Kako je to u Srbiji porastao broj zaposlenih tokom krize: Ko se sabira, a ko oduzima?

Da je broj zaposlenih 15. maja bio za 6.988 veći u odnosu na 27. februar, čuli smo od brojnih zvaničnika. Šta više, zvanični podaci pokazuju da se tokom tog perioda skoro 15.000 ljudi zaposlilo, ali se od tog broja oduzimaju oni koji su dobili otkaz. 

Upravo tu nastaje problem. Republički zavod za statistiku ne sabira i ne oduzima iste kategorije radnika. Kada iznosi podatke o stopi nezaposlenosti, koja je u Srbiji nešto manja od 10 odsto, Zavod u anketi o radnoj snazi računa i one koji su radili svega nekoliko sati ili nekoliko dana u mesecu. 

RSZ zanemario više od pola miliona ljudi

S druge strane, ovaj podatak o porastu broja zaposlenih nije utvrđen anketom, već su se samo računali oni za koje se plaćaju porezi i doprinosi. Koliko se ta dva broja mogu razlikovati, najbolje pokazuje anketa iz prvog kvartala ove godine, po kojoj je bilo 2,87 miliona zaposlenih, dok je registrovano 2,18 miliona. 

To znači da je RSZ zanemario više od pola miliona, kada je izašao s podatkom o povećanju broja zaposlenih tokom pandemije. Kako za Danas ukazuje potpredsednik Samostalnog sindikata Srbije Duško Vuković, „kada bi kriterijum za računanje broja zaposlenih bio samo to ko plaća poreze i doprinose onda stopa nezaposlenosti ne bi bila 10, već 20 odsto”.

„Što se mene tiče, da komentarišemo možemo onoga trenutka kada sve državne ustanove ujednače podatke i kažu nam koliko ljudi zaista radi. Ovde ne pričamo o Anketi o radnoj snazi prema kojoj u Srbiji radi 800.000 ljudi više nego što zaista jeste.”

Anketu koju je sproveli SeConS grupa za razvojnu inicijativu i Fridrih Ebert fondacija, pokazuje da je u Srbiji bez prihoda ostalo 200.000 ljudi tokom pandemije, odnosno da osam odsto onih koji su radili tokom februara više nema posao. Broj otkaza je Vlada pokušala da smanji uvođenjem ekonomski mera za pomoć privredi.

Uz pomoć mera su poslodavci za svakog zaposlenog mogli da dobiju iznos od tri minimalne zarade i da odlože plaćanje poreza i doprinosa, ali je uslov bio da ne otpuste više od 10 odsto radnika.  Sve to se odnosilo samo na stalno zaposlene, dok se zaposleni po drugim tipovima ugovora nisu računali. To znači da je poslodavcima najracionalnije bilo da upravo njima daju otkaze ili iz prebace na ugovore o radu, kako bi dobili povlastice.