Kako sam napravio sistem da procenim pravu vrednost progamera, bez gledanja CV-a?

Ćao!

Ja sam Ivan, jedan od tri prva autora koji su pokrenuli Startitov blog pre 14 godina! U međuvremenu sam radio svašta nešto i najkraće rečeno sam na pozicijama GM-a i CEO-a tehničkih kompanija više od deset godina.

Poslednjih pet godina vodim “Sofia Tech Hub,” regionalni R&D ogranak stp.one, međunarodne grupe čiji su fokus softverski proizvodi namenjeni “legal tech” niši. U tom periodu sam intervjuisao preko hiljadu i pet stotina kandidata, a zaposlio pedesetak (uglavnom radi razvoja “Cloud” poslovnih aplikacija – pisanje koda; kontrola kvaliteta; infrastruktura).

Nedavno sam preuzeo i funkciju Direktora proizvodne linije za advokatske firme iz SMB segmenta, te sada pored ekipe iz Sofije vodim i dva tima iz Nemačke. STP proizvodi u SMB segmentu opslužuju trenutno preko 10,000 biznis jedinica, uz visoku stopu godišnjeg rasta.

U ovom članku ću preneti iskustvo koje će koristiti menadžerima razvoja, ali i inženjerima koji traže posao (pogotovu u ovoj napred-nazad ekonomiji). Spomenuću česte izazove sa kojima se susrećem tokom razgovora sa kandidatima. Takođe, opisaću “Engineering Ladders,” okvir koji koristim prilikom (ne samo) inicijalnih razgovora, kao i benefite zbog kojih bih preporučio taj pristup.

(iskustva i mišljenja su isključivo moja; ne pretstavljaju stavove organizacija sa kojima sarađujem i koje pretstavljam)

Priprema i suština

Da li vam zvuči interesantno da je barem 35% kandidata za programerske pozicije nedovoljno spremno za inicijalni razgovor za posao?

Tržište je, do nedavno, išlo na ruku kandidatima (takozvani “sellers’ market”). Moguće je da je upravo stoga većina programera koje sam sreo u poslednje tri godine zanemarila ma kakav vid pripreme. Perspektiva – kandidati koji se interesuju o biznisu i poslovnom kontekstu potencijalnog poslodavca su prava retkost i osveženje. 

Nije mi namera da pišem o generalnim savetima za kandidate za posao (koji su često stavljeni u zapećak). Iako ih smatram bitnim, ti saveti nisu predmet diskusije ovde. Kada govorim (pišem?) o pripremi, i nedostatku iste, tu mislim pre svega na to da kandidati ne mogu da se sete najosnovnijih primera iz svoje karijere, a kojima bi potkrepili tvrdnje da su na određenom nivou senioriteta.

Imate li primere situacija gde ste pomogli svome kolegi da ostvari svoj radni cilj? Da li ste ikada nekoga naučili nečemu u vezi posla, makar i neformalno? Jeste li ikada dizajnirali logiku servisa pre da krenete u implementaciju? To su samo neka od pitanja na koja je čest odgovor “sigurno se dešavalo, ali trenutno ne mogu da se setim.” Nažalost, takav odgovor je nedovoljan da pruži sliku o prethodnom radnom iskustvu, te ga notiram kao “bez odgovarajućeg primera” u svojim beleškama.

Istovremeno, navedena i slična pitanja mi pomažu da razmem nivo zrelosti kandidata koji uključuje dosta više od čiste tehničke potkovanosti. Međutim, deluje da neki kandidati ne pridaju dovoljno ili iole značaja tim aspektima svoje karijere, što bi mogla biti posledica isključivog fokusa na tehničku ekspertizu.

Ukratko, programeri nekada ne vide šumu od  drveća koje ih okružuje, u poslovnom smislu te reči, i to im svakako ne čini uslugu. Pored gore navedenih, susretao sam se i sa drugim situacijama gde je programerima falila biznis perspektiva.

Primera radi, znam za slučajeve gde programeri, u želji da zadovolje klijenta, proaktivno ispune zadatak iako im je izričito traženo da sačekaju na “zeleno svetlo.” Iz njihovog ugla je u tim primerima odnos uloženog napora i efekta bio zanemarljiv, ali klijent mora da razmatra i budžetska ograničenja.

Takođe, uvek su cenjeniji programeri koji se trude da uđu u suštinu proizvoda koji razvijaju, a to je upravo poslovni cilj koji korisnici imaju na umu. Kada takva dubina nije prisutna, developeri se fokusiraju usko na ispunjenje zadatka prema opisu biznis analitičara ili PMova. I u idealnom svetu je to dovoljno.

Međutim, nekada autori opisa nisu obezbedili sve neophodne detalje, ili pak nemaju uvid u “best practices” koje vode do najefektivnijeg tehničkog rešenja. Ako programer razume poslovnu svrhu korisnika, on(a) je u poziciji da uoči eventualne manjkavosti opisa, te da predstavi različite opcije koji mogu dovesti do zadovoljenja potreba krajnjih korisnika.

Iz mog iskustva, kandidati vrlo jasno i spontano pokazuju svoju svest o poslovnom okruženju tokom razgovora za posao. To se prosto ne može sakriti. Naravno, dosta toga zavisi i od tehnike intervjua, i tu dolazimo do…

Engineering Ladders framework

Engineering Ladders je okvir nastao u Silikonskoj Dolini za potrebe unapređenja pozicija (promotion) softverskih inženjera. U svojoj srži se primenjuje na “developere” u širem smislu te reči, uključujući programere ali i inženjere kontrole kvaliteta. Međutim, kako je reč o “open source” okviru, svaka organizacija je slobodna da adaptira ovaj pristum za sopstvene potrebe.

Ukratko, ekipa kreatora Engineering Ladders se saglasila oko određenih osobina, veština, i iskustava (tehničkih ali i tzv. “soft”) koje developeri treba da imaju da bi mogli biti unapređeni na određeni nivo. Drugim rečima, definisali su šta za njih znači junior, mid, senior developer, itd. Takođe, opredelili su i uslove kada se može razumno smatrati da je neko nadmašio sopstveni nivo te je spreman za unapređenje kao i za više odgovornosti u timu. 

Primera radi, na narednoj ilustraciji možete videti šta se očekuje od junior-a (D1), šta od mid-level developera (D2), a šta od seniora najnižeg ranga (D3):

Engineering Ladders uključuje i mogućnost grananja ka Tech Lead i Engineering Manager pozicijama.

Iako su organizacije slobodne da adaptiraju ovaj sistem, on je holistički u svojoj prirodi. Drugim rečima, sistem posmatra profesionalce i njihov doprinos organizacijama i proizvodima kako sa tehničkog, tako i biznis aspekta. Štaviše, za napredovanje u karijeri Engineering Ladders zahteva širinu koja je iznad čistog tehničkog znanja. 

Primera radi, neko bi mogao godinama da razvija tehnička rešenja bez učešća u izradi logičkih nacrta. Ukoliko bi ta osoba cenila svoje iskustvo samo na osnovu godina rada u određenim tehnologijama, mogla bi doći do zaključka da je dostigla nivo senior-a. I to je potpuno OK u kompanijama koje vrednuju isključivo veštine implementacije.

Međutim, u kontekstu ovog okvira, nije moguće biti unapređen na nivo D3 bez zavidnog iskustva u logičkom dizajnu rešenja. Pored implementacije, iziskuju se i kreativne veštine. Pozvanavnje biznisa i potreba krajnjih korisnika vam umnogome olakšavaju da optimalno postavite logiku rešenja (te je to i jedan od glavnih razloga zašto SaaS kompanije cene takve osobine). 

(sve detalje o navedenom okviru možete naći ovde, a možete mi pisati i putem LinkedIn-a ukoliko imate dodatnih pitanja)

Cool, ali gde je tu veza sa prvim razgovorom za posao?

Ladders u prvom intervjuu

Jedno od retkih pravila mi je da uvek lično obavljam prvi razgovor za posao iz želje da očuvam kulturu i balans timova unutar kompanije. Jako brzo sam došao do zaključka da mi ovaj okvir može pomoći prilikom intervjua. Na koji način?

Ukratko, na početku kampanje imamo profil idealnog kandidata, kako u pogledu tehničkih veština tako i mentaliteta. Veštine su važan kriterijum, ali se one stiču u kontinuitetu i nedostaci se nadoknađuju vremenom uz pravilan stav. 

Kada je u pitanju ličnost kandidata, pokušavam da steknem utisk o njihovoj poslovnoj zrelosti uz pomoć pitanja koja sam sām formulisao na osnovu Engineering Ladders. Cilj je da razumem gde se kandidati otrpilike nalaze na svakoj od pomenutih pet osa (svaka osa ima pet nivoa).

Sva moja pitanja su vezana za njihov dosadašnji rad. Uglavnom diskutujemo o tehnologiji, sistemima na kojima su radili, međuljudskim temama, odnosu ka procesima rada i komunikacije, kao i njihovom uticaju na profesionalnu sredinu.

Njihovi odgovori mi daju dovoljan (iako nepotpun) uvid o ličnosti, etici, i motivaciji kandidata. Ovaj svojevrsni “litmus test” pomaže da odlučim da li ima osnova da ih pozovemo na naredni (tehnički) razgovor.

(dalji detalji bi prevazišli “scope” ovog članka; ukoliko vas interesuje da saznate više o ovoj tehnici razgovora, slobodno mi pišite putem LinkedIn-a)

Svakako da ovaj metod nije savršen niti egzaktan. Međutim, reč je o sjajnom alatu za prepoznavanje kandidata koji imaju potencijal da postignu dosta u svojoj karijeri u sredini koju pruža naša kompanija i kultura (kao i “comparable” SaaS kompanije).

Prednosti ovog pristupa

Pre svega, Engineering Ladders nosi sledeće prednosti:

Pouzdan indikator veština. Mada su pitanja u ovoj fazi procesa tehnološki agnostična, kandidati koji daju zadovoljavajuće odgovore su implicitno prošli kroz situacije i okolnosti koje su ih izbrusile u vrsne profesionalce.

Štaviše, na bazi pruženih odgovora se može naslutiti i senioritet kandidata, što je jako korisno u pregrejanoj fazi tržišta.

Naravno, ovde je reč samo o prvom utisku, koji nadalje biva proveren od strane mojih kolega tokom tehničkog razgovora. U velikoj većini slučajeva smo moje kolege i ja došli do istog utiska o nivou stručnosti kandidata, nezavisno jedni od drugih, koristeći potpuino različite metode (ja sam koristio svoj modifikovani “ladders” pristup).

Kandidat kao celina. Tehnološka umeća jesu važan, ali ne i isključivi kriterijum. “Engineering Ladders” posmatra kandidate kroz prizmu celokupnog biznisa, razmatrajući pri tom poznavanje tehnologija, ali i međuljudske odnose, procese, kao i poslovne odgovornosti u vezi proizvoda i sistema. Takođe, ovaj pristup pokušava da oceni i uticaj koji su kandidati ostavili na svoja prethodna radna okruženja.

“Ostavite svako mesto boljim no što ste ga zatekli” je jedno od skautskih načela; njime se rukovodimo kada pokušavamo da utvrdimo kako su kandidati poboljšali svoju prethodnu radnu sredinu, kao i zbog čega bi bili poželjni narednom poslodavcu.

Uklanjanje “buke.” Navedeni metod nam omogućava da zadržimo fokus na kriterijuma koji nama imaju najveći značaj prilikom selekcije. Dodatno, dopušta nam da zanemarimo informacije koje bi potencijalno mogle da nas navedu na pogrešne zaključke.

Primera radi:

• Godine iskustva – jedna od informacija koje često ignorišem (uz određene izuzetke). Rezultati naših razgovora sa kandidatima ne pokazuju apsolutno nikakvu korelaciju između nivoa zrelosti i broja godina provedenih u industriji. Za sada, godine iskustva ne igraju nikakvu ulogu u našim kriterijumima za zaposlenje
• Broj projekata i/ili tehnologija – često kandidati stavljaju raznovrsnost tehnologija i projekata koje su iskusili u prvi plan. Poznavanje tehnologija jeste faktor, ali raznovrsnost nije nužno praćena dubinom niti zrelošću. Ova informacija nam je nedovoljna po sebi, te se posvećujemo suštini tokom razgovora sa kandidatima.

Nedostaci i ograničenja

Do sada sam primetio sledeće manjkavosti primene “Engineering Ladders” na intervjue:

• Pogled u prošlost – prvi razgovor se isključivo dotiče ranijih poslovnih primera; prethodni modeli ponašanja su relevantni ali nisu garancija budućih rezultata;
• Nedostatak primera – neki kandidati imaju poteškoća da se sete relevantnih primera za diskusiju; u takvim slučajevima pokušavam da potstaknem kandidate dodatnim pitanjima, ali i to nekada bude bez uspeha.

Šta ukoliko kandidati i pored svih napora ne mogu da se sete situacija i tema kojima bi odgovorili na pitanje? To po sebi ne mora da znači da kandidati nisu dovoljno potkovani za poziciju.

Na svakoj je kompaniji da odluči kako će tretirati takve slučajeve. Jedna od opcija je da se produži sa narednim korakom (npr. tehnički intervju, zadatak, prezentacija rešenja), dok bi neke kompanije ovde odustale od daljih razgovora.

Sve zavisi od toga kako kompanije vrednuju tehničku potkovanost u odnosu na ostale aspekte ličnosti, čime dolazimo do pitanja korporativne kulture i potreba poslodavaca.

Kako da se pripremite

Možda vam deluje nepotrebno govoriti o pripremi kod razgovora ovog tipa i forme. Na kraju krajeva, sva pitanja su u vezi sa vašim prethodnim iskustvima i postignućima.

Međutim, kao što sam već pomenuo, dešavalo mi se da kandidati pokažu jako malo u prvom razgovoru i to jer, kako kažu, ne mogu da se sete konkretnih priča. “Da, da, sigurno mi se to dešavalo u praksi, mnogo puta, samo sada ne mogu da se setim.”

Sećam se nekolicine kandidata za koje sam verovao da vrede dosta više od onog što su u razgovoru pokazali. Tokom razgovora su stavljali veći fokus na poznavanju tehnologija, alata, okvira, biblioteka, verzija, itd., ali nisu mogli da ilustruju svoj doprinos organizacijama, sistemima, niti ljudima sa kojima su sarađivali. 

Kako da se spremite za razgovore ovog tipa?

Vrlo jednostavno: 

• Introspekcija – razmišljajte o svim godinama svog dosadašnjeg iskustva. Pokušajte da dozovete što više konkretnih situacija i primera koje ilustruju vaše veštine, stavove. Budite spremni da diskutujete o tim temama, uz obavezno poštovanje poslovne tajne vaših poslodavaca;
• Tehnologija – umesto da se fokusirate na broj jezika, biblioteka, okvira, itd. koje poznajete, prizovite priče i primere koji pokazuju dubinu vaših veština. Da li ste bili “the go-to guy/gal” u nekim od prethodnih kompanija? Zašto je to bilo tako?
• Sistem – kako biste najbolje dočarali vaš doprinos sistemima na kojima ste radili? Da li ste ih poboljšavali kroz vaše PRs? Da li učestvujete u dizajnu logike pre implementacije? Jeste li možda odgovorni za celokupni proces produkcije i operabilnosti sistema? Koje priče mogu da ilustruju vašu ulogu?
• Ljudi – na koji način se ispoljava vaša interakcija sa kolegama i timovima? Da li ste neko ko prevashodno uči od drugih? Koliko ste spremni da pomognete? Da li ste voljni da mentorišete kolege sa manje iskustva, čak i ukoliko se to od vas ne zahteva?
• Proces – da li pratite procese, bez obzira na njihov smisao, ili ste spremni da ponudite alternativu? Kako reagujete kada neko iz vaše okoline ne postupa prema “dogovoru iz svlačionice?” Da li ste u stanju da prilagodite postojeće procese novonastalim okolnostima?
• Uticaj – kada se sve sumira, koliko se oseća vaš uticaj u kompaniji? Drugim rečima, ko bi patio ako biste iz ma kog razloga napustili firmu? Vaš kolega iz ekipe? Celi tim, ili možda i neko drugi? Zašto je to tako, i kojim primerima to možete da ilustrujete?

Sa srećom u nove pohode

Introspekcija počinje kada prihvatite da ste vi mnogo više od kataloga tehnologija koje poznajete. Uvek budite vispreni; ističite svoje uspehe, ali i razmišljajte o tome kakav benefit možete doneti novoj sredini.

Nadam se da će vam ova tema pomoći. Naravno, ostajem otvoren za sva vaša pitanja i komentare, te mi možete pisati putem LinkedIn-a.

Ivan Rašić je Director of Engineering, LFM SMB, kao i direktor “Sofia Tech Hub” u sklopu STP Informationstechnologie GmbH, evropskog legal tech lidera. Kada ne radi sa ljudima, uživa u čitanju klasika naučne fantastike, kao i u pripremi raznih vrsta ručno mešenog hleba. Entuzijsta start-up scene od 2012. i veliki štovalac Start-IT-a.