Kako izgleda praktična primena blockchaina i koji su najbolji resursi za učenje o ovoj tehnologiji?

Serijal posvećen blockchain završavamo tekstom o resursima za učenje i dalje informisanje na ovu temu. Izdvojili bismo i nekoliko potencijalnih i vrlo verovatnih primena blockchaina.

Neke od ovih ideja su samo to, dok u slučaju drugih projekti slični navedenima već postoje i razvijaju se. Naša namera je pre svega da inspirišemo i zainteresujemo ljude koji se pitaju šta sve može da se napravi zahvaljujući ovoj tehnologiji i da možda to i pokušaju.

Mašinske mikrotransakcije

Ideja koju je donela IOTA je svakako nešto što ljudima najviše oslikava budućnost u kojoj je blockchain svakodnevni deo našeg života. Na više mesta internetu možemo da nadjemo ovaj primer u više oblika. Šta se dešava kada spojimo Uber, samovozeće automobile i blockchain?

Automobil koji plaća svoj najam i gorivo tako što vozi ljude. Automobil koji nije ničije vlasništvo. Automobil je zasebni autonomni finansijski entitet. Po pozivu, automobil se parkira na parking mestu dok čeka sledećeg korisnika. Komunicira sa parkingom i plaća mu za svaki minut koji provede parkiran. Ako mu je nestalo baterije, komunicira sa punjačem i plaća za utrošak el. energije.

Čovek ulazi u automobil i vidi skalu na kojoj podešava kada želi da stigne i dobija kalkulaciju cene njegove vožnje. Ako želi da stigne brže, automobil će obaviti na hiljade plaćanja svim potencijalnim automobilima koji mu se nalaze na putu kako bi ga propustili. Ukoliko čovek nije u žurbi, odabirom kasnijeg dolaska, on propušta ostale za nižu cenu. Dakle nešto kao saobraćajni real-time bidding.

Kada izađe, na najbližoj lokaciji automobil čeka sledeću mušteriju. Nekoliko vandala je videlo da je čovek zaboravio nešto na sedištu i razbiju prozor da ukradu. Instant automobil poziva policijske dronove koji doleću da snime lica i lokacije ovih osoba. Plaća dronu za ovu uslugu. Nakon toga se odveze do servisa gde mu je zamenjeno staklo. Osiguravajuća kuća je isto na blockchainu. Snimci drona i račun od mehaničara su poslati osiguranju koje je isplaćeno. Automobil se vraća na ulice.

Izbori za vršioce javnih funkcija na blockchainu

Zamislimo scenario u kom je vlada zemlje koja je uspela da obori nedemokratski režim odlučila da među prvim zakonima donese nov zakon o izborima na blockchainu.

Blockchain je integrisan u celu javnu upravu. Svi jedinstveni podaci o građanima uključujući izvode iz knjige rođenih i umrlih, zdravstveni podaci, matični brojevi, glasački brojevi su decentralizovani, zaštićeni i u njihovom posedu. Sistem automatski na osnovu pametnih ugovora vodi evidenciju o punoletstvu. Istovremeno automatski se vodi evidencija doseljenika ili ljudi koji trenutno borave u inostranstvu.

Izbori za gradonačelnika su zakazani. Pre nego što dođe dan izbora, mreža automatski randomizuje šifru koja je povezana sa jedinstvenim brojem građana i biračkim spiskovima lokalnih samouprava. Svaki građanin koji u gradu živi duže od 6 meseci će dobiti poziv na glasanje, oni koji žive kraće neće. Isti princip važi za odskora punoletne građane.

Sistem je izračunao da je ukupni broj glasača na izborima za gradonačelnika 1.654.739. Svaki od ovih građana ima dve opcije kako može da glasa: da preuzme aplikaciju za telefon “Izbori” ili da ode do obližnjeg biračkog mesta sa kompjuterom i jednostavnim interfejsom. U aplikaciji ili na biračkom mestu, građanin unosi jedinstvenu, randomizovanu i anonimnu šifru i glasa za kandidata po svom izboru. Mreža je registrovala broj, ali ne zna koja je osoba u pitanju. Rezultati glasanja nisu samo real-time, konačni, prebrojani nego i maksimalno precizni u svakom koraku. Sistem je nemoguće prevariti.

Lanac proizvodnje i snabdevanja

Kompanija sa veoma komplikovanim uređajem želi da osvoji tržište sa uverenjem da imaju next big thing. Rano odlučuju da implementiraju blockchain u svoj lanac proizvodnje i snabdevanja.

Sve sirovine potrebne da se naprave osnovne komponente su precizno unete. Sve komponente su takođe precizno unete u bazu. Svaki uređaj čija je proizvodnja završena je registrovan na blockchainu zajedno sa cenom proizvodnje i prodajnom cenom.

Svi podaci o kvalitetu sirovina samim tim i komponenti, njihovom poreklu i ponašanju su možda drugačiji kod svakog uređaja. Uređaji se šalju stotinama radnji i za svaki se zna serijski broj, kao i njihov ukupan broj koji se nalazi u prodavnici. U toku transporta je registrovan gubitak usled vremenskih promena ili trase. U prodavnicama na određenim lokacijama se često dešava da su uređaji “izgubljeni”.

Krajnjem korisniku je uređaj ispao, senzor je registrovao. Tom korisniku je garancija dovedena u pitanje. Blockchain je sve ovo registrovao i ti podaci mogu biti iskorišćeni za unapređenje odnosno optimizaciju lanca proizvodnje i snabdevanja.

Kako saznati nešto više o ovoj temi? Gde početi?

Prevashodno kada je razvoj i rad na blockchainu u pitanju nekoliko jezika dolazi do izražaja kao što su C, C++, Java, JavaScript, Go. Pomaže i poznavanje Pythona, Angulara i Node.JS. Pošto je većina kriptovaluta open-source programeri mogu da nađu mnoštvo informacija i na GitHubu.

Što se tiče šireg razumevanja konteksta, postoji mnogo izvora gde se može pročitati ili naučiti nešto više o blockchainu i kriptovalutama. Svi blockchain projekti podrazumevaju svoje prateće whitepapere iz kojih može da se sazna puno novih informacija, tehničkih karakteristika i inovacija. Takođe, literatura o blockchainu još uvek nije obimna.

Od literature izdvajamo:

1. Mastering Bitcoin — Andreas Antonopoulos
2. Blockchain: Blueprint for a New Economy — Melanie Swan
3. The Business Blockchain: Promise, Practice, and Application of the Next Internet Technology — William Mougayar
4. The Science of the Blockchain — Roger Wattenhofer
5. Blockchain Revolution — Don Tapscott and Alex Tapscott

Posebno se preporučuje čitanje Bitcoin i Ethereum whitepapera mada mogu delovati po svojoj prirodi malo tehnički napisani i stoga zahtevniji za razumevanje.

Iako je tema blockchaina i kriptovaluta dospela u mejnstrim i dalje najviše informacija može da se nadje u medijima koji se primarno bave ovom temom, a kojih je sve više. Najuticajniji su: Coindesk, Cointelegraph, CryptoCoinsNews, Newsbtc, Bitcoinist, Bitcoin News, Bitcoin Magazine.

Neizostavni su i subRedditi na Redditu posvećeni ovim temama, praktično hiljade tema na bitcointalk forumu, kriptokanali i grupe na Slacku i Telegramu, tekstovi na Mediumu kojih sve više, uticajni ljudi iz kripto sveta na Twitteru kao i blogovi na Steemitu — društvenoj mreži na blockchainu koja je takoreći u začetku, ali na kojoj postoji mnogo tekstova i informacija o kriptovalutama.

Postoje i news agregator sajtovi poput Hypercapitalistic, Cryptopanic, Cryptobuzz.

Sjajan direktorijum je website — Cryptominded na kojem su grupisani brojni korisni izvori informacija za svet kriptovaluta.