Kako „Dr Google” ugrožava efikasnost rada lekara, zdravlje pojedinaca i celog društva

Ako u pretraživač koji koristite počnete da kucate „Da li imam…”, prvi predlog rezultata pretrage biće „…koronu”, uz ponuđen dijapazon varijacija na temu. Ukoliko pak ukucate sintagmu „lekovi za koronu”, i to na srpskom jeziku, dobićete upozorenje SZO u kom se navodi da trenutno ne postoje vakcine ili lekovi za korona virus, uz napomenu da se vrše istraživanja i radi na kliničkim testiranjima. Imajući u vidu neospornu potrebu građana da budu adekvatno informisani, kao i neosporan kapacitet interneta da im ponudi odgovore na gotovo sva pitanja, postavlja se ipak pitanje — koliko su često dobijene informacije kontraproduktivne i koliko često čine više štete nego što daju koristi?

Kako piše The New York Times, lekarima neretko u ordinacije dolaze pacijenti ubeđeni da je ono što su pročitali na društvenim mrežama merodavnije od saveta profesionalaca. U brojnim slučajevima, kako se navodi, građani su pili rastvore varikine, pošto su o njenim „lekovitim” svojstvima pročitali na internetu, dok su drugi odbijali da posete ambulantu, uvereni u loš tretman pacijenata, o čemu su se takođe informisali na mreži. Medicinski radnici, koji su na prvim linijama fronta u borbi protiv pandemije, ne bore se tako samo s korona virusom, već i sa neprekidnim trendom širenja dezinformacija, što u krajnjoj liniji šteti i pacijentima i društvu.

Dr Google — nije smešno kao što zvuči

Pre pandemije, termin „Dr Google” odomaćio se kao šaljivi osvrt na paranoične pacijente koji svoje simptome pretražuju onlajn, najčešće dovodeći se u zabludu, pre nego što se obrate osobi s diplomom medicinskog fakulteta. Sklonost pridavanju prevelikog značaja informacijama dobijenim putem interneta, neretko putem tabloidnih napisa i anegdotskih tvrdnji, uz anksioznost koju te informacije izazivaju, dobila je u nekom trenutku i kvazimedicinski naziv — sajberhondrija. 

Uprkos podsmešljivom tonu, na to da je ipak reč o ozbiljnom problemu ukazuju navodi američkih i evropskih lekara. Oni tvrde da je količina dezinformacija koje kruže internetom poslednjih meseci veća nego ikada do sada, pa je tako, prema izveštaju objavljenom u Američkom žurnalu tropske medicine, najmanje 800 ljudi širom sveta preminulo u prva tri meseca ove godine zbog verovanja u tvrdnju da konzumacija visokoprocentnog rastvora alkohola ubija virus. Na taj broj treba dodati i više hiljada onih koji su usled primene iste nemedicinske metode hospitalizovani. 

Upravo iz tog razloga, onlajn platforme poput Facebooka i YouTube-a uvele su stroža pravila za ograničavanje širenja dezinformacija i podizanje vidljivosti informacija zvaničnih institucija. Twitter je čak privremeno blokirao nalog aktuelnog predsednika SAD, zbog netačne objave o nemogućnosti zaražavanja kod dece. 

Dezinformacije nastavljaju da se šire

Ipak, kako dalje piše The New York Times, uprkos tome što je Facebook do juna obrisao čak sedam miliona objava koje su sadržale dezinformacije o virusu, te da je YouTube odstranio više stotina hiljada snimaka, neistinite informacije nastavljaju da se šire. 

Prema pisanju Forbesa, u nedavnom Harvardovom istraživanju navodi se da primarni izvor informisanja utiče na to koliko su ljudi skloni da veruju u dezinformacije. Naime, ukoliko se građani informišu putem društvenih mreža, veće su šanse da će slepo poverovati u lažne podatke i savete. Takođe, kako stoji u drugom izveštaju, skloniji su da zanemare savete o društvenom distanciranju. Shodno tome, građani koji se informišu preko tradicionalnih medija češće će slediti zvanične preporuke.

Stiče se utisak da je u nepreglednom moru saveta i informacija, često i od strane javnih ličnosti i osoba na odgovornim pozicijama, kritičko razmišljanje poslednji, ali i najvažniji bastion čuvanja lične i kolektivne bezbednosti i zdravlja.