Kako je život u EU jeftiniji nego u Srbiji? 

Za novac kojim u Beogradu kupujete mesečnu kartu za gradski prevoz u Berlinu možete da se vozite pet dana. Da ne ulazimo u razliku u kvalitetu ova dva prevoza, jasno je da ćete za istu uslugu u Nemačkoj platiti više, ali ćete i vi u toj zemlji biti pet puta bolje plaćeni. 

Prema podacima evropske statističke agencije Evrostat, u Srbiji su tokom prethodne godine cene bile niže za 43 odsto od proseka Evropske unije. Jasno je pitanje, kako je onda život u Srbiji skuplji, a kao intuitivan odgovor se nameće – plate su nam manje. To je potpuno tačno, ali vredi pogledati kakvi smo u odnosu na ostale zemlje. 

Elektronski uređaji 13 odsto skuplji od EU proseka

Ukoliko želimo neki elektronski uređaj, u Srbiji ćemo ga najskuplje platiti, ne računajući Island. U proseku smo bili skuplji za 13 odsto od zemalja Evropske unije, a računari, televizori i ostala tehnika su u Nemačkoj bili jefiniji za 15 odsto. Kako za Danas, objašnjava Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, razlog je što mi ove proizvode mahom uvozimo i nemamo jaku konkurenciju na tržitšu. 

„U EU proizvode ovu vrstu proizvoda i na tržištu vlada oštra konkurencija. Tamo potrošači imaju mnogo više mogućnosti za kupovinu nego kod nas. Recimo, svi ti proizvodi, a posebno automobili, su još jeftiniji u SAD. Tamo je konkurencija mnogo veća i to je dobra strana konkurencije. Ako hoćeš nešto da prodaš moraš da pogledaš platežnu moć i po kojoj ceni prodaje konkurencija. Ako mnogo njih prodaje isti proizvod, ne može se držati visoka cena.”

Kod nas jeftinija hrana, alkohol i restorani

Od EU proseka smo jeftiniji kada je u pitanju odeća, ali i nju je povoljnije kupiti u Bugarskoj (15%) ili Mađarskoj (13%). Ono što je kod nas povoljnije su hrana i piće, za 22 odsto ispod proseka EU, a alkohol i duvan su jeftiniji za 38 procenata. Ipak, i u toj kategoriji EU ima članicu koja je povoljnija. Hrana i piće su u Poljskoj za trećinu jeftiniji od proseka.

Ako tražite najpovoljniju turističku ponudu, ona je svakako u Srbiji. Cene u hotelima i restoranima su upola niže, a od nas je jeftinija samo Bugarska za nekoliko procenata.  

Ono u čemu je Srbija takođe povoljnija jeste sektor usluga poput frizera i kozmetičara, koji su kod nas i do 10 puta jeftiniji. Ono što u ovu računicu nije ušlo, a predstavlja veliki izdatak, jeste stanovanje. Cena izdavaja prosečnog stana tri puta niža, a u poređenju s Kopenhagenom, Bečom, Parizom i Minhenom u Beogradu ćete stan platili 10 puta manje. 

Kada su porezi u pitanju, oni se uklapaju u prosek EU, ali ako govorimo o najvišim platama, one se u najprogresivnijim zemljama značajnije oporezuju nego u Srbiji, što znači da od novca koji poslodavac izdvaja za najviše plate, najviše će ostati zaposlenom u Srbiji. 

Po odnosu cena i plata smo u lošijem položaju

Kako je Evropska unija prilično šarenolika, samo upoređivanje s prosekom nije najbolje rešenje, već to treba činiti s konkretnim državama, s kojima možemo da se uporedimo. Hajde da pogledamo zemlje koje nas okružuju.

U Hrvatskoj je prosečna plata 900 evra, a cene su im veće za 24,5 odsto, što znači da oni u proseku mogu da kupuju više. Razlika u platama s Mađarskom je niža, tamošnji stanovnici imaju 55 odsto više plate, a cene su im veće za 14 odsto. Plate u Bugarskoj su za pet odsto više nego u Srbiji, ali su im cene niže za 7,5 procenata. 

Srbija mora brže da raste

Šta sve ovo znači? Znači da bi u Srbiji morale da se povećaju plate, a da bi se to desilo mora da poraste BDP i to kroz realan rast privrede, a da bi se to desilo potrebno je stvaranje bolje ekonomske i poslovne klime. Ukoliko se pogleda razvoj od 2012. godine, mi smo nivo cena povećali za 4,5 odsto u odnosu na prosek EU, a BDP je povećan za jedan procenat.

To znači da nam je potreban brži rast, kako bi građani u Srbiji imali što sličniju kupovnu moć, ako ne kao u Nemačkoj ili Luksemburgu, onda bar kao u zemljama okruženja.