IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Srbija je nedavno izmenila Zakon o privrednim društvima kako bi uvela zakonski okvir za planove nagrađivanja zaposlenih (employee stock option plan, “ESOP”) u društvima sa ograničenom odgovornošću (DOO). Iako je parlament 23. decembra 2019. godine usvojio zakon, relevantne odredbe koje omogućavaju implementaciju ESOP u DOO će početi da se primenjuju od 1. aprila 2020. godine.
DOO je najpopularnija forma privrednog društva u Srbiji. Kapital DOO sastoji se od udela u osnovnom kapitalu i jedan vlasnik može posedovati samo jedan udeo.
Iako zvanično obrazloženje predloga zakona naglašava da je svrha izmena bila da se zaposlenima i menadžerima (kao i određenim drugim kategorijama pojedinaca usko povezanih sa DOO, kao što su spoljni konsultanti, sponzori itd.) omogući sticanje udela, zakon u stvari otvara mogućnost da učesnik ESOP-a bude bilo koji pojedinac kog društvo imenuje kao takvog. Sticanje udela u DOO u skladu sa ESOP-om je eksplicitno izuzeto od pravila o zabrani finansijske pomoći društva za sticanje udela u društvu.
Rezervisani sopstveni udeo (RSU)
Vlasnici udela u DOO koji žele da uvedu ESOP treba prvo da stvore rezervisani sopstveni udeo (RSU). RSU je sopstveni udeo u vlasništvu DOO i rezervisan je isključivo za svrhu sprovođenja ESOP putem izdavanja prava na sticanje udela (Pravo). Vlasnici mogu da stvore RSU na taj način što će preneti deo svog udela (stečenog na osnovu u potpunosti uplaćenog uloga) u korist DOO bez naknade (plaćanje DOO vlasniku za tu svrhu nije dozvoljeno). DOO ne može da proda niti da založi RSU.
Proces stvaranja RSU počinje donošenjem odluke na skupštini članova društva o kreiranju jednog ili više RSU-a. Takva odluka zahteva dvotrećinsku većinu od ukupnog broja glasova. Vlasnici udela koji glasaju protiv odluke ne mogu se primorati da se odreknu dela svog udela radi stvaranja RSU-a.
RSU mora da se registruje u registru privrednih subjekata APR-a. DOO može imati više od jednog RSU-a (izuzetak od opšteg pravila da vlasnik može da ima samo jedan udeo u DOO). Međutim, ukupna nominalna vrednost svih RSU-a ne sme da premaši 40% od ukupnog registrovanog osnovnog kapitala DOO.
Maksimalna vrednost izdatih Prava ne sme da premaši nominalnu vrednost RSU-a na osnovu koga se Prava izdaju. Jedan RSU može da se koristi za više emisija Prava. Deo RSU-a koji nije utrošen za jednu emisiju Prava može biti poništen putem smanjenja osnovnog kapitala ili se koristi za buduće emisije Prava u kom slučaju postaje “novi” RSU.
Prava
DOO izdaje Prava kao demateralizovane i neprenosive finansijske instrumente, na osnovu RSU kao podloge. Pravo daje mogućnost svom vlasniku da stekne, po dospeću, udeo u DOO po unapred određenoj ceni. Rok dospeća se određuje odlukom o izdavanju. Pravo ne može biti iskorišćeno pre svog dospeća. Pravo se realizuje uplatom cene društvu. Cena je određena u odluci o izdavanju Prava. Zakon ne postavlja nikakva ograničenja kada je u pitanju iznos cene. Nejasno je da li cena mora da se plati u novcu ili se može platiti i u stvarima ili pravima kao što je to moguće u slučaju sticanja udela prilikom osnivanja ili povećanjem kapitala. U svakom slučaju, da bi se moglo ostvariti pravo na poresko oslobođenje od poreza na dohodak građana kada se Prava dodeljuju zaposlenima, cena mora biti povlašćena, tj. manja od tržišne vrednosti udela u momentu izdavanja Prava.
U praksi će biće teško utvrditi tržišnu vrednost udela u DOO, jer se udelima ne trguje javno. Prava koja se emituju u skladu sa ESOP su isključivo lični i neprenosivi finansijski instrumenti, koji se ne mogu založiti niti naslediti. Naslednici preminulog imaoca Prava imaju samo pravo na naknadu tržišne vrednosti udela za koje je preminuli platio cenu pre smrti, a koji bi mu pripao da nije preminuo u međuvremenu.
Izdavanje Prava
Izdavanje Prava ne smatra se javnom ponudom finansijskih instrumenata. To je poseban vid privatnog plasmana finansijskih instrumenata i obavlja se preko Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti (CRHOV). Izdavanje Prava se vrši na osnovu odluke skupštine članova DOO, ili, ako je to predviđeno osnivačkim aktom, odlukom nekog drugog organa, npr. odbora direktora, nadzornog odbora ili, kao što može biti slučaj, jedinog direktora. Odluka o izdavanju Prava mora da sadrži glavne uslove izdavanja, a naročito sledeće:
- broj Prava koja se izdaju;
- opis RSU na osnovu koga se Prava izdaju;
- detalje o pojedincima kojima se izdaju Prava;
- procenat RSU-a koji svaki imalac Prava ima pravo da stekne;
- cena po kojoj se udeo stiče;
- rok plaćanja cene (koji ne može da bude kraći od 15 dana i duži od 30 dana od dospeća Prava);
- datum izdavanja;
- datum dospeća;
- uslovi pod kojima se Prava poništavaju pre njihove dospelosti.
Sva Prava iz jedne emisije daje imaocima jednaka prava u pogledu procenta udela koji stiču, cene, roka plaćanja cene, datum izdavanja i datuma dospeća, kao i uslova za poništenje Prava pre dospelosti.
Oporezivanje dohotka ostvarenog sticanjem udela kroz ESOP
Prema Zakonu o porezu na dohodak građana (ZPDG), pogodnosti u vidu davanja stvari ili prava zaposlenom koje pruža poslodavac ili sa njim povezano lice u vezi sa zaposlenjem smatra se zaradom, pa je stoga predmet poreza na dohodak na zarade i doprinosa za socijalno osiguranje. Shodno tome, sticanje udela od strane zaposlenih uz plaćanje naknade poslodavcu koja je manja od tržišne vrednosti udela je oporezivo kao ostvarivanje zarade. Poreska osnovica je tržišna vrednost udela stečenog u DOO umanjena za plaćenu cenu za sticanje, uvećana za porez i doprinose iz zarade. Porez na zaradu i doprinose obračunava i plaća po odbitku poslodavac.
Međutim, sticanje udela u DOO od strane zaposlenih u skladu sa ESOP-om, u skladu sa navedenim izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, izuzeto je od oporezivanja porezom na zarade, a samim tim i od plaćanja doprinosa pod određenim uslovima. Jedan od ovih uslova je da zaposleni ne proda udeo stečen realizacijom Prava pre isteka dve godine od datuma sticanja. Ako zaposleni proda udeo tokom dvogodišnjeg perioda, aktivira se obaveza poslodavca da obračuna i plati porez po odbitku na zarade i doprinose. U praksi može doći do problema u vezi sa određivanjem datuma kada se smatra da je poslodavac saznao za prodaju udela od strane zaposlenog.
Ova obaveza se takođe aktivira ako poslodavac u bilo kom trenutku otkupi udele od zaposlenog, čak i posle isteka pomenutog dvogodišnjeg roka. Pored toga, ako ugovor o radu zaposlenog istekne pre isteka dvogodišnjeg perioda. Takođe, ako ugovor o radu zaposlenog bude otkazan pre isteka roka od dve godine kao rezultat sporazumnog raskida, davanja ili dobijanja otkaza, uslovi za poresko oslobođenje prestaju i poslodavac ima obavezu da obračuna i plati porez i doprinose.
U slučaju da udele u DOO steknu imaoci Prava koji nisu zaposleni, poresko oslobođenje se ne primenjuje. Sticanje udela od strane lica koja nisu zaposlena u DOO će biti predmet oporezivanja porezom na dohodak građana na ostale prihode po stopi od 20% i doprinosom za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 25,5%, a koje DOO plaća po odbitku. Poreska osnovica je tržišna vrednost stečenog udela, umanjena za 20 % standardnih troškova.
Kada zaposleni ili neki drugi pojedinac ostvari kapitalni dobitak na osnovu prodaje udela koji je stekao po osnovu realizacije Prava, takav dobitak je predmet oporezivanja porezom na dohodak građana na kapitalnu dobit. Kapitalna dobit je razlika između prodajne cene (ili tržišne vrednosti procenjene od strane poreske uprave u slučaju da je prodajna cena niža od tržišne vrednosti) i cene koja je plaćena za sticanje udela (usklađeno sa zvaničnim godišnjim indeksom rasta potrošačkih cena), a poreska stopa iznosi 15%.