Kako se desilo da se Univerzitet u Beogradu našao među prvih 500 na Šangajskoj listi?

Na Šangajskoj listi za 2020. godinu Univerzitet u Beogradu je zadržao mesto među 500 najboljih univerziteta na svetu. Jedini srpski univerzitet na prestižnoj listi ponovo se nalazi između 401. i 500. mesta. Univerzitet u Novom Sadu ove godine nije upao među najboljih 1.000 univerziteta.

Uprkos tome što Šangajska lista važi za najprestižniju od mnogobrojnih lista ove vrste, ona trpi veliki broj kritika. Naime, smatra se da je njena jedina svrha marketinška i da predstavlja estradizaciju univerziteta. U svakom slučaju, univerziteti se trkaju da se nađu na njoj pošto visoka pozicija privlači strane studente. Na taj način univerziteti prikupljaju značajan deo svojih prihoda.

Redovni profesor Univerziteta u Novom Sadu, dr Zorana Lužanin, govorila je o motivaciji da se uopšte nađemo na ovoj i sličnim listama:

Mi želimo da budemo što bolje rangirani, ali ne pričamo o tome šta će to da nam donese. Budući da su ove liste relativne, smatram da bi trebalo da nam služe za rešavanje unutrašnjih stvari. Na primer, da nam pomognu u odluci da unapređujemo određenu oblast, zato što smo shvatili da će nam to u budućnosti doneti ekonomski rast. Iskreno, ja ne znam šta su naši studenti, privreda ili država dobili otkad se tamo rangiramo.

Kritike Šangajskoj listi se upućuju i na račun objektivnosti, pa se tvrdi da ona nije pokazatelj stvarnog kvaliteta. Univerziteti se boduju po stavkama kao što su broj izdatih naučnih radova, citiranost, i broj dobitnika Nobelove nagrade i Fildsove medalje. Na svetu postoji više od 20.000 univerziteta, a Šangajska lista ocenjuje samo njih 1.800, da bi konačno rangirali 1.000 institucija.

Rangiranje je počelo 2003. godine, a Srbija se na njoj prvi put našla 2012. Ovome je prethodila trogodišnja kampanja unutar akademske zajednice, pa je čak bila formirana i „Komisija za ulazak Univerziteta u Beogradu na Šangajsku listu”. Tom prilikom su nastavnici naterani da objavljuju radove, kako bi BU povećao svoju vidljivost. To je dovelo do najvećih uspeha 2016. i 2017. godine, kada se nalazio između 201. i 300. mesta.

Lužanin smatra da su ove brojke manje važne, pošto predstavljaju samo „prosečnu ocenu”.

Smatram da je mnogo bitnije gledati u kojim oblastima postižemo dobre rezultate, umesto da posmatramo generalno rangiranje. Na primer, ja sam veoma ponosna na to što smo u oblasti nauke o hrani i tehnologiji hrane veoma visoko kotirani.

U pomenutoj oblasti BU se nalazi između 76. i 100. mesta, što je najviši plasman. Za njom sledi oblast stomatologije u kojoj se univezitet nalazi između 151. i 200. mesta. Od ukupno 54 naučne oblasti, Beogradski univerzitet je visoko ocenjen u 12.

Vest da je Univerzitet u Beogradu zadržao mesto među 500 najboljih je naišla na iznenađenje velikog dela javnosti. Počevši od 2017. godine, beležen je konstantan pad, da bi ove godine konačno bio zaustavljen. Kao razlog za nazadovanje navodi se to što nemamo bodove na istraživačima koji spadaju u kategoriju najcitiranijih u svetu. Takođe, nemamo dovoljno bodova ni u kategoriji alumnista, kao ni najprestižnijih naučnih nagrada.

Verovatno najveće zasluge za nekadašnje visoko kotiranje imali su profesori Stojan Radenović i Zoran Kadelburg, koji su se nalazili na listi najcitiranijih matematičara na svetu. Međutim, Kadelburg više nije na toj listi, a Radenović je prošle godine napustio naš univerzitet kako bi prešao u Saudijsku Arabiju.

Tom prilikom se rodila ideja i da se pribegne nečasnoj taktici brojnih univerziteta, koji vrbuju inostrane istraživače da radove objavljuju pod njihovim okriljem. Na ovaj način bi se samo veštački poboljšala pozicija na Šangajskoj listi, a studenti ne bi imali nikakvu realnu korist. Oni  ne bi bili u prilici ni da upoznaju te profesore, a kamoli nauče nešto od njih.

Ukoliko te pare postoje, trebalo bi ih preusmeriti na to da se u Srbiju zaista dovedu vrhunski predavači. Oni bi ovde radili, unapređivali studente, vukli domaće istraživače da bolje rade, pa bismo za 10 ili 20 godina svi zajedno bili bolji. A na taj način bismo sigurno počeli i da privlačimo strane studente.

Za tako nešto je neophodno da postoji ozbiljna strategija. Nažalost, ja nikada nisam videla da naši fakulteti i univerziteti imaju svoj strateški plan. Ukoliko bi on postojao, morali bismo da odredimo u kojim oblastima smo dobri i da u njih ulažemo još više.

Što se tiče ostalih univerziteta na listi, Harvard se još jednom našao na prvom mestu, a poziciju nije menjao od početka rangiranja 2003. godine. Od univerziteta iz regiona, još se samo Sveučilište u Zagrebu nalazi između 401. i 500. mesta, a Univerzitet u Ljubljani je ove godine između 501. i 600. mesta.