Kako izgleda uvođenje finansijske pismenosti u škole u Srbiji i zašto je to važno za našu decu?

Finansijska pismenost je prošlog septembra uvedena u srpske škole. U prvoj godini primene, oko 15.000 naših đaka počelo je da upoznaje pojmove koji, nažalost, verovatno zbunjuju i mnoge starije sugrađane. Nastavnici su ih učili o planiranju i upravljanju finansijama, štednji, kreditima, platnim karticama i sličnim korisnim znanjima iz ove oblasti.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) finansijsku pismenost definisala je na sledeći način.

Znanje i razumevanje finansijskih koncepata i rizika, kao i veštine, motivacija i samopouzdanje da se to znanje i razumevanje primeni kako bi se donosile efikasne odluke u različitim finansijskim kontekstima, unapredile finansijske dobrobiti pojedinaca i društva i omogućilo aktivno učestvovanje u ekonomskim zbivanjima.

Znanja koja učenici stiču su, očigledno, veoma bitna. Međutim, dok je u nekim državama finansijska pismenost duže vreme deo sistema, veliki broj zemalja je tek u poslednjoj deceniji počeo da je uvodi.

Ovaj globalni trend je uzrokovan sve bržim promenama sveta u ekonomskom i tehnološkom smislu. Jednostavno, pred ljude je danas stavljena mnogo složenija finansijska ponuda i to na svakom koraku. Da biste odlučili koji kredit da uzmete, koje osiguranje, na koji način da otplaćujete robu koju kupujete, morate imati mnogo šire i dublje znanje o finansijskim pojmovima. Šta više, budući da se čitava oblast dinamično razvija, neophodno je stalno obnavljati ta znanja.

Globalno, društvo postaje sve više potrošačko. Kod nas je, posle tranzicije, ovaj efekat još izraženiji. Mnoge stvari za koje su nekada bile zadužene institucije i država, sada su prenete na odgovornost pojedinca. Zbog toga se mnoga deca u Srbiji nalaze u nezavidnom položaju – teško nalaze od koga mogu da nauče kako da se snađu u sve komplikovanijem svetu finansija.

Zbog toga je veoma bitno da finansijska pismenost u našem obrazovnom sistemu zaživi na pravi način.

Finansijska pismenost kao deo drugih predmeta

Finansijska pismenost nije uvedena kao zaseban predmet, već đaci znanja stiču na časovima nekoliko drugih predmeta. Iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dobili smo odgovor kako ovo izgleda u praksi.

Finansijsko opismenjavanje se uvodi u sistem obrazovanja i vaspitanja kroskurikularno, kao međupredmetna kompetencija. U prvom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja uključuje se kroz Matematiku, Svet oko nas/Prirodu i društvo i ČOS, a u drugom ciklusu kroz Matematiku, Tehniku i tehnologiju, Informatiku i računarstvo i ČOS.

Teme koje se izučavaju u prvom ciklusu su: novac, štednja i osiguranje, potrebe i želje, primanja i budžet.

Teme u drugom ciklusu su: novac i transakcije, planiranje i upravljanje finansijama, štednja, osiguranje i investicije, finansijski rizici.

Za oba ciklusa su napravljeni priručnici – jedan za učitelje, drugi za predmetne nastavnike. Tako đaci nižih razreda, između ostalog, uče kako da razlikuju želje od potreba. Oni se kroz razgovore, igru, stripove podstiču da nauče da odluke donose na osnovu stvarnih potreba.

Jedan od nekoliko predloga za nastavnike je da đacima predstave situaciju u kojoj dete za rođendan dobija dovoljno para da kupi računar, ali mu roditelji predlažu da te pare stavi na račun, na koji će dodavati pare svakog sledećeg rođendana. Odeljenje se deli u grupe, a svaka treba da se bavi prednostima, rizicima ili nedostacima obeju odluka.

Stariji učenici se bave malo složenijim temama. Osmaci, na primer, u okviru predmeta Čovek i svet rada uče kako da donesu odluku između kupovine novog ili polovnog automobila.

Kao domaći zadatak dobijaju da istraže najvažnije parametre za jedan nov i jedan polovan automobil – cenu, potrošnju goriva, cenu goriva, promene na autu s obzirom na njegovu starost i slično. Na sledećem času svih 45 minuta je predviđeno za sagledavanje povoljnosti ponuda, utvrđivanje neophodnih izdataka i razgovor o prednostima kupovine.

Dakle, nastava je zamišljena prilično otvoreno. Proces učenja nije unapred ustanovljen i fiksiran odozgo, nego realizacija projektnih aktivnosti određuje vrste učenja koje su potrebne.

Najčešće se pominju sledeće globalne faze projektne nastave: određivanje teme/problema, planiranje rada i podela zaduženja, sprovođenje i praćenje projektnih aktivnosti, prezentacija dobijenih rezultata i produkata i vrednovanje i samovrednovanje.

U projektno orijentisanoj nastavi angažovanje nastavnika treba da bude usmereno na vođenje i podsticanje učenika. Akcenat treba da bude na aktiviranju potencijala učenika.

Sve zavisi od dobre volje nastavnika

Pošto je predviđeno da nastavnici u okviru svojih redovnih časova pronađu najbolji način i trenutak da predaju sadržaj, zanimalo nas je koliko im je propisano kurikulumom, a koliko ostavljeno na savest.

Učiteljica Željka Bojić, iz OŠ „Janko Veselinović” u Šapcu, pristala je da nam više kaže o tome kako predavanja zapravo izgledaju. Željka Bojić je, inače, petostruki nosilac nagrade na konkursu „Digitalni čas“, a poslednji nagrađen rad je „Učenje u online okruženju – finansijska pismenost”.

Kada govorimo o mlađim razredima osnovne škole, ne postoje eksplicitno navedeni  sadržaji propisani kurikulumom koji se bave razvojem finansijske pismenosti. Jedna od međupredmetnih kompetencija koju razvijamo kod učenika je preduzimljivost i orijentacija ka preduzetništvu, a u njenoj osnovi je finansijska pismenost učenika.

Međutim, sem određenih preporuka, ne postoji podrška učiteljima kako realizovati. Zato je projekat Finpis značajan, jer učitelji su napokon dobili u ruke alat koji im pokazuje način i puteve kako je kod učenika razvijati. Ipak, i dalje se sve zasniva na dobroj volji učitelja da se bave ovom oblašću.

Koliko je bitna inicijativa i snalažljivost učitelja i nastavnika, govori i način na koji je Bojić implementirala lekcije u svoje časove.

Raspored  učenika je veoma preopterećen, kada se uzme u obzir uzrast dece. Međutim slobodne aktivnosti, čas odeljenjskog starešine i projektna nastava su dobar teren gde bi se mogli implementirati ovi sadržaji.

Konkretno, na  primeru mog odeljenja, temu finansijske pismenosti sam realizovala kroz izborni predmet predmet Od igračke do računara. Кako bi realizacija ovog sadržaja bila funkcionalna, povezala sam ga sa sadržajem ostalih nastavnih predmeta. Identifikovani su potencijali nastavnih predmeta za implementaciju sadržaja iz oblasti finansijske pismenosti kao međupredmetne kompetencije: deljenje, razlomci (matematika),  bogaćenje aktivnog rečnika (srpski jezik), čuvanje prirodnih resursa (priroda i društvo), potrebe i želje (građansko vaspitanje).

Kako Bojić kaže, učenicima je tema bila interesantna, međutim pošto je evaluacija bila predviđena posle dva meseca uočeno je da im je vremenom smanjena motivacija. Ipak, finansijska pismenost se neće proveravati neposredno. Budući da ne postoje konkretni sadržaji, ne planira se ni vrednovanje i ocenjivanje iz ove oblasti.

Budućnost finansijske pismenosti u našim školama

Ove godine se finansijska pismenost podučavala u 34 škole. Iz Ministarstva smo dobili i odgovor po kom principu su škole odabrane.

Pri izboru škola vodilo se računa o srazmernoj zastupljenosti škola iz svih Školskih uprava i o motivisanosti i spremnosti nastavnika da se uključe u obuku zasnovanu na  njihovom osnaživanju da u nastavu uključe elemete (sadržaje, ishode, metode i oblike rada) koji doprinose finansijskom opismenjavanju učenika.

Nastavnik je centralna figura pri uključivanju finansijskog opismenjavanja i garant kvaliteta obrazovnih postignuća u ovoj oblasti.

Dalji planovi su vezani za nastavak uključivanja finansijske pismenosti u programe nastave. Najčešće kroz sadržaje iz matematike koji se odnose baš na finansijsku pismenost, ali i kroz delove nastavnog programa koji nemaju direktne veze s ovim sadržajima

Integrisanje finansijske pismenosti u zvanične nastavne programe predmeta jedno je od najvažnijih sredstava za razvoj finansijske pismenosti učenika.

Sledeći korak jeste definisanje finansijske pismenosti kao međupredmetne kompetencije u okviru Standarda opštih međupredmetnih kompetencija i njeno uključivanje u zakonska i podzakonska akta. Nakon toga, važan zadatak je i da se u planove nastave i učenja unesu ishodi koji se odnose na ovaj domen.

Finansijska pismenost neće, bar u bliskoj budućnosti, postati zasebni predmet u našim školama.

Smatramo da bi uvođenje zasebnog predmeta bilo dodatno opterećenje za učenike i da se finansijska pismenost može razvijati i unapređivati uspešno, kao međupredmetna kompetencija, kroz nastavu postojećih predmeta i povezivanjem sa drugim međupredmetnim kompetencijama (preduzimljivost i orijentacija ka preduzetništvu, digitalna kompetencija, rešavanje problema).

Nemanja Tomić, direktor Sektora za bankarske usluge ProCredit banke, istakao je kako je nedavna istorija ostavila posledice na svest stanovništva.

Godine koje su za nama su pokazale da je savetovanje o različitim bankarskim uslugama i ponudama koje postoje na tržištu od velike koristi i da značajno doprinosi daljem unapređenju finansijske edukacije i odgovornosti na domaćem tržištu.

Protekli meseci su potvrdili da poverenje u bankarski sistem ponekad može biti veoma osetljivo, kao i da svaki iskorak u pravcu edukacije stanovništva značajno doprinosi njegovom jačanju.

Zbog toga je važno da nastavimo sa otklanjanjem svih nedoumica koje građani obično imaju kada je reč o pojedinim uslugama i proizvodima banaka, kao i da nastavimo sa razvojem svesti stanovništva o odgovornom upravljanju vlastitim finansijama, potrošnji i ulaganju u ono što će doprineti poboljšanju njihovog životnog standarda.