Kako je korona virus uticao na berzu i povlačenje novčanica?

S porastom epidemije korona virusa drastične promene ne zaobilaze ni globalnu berzu koja se trenutno nalazi u slobodnom padu. Panična rasprodaja akcija dovela je do uspostavljanja zaštite nivoa 1, po kojem je predviđena obustava rada, što se i dogodilo na Njujorškoj berzi, u trajanju od 15 minuta.

Glavni povod je širenje epidemije korona virusa, dok su znatne promene na svetskoj berzi nastale i zbog naftnog rata između Saudijske Arabije i Rusije. Na primer, predlog italijanske vlade da se uspostavi karantin u zemlji doveo je do drastičnog pada glavnog indeksa Milanske berze za 10 odsto. Velika potonuća doživele su i berze u Londonu, Frankfurtu i Parizu, sa prosečnim padom od šest i sedam procenata.

Kada je reč o naftnom ratu, počeo je s rešenjem Saudijske Arabije da snizi prodajne cene nafte i poveća pumpanje u sledećem mesecu, s ciljem da kazni Rusiju koja nije prihvatila predlog rezanja proizvodnje radi podrške tržišta. Time su naftne akcije postale rizična imovina. 

Tako se završio ponedeljak i kriza koja je nazvana Savršena oluja. Novo jutro i utorak donose malo stabilniju situaciju, globalna berza počinje da se oporavlja. Došlo je do porasta cene nafte oko 10 odsto, pošto su investitori umireni očekivanjem državnih podsticaja. Rusija se takođe oglasila sa donekle izmenjenim stavom o rezanju proizvodnje, postoji mogućnost pregovora i novog dogovora.

Da li je oluja prošla?

Na osnovu različitih mišljenja izdvojili su se mogući scenariji posledica daljeg širenja korona virusa na svetski ekonomski sistem. Prve promene biće posledice odluka kompanija da veliki procenat zaposlenih radi od svoje kuće. Jedna od mogućih promena koja bi drastično uticala na rad banaka su potencijalni finansijski problemi zaposlenih na radnim mestima koja podrazumevaju fizičku prisutnost. Primer infrastrukture u kojoj je neophodna fizička prisutnost su SAD, u kojoj za 50 odsto zaposlenih nužno da dolaze na posao. Moguće je da će usled promene u prihodima ovaj procenat stanovništva imati potrebu za kratkoročnim kreditima. 

Na drugoj strani, kompanije već sada nailaze na nove izazove u poslovanju. Redukovan je broj radnika kojima kompanije raspolažu, kako zbog uvedenih remote opcija, tako i zbog nestalnog rada proizvodnje u Kini. Mnoge poslovne odluke i predviđeni vremenski intervali neće biti sprovedeni po planu, kako zbog potrebe reorganizacije rada, tako i zbog redukovanih i otkazanih letova koji su neophodni kako bi važniji poslovni sastanci bili održani.

Predviđene su i znatne promene u potražnji proizvoda i usluga, pošto se stanovništvo već sada savetuje na izolaciju, pa je samim tim i ponašanje potrošača usmereno na ređe i manje finansijske transakcije.

Zabrana korišćenja novca

Širenje virusa je nateralo i preispitivanje korišćenje gotovog novca u prodaji. Prošlog petka je Centralna banka Južne Koreje saopštila da isključuje iz opticaja sve novčanice tokom naredne dve nedelje, kako bi se sprečilo širenje virusa, piše CNN. Neke novčanice će uništiti, a neke će pomoću UV zraka i zagrevanjem pokušati da očiste.

U Sjedinjenim Državama je to uticalo na povećanje plaćanja mobilnim telefonima, umesto karticama i kešom. Muzej Luvr u Parizu takođe ne prima novčanice, iako je to u suprotnosti s nalogom tamošnje centralne banke da gotovina mora da se prihvata kao oblik plaćanja.

Nije novina da je novac prljav, da se na njemu nalaze brojne bakterije i virusi, koji se mogu dugo zadržati, pa Svetska zdravstvena organizacija preporučuje pranje ruku odmah nakon upotrebe.

Moguća blaga recesija

Pojedina predviđanja govore o dugoročnom usporavanju privrednih aktivnosti i zaustavljanju ekonomskog rasta. Ukoliko dođe do širih okvira izolacije već sada se pretpostavlja da će ekonomski sistem osetiti blagu recesiju.

Potencijalne mere koje bi sprečile recesiju već lebde u vazduhu i pitanje je trenutka kada će prvi značajniji potezi biti doneti, u toku narednih dana. 

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je nakon video-konferencije sa liderima 27 članica EU da su države spremne da učine sve što je neophodno u borbi protiv opadanja ekonomije usled širenja virusa. Plan je da države pomognu kompanijama, kao i da se osnuje fond od  25 milijardi evra.

Kako je Startit Dnevnik ranije pisao korona virus može da nas košta bilion dolara, a prvi efekti virusa na domaći IT ogledaju se u pomeranju događaja i vanredim procedurama na radnim mestima. Prema podacima sa zvaničnog sajta covid19.rs, do jutros je registrovano 12 zaraženih u Srbiji, a 130 je pregledano.