imao.

Šta više, savet ne bi bio nezavisan, pošto bi upravni odbor PIR-a imao mogućnost da stavi veto na primanje određenih članova (pa i onih koji bi se protivili odlukama Ethos-a). Čak je i obećanje Ethos-a da će ograničiti povećanje naknada imalo rupe. Kada bi to radili po predloženim pravilima, cena registracije na .org bi se više nego duplirala za osam godina. Posle osam godina ne bi postojala više nikakva ograničenja.

Debata je doživela svoj klimaks u periodu kada je kovid-19 postajao globalni problem. Ovakve krize se situacije u kojima su neprofitne i nevladine organizacije najbitnije za svet. Kriza je pokazala da NVO zajednica nema potrebu za kitnjastim „proizvodima i uslugama” registra domena — potrebna im je jednostavna, pouzdana, dosadna usluga. Članovi kongresa SAD su napisali pismo ICANN-u u kome su naznačili da Ethos Capital ne može nikako da napravi profit u odnosu na svoje investicije bez pravljenja ozbiljnih promena na štetu korisnika .org-a.

Konačno, u aprilu ICANN je zaustavio prebacivanje vlasništva .org-a. Tom prilikom su izjavili da je ICANN poverio PIR-u odgovornost da služe javnom interesu, a da im je sada zatraženo da to poverenje prebace na drugi entitet.

Iako je .org za sada bezbedan, registri sve češće postaju tačke u kojima sloboda govora dolazi u rizik. Zbog toga je EFF pokrenuo još jednu kampanju, u kojoj traži od ICANN-a da preispita politike koje omogućavaju registrima da postave svoja pravila za domene najvišeg nivoa, koja bi mogla da im omoguće lakšu cenzuru.