Kako je grupa studenta samostalno pokrenula regionalnu konferenciju sa više od 500 posetilaca

Napredak tehnologije i razvoj lokalnih IT zajednica omogućio je proaktivnim mladim ljudima u Srbiji da mnogo lakše nego pre razvijaju i materijalizuju svoje ideje. Tako poslednjih godina možemo posvedočiti sve većem broju inicijativa koje dolaze od naših studenata, bilo kroz pokretanje startapa, rad na inovativnim tehnologijama ili organizaciju edukativnih događaja i konferencija koje za cilj imaju upravo da što veći broj mladih “uvuku” u digitalnu ekonomiju i pomognu im u njihovom profesionalnom razvoju.

Katarina Šonjić, Lola Babić, Nevena Petrović i Filip Vujić su studenti Beogradskog univerziteta koji su sredinom 2016. godine odlučli da sami pokrenu konferenciju za mlade sa željom da nadomeste nedostatak praktičnog iskustva i neprilagođenost formalnog obrazovanja zahtevima na poslu. Tako je nastala Belgrade Test konferencija. U trećoj godini održavanja konferencije, prosek godina u njihovom timu je 22, što ih čini verovatno najmlađom ekipom na lokalnom sceni koja organizuje konferencije ovog obima.

Katarina Šonjić, koja se bavi PR-om i marketingom Belgrade Test konferencije ističe da su oni želeli da pokrenu konferenciju za mlade, ali da nisu u startu znali da će to biti manifestacija posvećena testiranju.

Imali smo nekoliko tema kojima bismo se bavili i odlučili smo se za testiranje softvera, jer smo utvrdili da u okviru Univerziteta u Beogradu postoji samo nekoliko izbornih predmeta koji se bave ovom temom i studenti generalno nemaju svest o važnosti ovog dela u razvoju softvera.

Nama je ova tema bila veoma zanimljiva, nismo imali mnogo znanja pre nego što smo ušli u organizaciju ali smo dosta toga naučili kroz celokupan proces organizacije i upoznavanja sa zajednicom testera u Srbiji.

Prva Belgrade Test konferencija je trajala dva dana, brojala je 16 predavača i bila je podeljena na dva dela, za već iskusne testere i za početnike u ovoj oblasti, a učestvovalo je više od sto posetilaca. Tri studenta Fakulteta organizacionih nauka i studentikinja Matematičkog fakulteta su konferenciju organizovali za dva meseca, a kako su imali prethodno volontersko iskustvo (AIESEC) i iskustvo sa part-time poslovima, lako su se odlučili da uskoče u organizaciju jednog ovakvog događaja.

Pošto pre toga nije postojala ni jedna konferencija koja se bavi isključivo testiranjem, nismo znali u šta se upuštamo. Prva konferencija je bila organizovana isključivo od podrške sponzora i bila je besplatna za sve učesnike.

IT zajednica je zbog kvaliteta organizacije i predavača, prepoznala značaj jedne ovakve konferencija u našoj zemlji. Zbog nedostatka konferenencija ovog tipa ova mlada ekipa je dobila značajnu podršku zajednice, sa kojom, prema Katarininim rečima, imaju sjajnu saradnju.

Kada smo počinjali, nismo ni znali tačno šta se dešava na tržištu. Uglavnom smo bili druga i treća godina na fakultetu, tako da nismo bili upoznati sa dešavanjima, ali smo imali inpute da tako nešto na tržištu nedostaje. Odmah smo kontaktirali sve lokalne IT zajednice koje smo u tom trenutku mogli da nađemo i apsolutno svaka je pozitivno odgovorila. Svi su nas podržali i uglavnom bili srećni što smo se pojavili. (smeh)

Uz to svim saradnicima omogućavamo da daju karte najaktivnijim članovima njihove zajednice što daje dodatnu vrednost i konferenciji i zajednicama, a dodatno utiče i na razne ciljne grupe, jer sarađujemo sa zajednicama koje se bave veoma raznolikim temama i testiranje im je negde zajednička tema, a ne posvećuju joj se u potpunosti.

Posle prve konferencije, organizatori su ohrabreni uspehom krenuli da pripremaju drugu, koja je ovog puta trajala samo jedan dan, ponovo su je činila dva dela programa, ali je uz 22 predavača posetilo više od 400 učesnika. Uz sve to konferencija je postala regionalna, a samim tim i finansijski i organizaciono zahtevnija za realizaciju.

Bilo je izazovno privući ljude iz inostranstva. Pre svega predavače, ali i učesnike. Predavačima iz inostranstva je potrebno obezbediti smeštaj i sve troškove u Beogradu, što je naš finansijski model učinilo složenijim. Zbog toga smo uveli simbolične ulaznice sa kojima smo nastavili i ove godine. One nam uglavnom pomažu da pokrijemo taj deo troškova, jer predavači generalno dodaju veliku vrednost celoj konferenciji.

Osim toga, imali smo problem kako da naplatimo ulaznice ljudima iz inostranstva, za neke možda lak zadatak, ali za nas je bilo nešto sa čim se prvi put susrećemo. Uz podršku smo uspeli i to da organizujemo, a ove godine smo se prebacili na servis koji to sve radi za nas.

Ove godine nam je izazov da dođemo do potencijalnih učesnika iz inostranstva, ali evo već imamo kupljene karte iz više od osam zemalja.

Kako objašnjava Lola Babić, svake godine se trude da unaprede i nešto novo donesu testerima softvera i onima koji razmišljaju da se bave ovim poslom. Tako su ove godine konferenciju proširili na četiri dana, gde će, dva dana biti konferencijska, a tokom druga dva dana posetioci će imati priliku da učestvuju u specijalizovanim radionicama.

Sama suština konferencije se nije promenila. Svake godine nam je cilj da podignemo konferenciju na viši nivo i nadamo se da u tome uspevamo. Feedback od delegata nama je jako važan i sve informacije koje prikupimo, primenimo u planiranju za sledeću godinu.

Tako smo ove godine krenuli dosta ranije sa pripremama i proširili ciljnu grupu delegata da pored startera i junior testera obuhvata i medior testere. Tako je glavna stvar koja se promeni svake godine ta da imamo veće ambicije koje pokušavamo da realizujemo.

Ne dešava se često da grupa mladih, čiji je prosek godina 22, uspe da iz godine u godinu organizuje veoma uspešne konferencije. Ove godine će konferenciju posetiti više od 600 gostiju iz naše žemlje i inostranstva, a većinu, među 30 predavača, čine strani stručnjaci iz oblasti testiranja.  

Iako se mi viđamo više puta nedeljno i konstantno radimo i planiramo, ništa se i dalje ne čini realnim, dok u toku konferencije zapravo ne vidimo ostvarenje svega na čemu smo radili mesecima. Osećaj je sjajan, pogotovu, kad se nađemo u prostorijama sa više od 600 ljudi koji su došli da prisustvuju našem događaju.

Kako konferenciju organizuju studenti sa namerom da pre svega pomognu sebi sličnima, takođe studentima ili onima koji su tek završili s formalnim obrazovanjem, nju od drugih konferencija sa istom tematikom razlikuje to ima deo programa isključivo namenjen početnicima.

Taj program će uvek biti deo naše konferencije, jer verujemo da tu stvaramo super vrednost i omogućavamo mladima da upoznaju eksperte i da shvate kako mogu da rade na sebi i dalje se motivišu da uče i podižu svest o važnosti ove teme.

Kroz organizaciju Belgrade Test konferencije studenti su naučili kako izgleda rad u timu, značaj međusobne podrške i koliko je motivacija veća i drugačija kada svi rade na postizanju zajedničkih ciljeva, kao i koliko je za sve to važna dobra organizacija vremena. Ova četvorka svake godine menja uloge koje pojedinci obavljaju u procesu organizacije konferencije kako bi i sami svake godine naučili nešto novo i stekli neke nove veštine, a i kako bi samu organizaciju gledali iz različitih uglova.

Ovogodišnja Belgrade Test konferencija će se održati od 7. do 10. novembra u Madlenijanumu, a detalje o tome šta su organizatori pripremili za svoje treće izdanje možete pogledati i u zvaničnoj najavi.