Kako smo razvili naš open source hardver i prodali ga u 46 zemalja na svetu

O open source hardveru slušamo sve više u poslednjih par godina, pisalo se nedavno o njemu i na Startitu, a kako sam deo WeIOa, koji razvija svoj OSHW pokušaću da vam predstavim kako to izgleda iz prvog lica i preneti našu priču baziranu na IoT konceptu i open source stacku.

WeIO je inovativna Open source, Web of things platforma za brz razvoj umreženih objekata(uređaja, sistema,  servisa…),  koja omogućava brzo prototipiziranje objekata povezanih putem Wifi mreže i njihovu kontrolu koristeći samo pretraživač. WeIO je pre svega ljudska avantura i pokušaj da se stvori platforma budućnosti za pravljenje i proizvodnju inovativnih industrijskih proizvoda.

Sam koncept IoT (Internet of things) je definitivno sledeća velika stvar, industrija je uveliko uzela maha i gotovi sistemi i rešenja bazirana na IoT konceptu postoje.

Ni OSHW nije novina, proizvodi kao sto su Raspberry Pi, Arduino board i mnogi drugi su uveliko na tržistu.

IoT resenja bazirana na OSHW zahtevaju timove inženjera, razvoj je previše kompleksan, utroši se suviše vremena i većina projekata nikada ne ode dalje od demo verzije iz prostog razloga što razvoj zahteva ogromne resurse i vreme.

Predviđanja ukazuju da će do kraja 2015. godine, na ovaj način biti povezano 25 milijardi objekata/uređaja, a do 2020., čak 50 sa očekivanim prihodima od $19 triliona dolara.

Bolje je postaviti pitanje šta sutra neće biti konektovano…

Motivisani IoT konceptom,  svesni navedene problematike kao i same  kompleksnosti, pre dve godine Draško Drašković i Uroš Petrevski razmišljali su kako da omoguće  dizajnerima, kreatorima i inovatorima, inženjerima  jednostavno i brzo prototipovanje.

Cilj je bio smanjiti složenost IoT i omogućiti ljudima da bez bilo kakve konfiguracije, bildovanja, hakovanja, low level programiranja počnu da konektuju predmete oko sebe i upravljaju njima koristeći samo moderne web tehnologije (Python, Javascript, HTML/CSS).

Korak po korak do proizvoda

Kako su već imali iskustva i u programiranju, inženjerstvu, industrijskom dizajnu i open source svetu, imali su i sami potrebu za ovom platformom. Počeli su sa kupovinom elektronskih komponenti, projektovanjem i ručnim lemnjenjem.

Kasnije je kupljena rernu u kojoj se lemilo reflow tehnologijom  (tako što bi premazali celu PCB pločicu pastom za lemnjenje, poređali komponente pincetom i lupom, a zatim sve to  “ispekli” u rerni i time sve komponente odjednom zalemili). To su bili naporni, ali  interesantni počeci i neprocenjiva iskustva.

U to vreme na tržištu se pojavio Carambola 1 modul od 8Devices Litvanske kompanije, nudeći WiFi module po pristupačnoj ceni sa mogućnošću porudžbine “na komad”. Usledio je logičan tok kupovine i modifikacije tih modula.

Sledeći korak je bio razviti aplikaciju koja bi radila na samom hardveru, bez instalacije na PC, jer su problemi bili mnogobrojni.

Python idealna tehnologija za startape?” href=”http://startit.rs/zasto-je-python-idealna-tehnologija-za-startape/” target=”_blank” rel=”noopener”>Python je bio odličan izbor za brz razvoj aplikacije, a i kao jezik koji je veoma rasprostranjen u industriji. Za prenošenje informacija sa pločice (stvari koje se fizički dešavaju – dakle asinhrono), bio nam je potreban WebSocket protokol.

S obzirom da smo odavno angažovani u open source zajednici, naši izbori tehnologija koji su dalje sledili bili su logični. Kroz razgovore sa drugim dizajnerima i inženjerima jasno je bilo da da bi takva platforma bila interesantna mnogima. Tada smo krenuli da razvijamo platformu koja bi bila lako programabilna, tačnije  – čitav API layer i nešto što bi bilo za široku upotrebu.

Kontaktirali smo 8Devices pre svega da se raspitamo za cene i mogućnost modifikacije njihovog modula. Oni su nam odmah ponudili saradnju – konkretno bili su spremni da sa svoje strane učestvuju u projektu i modifikuju hardver prema našem dizajnu.

Koncept je bio jasan, ideja kompletna, počelo se sa planiranjem  arhitekture i stack-a. Sledio je dug razvoj, kao što to uvek biva bilo je grešaka, dosta prototipova, ali kako je vreme prolazilo i iskustvo preovladavalo, WeIO je postajao sve kompletniji i funkcionalniji. Počinjao je da liči na proizvod i privlači internacionalnu pažnju.

Krenule su aktivnosti na konferencijama, sajmovima, networking,  ljudi su počeli da se interesuju, zajednica da se okuplja. Nekog je privukla ideja, nekog potencijal tržišta…

Iskustvo na open source projketima/startapima je neprocenjivo. Mene je pre svega privukla ideja – sama pomisao “Plug & Web, Web & Things” bila je dovoljna, stack tehnologija i sjajan WeIO tim su naravno bili dodatni motiv za mene.

WeIO stack je baziran na Open source tehnologijama OpenWRT Linux, Facebook Tornado, Twitter Bootstrap, jQuery i Python, drzi se FLOSS filozofije (Free/Libre and Open Source Software) i objavljen je pod  GPL licencom 3.

Zašto Open source?

Veliki deo ICT industrije i tehnologija je baziran na open source modelu, zajednica je ključni faktor. Kada o ovome razmišljaju, ljudi uglavnom razmišljaju u pravcu “Da li neko može da iskopira naš rad?”. Naravno da može, idu ljudi i na mesec.

Ono što treba da shvatite je da ćete uvek biti nekoliko koraka ispred nekog ko je “iskopirao” vaš dosadašnji rad i da se open source projekti uz pomoć kontributora razvijaju mnogo brže, bagovi se primećuju, prijavljuju i rešavaju brzo i to je ogromna prednost.

Nije dovoljno kreirati projekat na Githubu i privući idejom nekoliko ljudi da učestvuju. Treba te ljude držati na okupu, organizovati, pratiti i planirati, posao je težak i naporan kao i svaki drugi.

Svako ko je doprineo na bilo koji način učešćem na open source projektu, treba da ima neki vid zasluge. Sa druge strane samo ucešće je veliko iskustvo i izazov, prvenstveno sa tehničke strane u smislu usavršavanja, ali kontributori usavršavaju i razvijaju i druge veštine kojih možda u tom momentu nisu ni svesni.

Naravno, postoji i tamna strana medalje. Nije lako postići produktivnost i držati se planova i rokova kad vam se komunikacija tima zasniva na mailing listama, bug trackerima i sl. ili kada imena nekih članova tima ne znate ni da izgovorite. Ali kad steknete iskusto i naučite da radite sa ljudima koji ne sede oko vas u kancelariji i to postane normalno.

Svi kojimo smo angažovani na open source projektima delimo pasiju prema industriji, digitalnim tehnologijama i lepo dizajniranim stvarima koje svakodnevno koristimo.  Nismo želeli da imamo proizvod i da radimo na nečemu na čemu svi rade danas.

Verujemo da tehnologija treba da se prilagodi nama, a ne obratno.

Koncepcija i proizvodnja industrijskih proizvoda je jedan proces, a taj proces je za nas isto toliko važan kao i sam proizvod. Napraviti novu vrstu procesa je naš odgovor kako stvoriti okruženje koje podstiče i inspiriše kreiranje inovativnih proizvoda koje nismo ranije imali.

Zato sam i napisao na početku da je WeIO pre svega inovativni proces, a ne elektronska kartica.

Verujemo da današnji hardver treba da koristi interpretirane jezike, da u sebi sadrži alate za razvoj kao i celokupnu dokumentaciju kako sam uređaj funkcioniše. Verujemo da takav hardver treba da bude povezan i da na najlakši mogući način nudi mrežne servise ili se povezuje na postojeće.

Verujemo da platforma budućnosti treba da se programira i koristi ne samo lako nego i sa zadovoljstvom.

Na taj način mogu da se stvore proizvodi neverovatne tehnologije i izvanrednog kvaliteta u svakom smislu – estetskom, upotrebnom i tehnološkom. Ceo proces kreacije je stratsvena avantura.

Gde smo danas, dve godine od inicijalne ideje?

Prikupili smo skoro 4 puta više sredstava od cilja definisanim kroz indiegogo kampanju i tako za 2 meseca prikupili sredstva neophodna za prvu seriju od 500 WeIO ploča.

Ovo su možda najvažnije brojke:

• 400 uređaja je već poručeno , kupci iz 46 zemalja sveta.
• 430 članova u WeIO zajednici.
• 10 stalnih kontributora  iz 5 zemalja sveta.

Svoje interesovanje za WeIO demonstrirale su i mnoge svetske kompanije, kao što je Atmel (lider u proizvodnju mikro kontrolera), Bosch, Deutsche Telekom i dr.

Za godinu dana vidimo sebe kao uspešnu IT kompaniju sa sedištem u našoj zemlji, Srbiji. Nadam se da ćemo imati priliku da u nekom budućem tekstu napišem i kako smo tu stigli.