Kako na domaći IKT sektor utiče sukob Amerike i EU oko digitalnog poreza? 

Sjedinjene Američke Države su napustile dogovore oko digitalnog poreza. Pojedine članice Evropske unije planiraju da ga uvedu samostalno, dok Amerika preti recipročnim merama. Šta sve to znači za srpske kompanije? 

Kada švajcarska kompanija prodaje svoj sir u Srbiji, ona će za to platiti porez u Srbiji, ali šta se dešava kada naša kompanija proda digitalni proizvod Švajcarskoj? Kako bi se rešilo to pitanje, već godinama traju pregovori oko uvođenja digitalnog poreza.

Sjedinjene Američke Države i Evropska unija su u sukobu oko digitalnog poreza. To je tema koja je prethodnih dana u fokusu. Plastično objašnjeno, Francuska se buni što Facebook značajno prihoduje od poslovanja u ovoj državi, a sav porez odlazi Americi. 

Članice EU zato žele da reše pitanje poreza na digitalne proizvode, jer smatraju da nije u redu da od poslovanja tehnoloških kompanija korist imaju samo zemlje u kojima se nalazi sedišta firmi, već to treba da imaju i one u kojim građani kupuju/koriste određeni proizvod. 

Očekivano, Americi ne odgovara da se situacija menja, s obzirom da najveće firme u ovom sektoru imaju sedište upravo tamo, pomenimo samo Google, Facebook i Amazon. Zato su oni izašli iz poslednjih u nizu pregovora oko uvođenja poreza.

Kako su rekli, ako bilo koja zemlja uvede takvu vrstu poreza, odgovoriće recipročnim merama. S obzirom na to da je Amerika istovremeno i veliko digitalno tržište za firme iz drugih zemalja, mogle bi da ispaštaju one čije sedište se nalazi u zemljama koje su uvele digitalni porez za američke tehnološke kompanije.

Šta je uopšte digitalni porez? 

No, šta uopšte znači digitalni porez? Na to pitanje je teško dati potpun odgovor, s obzirom na to se o njegovom konceptu godinama razmatra, a vodeći ekonomski lideri pokušavaju da postignu konsenzus oko zajedničkog rešenja i pravca, kaže Uroš Preočanin, direktor sektora za poresko savetovanje u BDO Srbija.

„Digitalni porez bi po svojoj suštini trebao da predstavlja upravo jedan od odgovora na gubitke, po osnovu prihoda od poreza, koje države trpe usled nemogućnosti adekvatnog oporezivanja globalnog poslovanja, a pre svega transakcija koje se realizuju posredstvom digitalnih tehnologija.”

Ko plaća digitalni porez?

Ukoliko se države i dogovore ili počnu pojedinačno, bez dogovora da uvode takav porez, ko bi ga uopšte plaćao? To opet zavisi od propisa samih zemlja. Primera radi, Španija predviđa da on važi samo za kompanije koje godišnje ostvaruju 750 miliona evra na globalnom nivou, odnosno više od tri miliona evra na niovu te države.

„Države u kojima pružaju usluge i ostvaruju prihodi, vrlo ograničeno mogu da deluju primenom tradicionalnih metoda međunarodnog oporezivanja i takve aktivnosti odnosno ostvareni prihodi u najvećem broju slučajeva ostaju neoporezovani. Imajući u vidu kompleksni mehanizam naplaćivanja digitalnog poreza, vrlo je moguće očekivati da će u fokusu biti oporezivanje pre svega kompanija koje ostvaruju značajnije prihode u ovoj oblasti. Zato je moguće očekivati da globalne aktivnosti kompanija iz Srbije neće potpadati pod okvir digitalnog poreza.”

S obzirom na to da je na digitalnom tržištu teže ustanoviti iz koje zemlje korisnici uopšte dolaze, pitanje je kako će sve izgledati? Primera radi, Facebook bi mogao da prestane da pruža svoje usluge u Španiji, ali bi korisnici mogli preko VPN-a da “se presele” u Ameriku i nastave neometano da ga koriste.

Zašto je pitanje sada u fokusu? 

Kompanije u IKT sektoru su vrlo fleksibilne i kao što menjaju svoja sedišta zbog bolje poslovne klime, još lakše mogu da upravljaju svojim tržištima, koja ne poznaju granice. Te činjenice ovaj proces čine dugogodišnjim, a on je ponovo dospeo u žižu. 

„Ako posmatramo trenutna dešavanja u vezi sa ekonomskom krizom izazvanom usled pandemije COVID-19, kao i činjenice da su budžeti država značajno uzdrmani, ne iznenađuje činjenica da tema digitalnog poreza postaje vrlo značajna i urgentna. Neke od vodećih zemalja Evropske unije, već imaju nacrte određenih unilateralnih rešenja, međutim još čekaju ishod pregovora koji se odvijaju u okviru Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), sa ciljem usvajanja rešenja i modela digitalnog poreza, odnosno globalnih pravila koja bi bliže uredila ovu oblast.”

Šta bi Srbija trebalo da uradi?

Kada je zakonsko regulisanje „digitalnog” u pitanju, mi prilično kasnimo i to ne kriju ni nadležni. Srbija bi tek do kraja godine trebalo da dobije prve okvire zakona o blockchainu, a vodi se među pet zemalja po broju developera u ovoj oblasti. To znači da bi ostatak sektora mogao da sačeka na ova rešenja, mada se taj porez po pravilu i ne odnosi na njih, već na strane kompanije, čiji se proizvodi koriste u Srbiji. 

„Uz vrlo zahtevan mehanizam i dobar model administriranja svakako bi uvođenje digitalnog poreza moglo imati pozitivne efekte u smislu povećanja dodatnih prihoda države, dok je neke konkretnije negativne efekte teško proceniti, za sada.”

Predstavljamo poslodavca
Zuehlke-mini-1.jpg

Zuhlke

Join our house of engineering

We inspire our customers and turn their visions and ideas into real-life results, applying cross-industry experience and our extensive expertise in business and technology. We combine our knowledge of engineering and IT, opening up new paths for our clients and implementing our projects quickly and reliably. We take responsibility for the products, services, and business models of the digital future.

Petar Paunović

  • Šta ti je na umu?
    Dodaj komentar · Pravila diskusije

  • Unesite termine za pretragu