Kako je nastao „hamburger" meni, sveprisutni i omraženi element UI dizajna?

Tri horizontalne linije, poznate kao hamburger ikonica, nalaze se na brojnim interfejsima najpopularnijih operativnih sistema i drugih softverskih proizvoda. Njihova funkcija je jednostavna — služe da sakriju opcije koje se ne koriste redovno.

Dizajn, koji je osmišljen tako da simbolizuje listu, vrlo je jednostavan i većinu korisnika asocira na opcije koje mogu naći iza njega. Međutim, hamburger ikonica ima i svoje kritičare. Neki smatraju da novi korisnici teško mogu da zaključe koju funkcionalnost simbol krije, a dizajnerima se zamera da često pretrpavaju ovu ikonicu sakrivenim opcijama.

Otišlo se dotle da se dizajnerima savetuje da u potpunosti ubiju ovu ikonicu. Ralzog se može svesti na izreku — daleko od očiju, daleko od misli. Problem je taj što se sve opcije koje se nalaze unutar ovog menija ili ne koriste ili mnogo ređe koriste. To posebno dolazi do izražaja kada se u meniju nalaze obaveštenja koja ne mogu da se vide bez ulaženja u meni.

Kako god da se okrene, hamburger meni jedan je od najpoznatijih simbola u svetu računara. Takođe, jedan je i od najstarijih.

Prvi računar na kome se našla ova ikonica je Xerox Star koji se pojavio 1981. godine, a iza njega stoji dizajner Norm Koks.

Dejva Kanfilda Smita, glavni dizajner na projektu, ispričao je kako je stvar na koju je najponosniji u vezi sa Star-om to što je imao daleko manje komandi od računara tog vremena, a mogao je da uradi isto koliko i oni, ako ne i više. Hamburger meni je zapravo bio samo način da se negde stave preostale komande sa kojima nisu znali šta da rade.

Tim je prvo napravio interno takmičenje u kome su četiri člana dizajnirala svoje setove ikonica. Kada su pogledali rezultate, priseća se Smit, svima je bilo jasno da je Koksov dizajn najbolji, pa su njemu prepustili da taj deo projekta iznese do kraja.

Smit je rekao i kako mu nikada nije bila jasna fascinacija hamburger simbolom, zbog toga što on praktično nije ni ikonica — već samo simbol. Ikonice imaju i vizuelnu i mašinsku semantiku, a ovo dugme za meni ima samo prvu. I njime ništa ne radite, ono samo postoji na ekranu. Kada kliknete na njega, iskoči lista funkcija, kada sklonite kursor, ona nestane.

Kao što su druge ikonice na Xerox Star-u nastale po uzoru na predmete iz stvarnog sveta, dizajneri su shvatili da u svakoj kući i garaži postoji fioka ili kofa sa raznim predmetima. Kao što ne postoje savršeni sistemi, tako ne postoji ni savršeni interfejs. Uvek će ostati nešto da „visi”.

Tipični primer funkcije koju su stavili u hamburger meni je pagination. U suštini, računari tada nisu bili dovoljno jaki i brzi da bi organizovali tekst oko slike ili napravili ujednačene pasuse, pa je korisnik na kraju morao da klikne na paginate da bi se čitav dokument sredio. Međutim, Smit je svestan da je ova opcija prilično „glupa” i da je postojala samo zbog slabog računara, pa je bilo logično da je sakriju u haburger meni.

Koks je ispričao kako su razmatrali nekoliko drugih simobla, kao što su plus, elipsa ili strelica na dole. Tri vodoravne linije su samo apstraktna slika onoga što bi korisnik video kada klikne na dugme. U međuvremenu je i ovaj simbol na nekim sistemima skraćen sa tri linije na tri vertikalne tačke, pa je dobio i nadimak „kebab meni”.

U smislu dizajna, prednost ovakvog simbola je ta što nije lingvistički. Dizajneri su shvatili da ovakve simbole ne moraju da „prevode” za verzije računara koji bi se prodavali u inostranstvu, a nisu želeli ni da zauzima previše mesta na ekranu, kao ni da bude premali, jer onda niko ne bi razumeo šta zapravo predstavlja.

Verovatno prva upotreba hamburger menija nakon Xerox Star-a bila je na Windows-u 1.0 koji se pojavio 1985. godine. Međutim, već do druge verzije ovog sistema, simbol je nestao. Ponovo je postao popularan oko 2009. godine, zbog ograničenog mesta koje postoji na ekranima mobilnih telefona.

Kroz razvoj izgleda i popularnosti hamburger ikonice, Koks objašnjava i onu suštinsku stvar u vezi sa dizajnom. Ona je prerasla iz jednostavnih linija u fotorealistično prikazivanje, sa sve osvetljenim i osenčenim delovima, da bi se sada ponovo vratila na jednostavnost. Po njegovim rečima, razlog je jasan: na ovaj način simbol dobro komunicira, a ljudima se brzo smuči previše dekoracija — oni žele samo činjenice.