Kako do investicije za vaš startap? Evo glavnih načina

Imate ideju za startap, možda već imate i ekipu u vidu, ali se bojite da uđete u celu priču zbog neizvenosti koja najčešće proističe iz mišljenja da nećete uspeti da nađete novac da realizujete svoju zamisao. Zvuči poznato?

Ovakva nesigurnost je sigurno najveći razlog za relativno mali broj startapa u Srbiji, uprkos činjenici da na našim prostorima ima puno talentovanih i perspektivnih ljudi. Oni se, na žalost, često odlučuju za “sigurica varijantu”. da ostanu na, za naše uslove, “dobro” plaćenom poslu, umesto da pokušaju da realizuju svoj potencijal – dok su mladi.

Istina je da do novca zaista nije lako doći, ali je činjenica da ga ima i više nego što mislite.

Internet revolucija stvorila je veliku grupu preduzetnika koji su postali investitori i finansijska kičma startap ekosistema. U kombinaciji sa Venture Capital fondovima i sve većem broju startap inkubatora postoje realne opcije za izgradnju vašeg biznisa, ako on, naravno, zadovoljava određene kriterijume.

Pristup svim navedenim izvorima finansiranja za domaće startape nije jednostavan, ali postaje sve lakši, zato što postoji sve više resursa u okruženju, ali i zahvaljujući često samostalnim uspesima Internet kompanija u okruženju (Farmeron, Nordeus, ManageWP, ActiveCollab…). Njihovi uspesi sve više skreću pažnju investitora ka Balkanu, te će događaja kao što su Seedcamp ili Geeks on plane turneja, biti sve više.

Naravno, pre nego što krenete u proces traženja investitora najbolje je da najpre obezbedite određen broj ranih korisnika ili neke druge pokazatelje na osnovu kojih će vaš proizvod delovati ozbiljno.

1. Anđeli investitori, sami ili u grupi

Obično je početni izvor finansiranja za startape sopstveni novac osnivača, te sredstva koja su dobili od porodice i prijatelja. Međutim, ako ona ponestanu, anđeli investitori se nameću kao jedan od najboljih izbora.

Reč je o uspešnim ljudima sa željom da investiraju u perspektivne projekte u zamenu za udeo u vlasništvu kompanije. Kada tražite novac od anđela investitora ne bi trebalo da se osećate neprijatno, jer on ili ona neće na vas gledati kao na nekog ko je tu da im uzme pare, već će u vama želeti da vidi mladog perspektivnog preduzetnika čija je kompanija možda sledeći Google ili Instagram.

Anđeli investitori često lično vole da se angažuju na projektima u koje ulažu, a svakako je najbolje da potražite nekog ko je već radio i ostvario uspeh u sličnoj industriji, jer će vas upravo takav investitor najbolje razumeti.

U slučaju anđela investitora ne postoje pravila o iznosu novca i pratećeg dogovora: oni su odličan izvor za početne seed investicije koje će vam pomoći da se otisnete na pravi način. Iznosi koje vam anđeli investitori mogu dati kreću se od desetak hiljada evra pa do cifara sa šest nula.

Isto važi i za “prateći aranžman”: vaš anđeo investitor može da traži desetak posto udela u kompaniji, ali se može desiti da postane i ravnopravni suosnivač.

U svakom slučaju, svako ko vam daje novac za kompaniju postaje i neko kome morate odgovarati. Uostalom, od zadovoljstva vašeg investitora zavisi hoćete li dobiti još novca i dodatnu podršku ako pritreba.

Još bitnije, anđeli investitori nude i svoje iskustvo, znanje, kontakte, te mentore koji će vam pomoći kada je reč o pravnim pitanjima, prodaji vašeg proizvoda, birokratiji i svim drugim glavnim i pratećim neophodnim elementima koje se tiču razvoja uspešnog startapa.

Na kraju, bitno je reći i da se anđeli investitori često udružuju u grupe kako bi sredstva stavili u isti fond, jer je to najbolji način da podele rizike.

Anđele investitore možete naći na  različitim skupovima, a ako se dovoljno potrudite, u smislu jakog online prisustva oni i vas mogu naći. U okruženju deluju dve mreže anđela investitora, srpski Serbian Business Angels Network i hrvatski Croatian Business Angel Network, na čijim sajtovima možete prijaviti vaše projekte, mada nisu previše aktivne još uvek, ali su deo veće asocijacije European Business Angels Network, kojoj isto možete pisati.

Dakle, guglajte, povezujte se, budite aktivni online i učestvujte na važnim događajima koliko možete. Obavezno pogledajte i AngelList, jedan od najboljih resursa za ovo na Internetu.

2. Seed fondovi i akceleratori

Seed akceleratori su vrsta poslovnih inkubatora. Pionir u ovom poslu je Y Combinator, a posle nastanka ovog inkubatora u svetu se pojavilo još stotinak.

Program nekog seed akceleratora obično podrazumeva trajanje od 3 meseca, investiciju dovoljnu za pokretanje biznisa (obično između 10.000 i 50.000 dolara) te demo day, tj. dan sa investitorima, gde se startapi proveravaju da li su spremni za sledeći korak i ozbiljnije investicije. Tokom trajanja programa startapi su najčešće smešteni u kancelarijama inkubatora.

Inkubatori, sem početne investicije, nude i znanje i povezivanje sa ljudima iz industrije te ujedno predstavljaju najbolji način da naučite kako se stvara i vodi startap, dok upravo to i radite. Za uzvrat startapi daju inkubatorima udeo od najčešće 6-12 procenata.

Najpoznatiji i najuspešniji takav akcelerator je Y Combinator. Prema podacima njegovog koosnivača Pola Grejema prosečna procenjena vrednost startapa iz Y Combinatora je 22.4 miliona dolara. Najuspešniji startap ovog inkubatora je Dropbox, čija se vrednost danas procenjuje da iznosi negde između pet i deset milijardi dolara.

Od poznatijih Startup akceleratora izdvaja se i SeedCamp koji je već 2 puta bio u Beogradu , te 500 Startups koji je zaslužan za početno finansiranje Farmerona, inače poznat po svojom Data, Distribution and Design metodologiji.

Ovakvih inkubatora je jako puno i sve su prisutniji u regiji. Preporučujemo da pogledate i listu 10 najznačajnijih startap inkubatora prema mišljenju magazina Forbes i da obavezno uzmete u obzir bugarski LaunchHub koji u početnoj fazi ulaže 30.000 evra za 8-10% udela uz mogućnost daljeg finansiranja do 200.000 evra.

3. Venture capital fondovi

Fondovi za ulaganje rizičnog kapitala su pogodniji za već koliko-toliko izgrađene startape, jer se ređe odlučuju za male seed investicije.

Venture kapitalisti znaju da zauzvrat traže veći procenat vlasništva u odnosu na anđele investitore i startap inkubatore, pa samim tim imaju i veći stepen kontrole nad poslovanjem. Ovo je i logično, jer Venture Capital fondovi obično ulažu i više novca od startap akceleratora i anđela investitora.

Naravno, ako anđeo investitor, takođe, uloži više od početnog seed kapitala, i on će zatražiti veći udeo u vašoj kompaniji.

VC fondovi su, najčešće, namenjeni izgradnji velikog biznisa. Manje je venture kapitalista koji će uložiti seed kapital za razvoj proizvoda. VC fondovi imaju puno akumuliranog novca i često ne razmišljaju o investicijama manjim od dva-tri miliona dolara.

Samim tim, oni pomažu u izgradnji velike kompanije, pravnom okviru i svim drugim pratećim elementima, pa je i stepen kontrole u kompaniji u koju ulažu veći.

Međutim, posle uspeha startap akceleratora Venture Capital fondovi se sve češće odlučuju za “hibridno” rešenje, pa umeju da funkcionišu i kao kombinacija poslovnog inkubatora i VC fonda.

Odličan primer za ovo je bugarski Eleven Accelerator fond za ulaganje kapitala.

Eleven investira kroz tri faze. Prve dve investicije vezane su za najraniji razvoj startapa i iznose po 25.000 evra, dok treća, Seed faza, podrazumeva investiciju od 150.000 dolara i podrazumeva pripremu startapa za privlačenje ozbiljnijih investitora. Eleven fond, posle ova tri koraka, uzima i do 30 procenata vašeg startap kolača.

Od 2015. godine, u regionu je aktivan i fond South Central Ventures, a od tada su već uložili u pet startapa iz Srbije. Tu je i Startlabs, prvi srpski akcelerator/investicioni fond koji od 2013. ulaže u startape iz jugoistočne Evrope.

Od prošle godine je sa radom počeo i domaći fond ICT Hub Venture, koji će uložiti milion evra u domaće startape (već su uložili u tri).

Značajan u okruženju je i slovenački RSG Capital, venture capital fond koji raspolaže sa 20 miliona evra za ulaganje. RSG je već investirao u osam kompanija iz Slovenije i Hrvatske.

4. Svi drugi načini

Dobar početak mogu da predstavljaju i sajtovi koji spajaju preduzetnike i zainteresovane investitore.

Dve takve najpoznatije web destinacije su GoBigNetwork i FundingPost. GoBigNetwork ima odličnu stranicu posvećenu traction-u, veoma važnom parametru za investitore. Na oba sajta možete naći i anđele investitore, ali i druge načine finansiranja.

Sredstva za razvoj vašeg startapa možete naći i na druge načine, ali je najbolje da se izbegavaju ljudi koji se bave tradicionalnijim biznisom jer će vas, u većini slučajeva, gledati kao da pričate svahili. Ipak, to ne znači da ne možete naći nekog ko će razumeti vašu misiju.

U svakom slučaju, bolje je da najpre iscrpite sve online resurse i mogućnosti gde ćete se sretnuti sa ljudima koji će vas razumeti.

Sem ovih, postoji još jedna opcija: crowdfunding sajtovi.

Reč je o platformama za finansiranje gde je potrebno da izložite javno svoju ideju kako bi posetioci odlučili da li će finansirati vaš projekat. Crowdfunding sajtovi su najčešće loš izbor za startape, ali sve zavisi od prirode vašeg projekta…

Najpoznatija platforma za crowdfunding je Kickstarter, koji uzima pet odsto od ukupno skupljenih sredstava. Do sada je ovde bilo preko 64,000 lansiranih projekata. Procenat uspešnosti je 43 posto. Oni koji su uspeli da skupe planiranu ili veću sumu skupili su, ukupno, 241 miliona dolara.

Najuspešniji projekat na Kickstarteru iz Srbije je horor igra Scorn, koja je sakupila preko 150.000 dolara. Kako je i Startit imao uspešnu Kickstarter kampanju, napravili smo vodič za sve one koji bi hteli da sakupe sredstva putem crowdfundinga.

Kickstarter i slične platforme pogodnije su za umetničke i projekte iz domena zabave, indie developere igara, ali je ovde moguće naći svakakave ideje.

Crowdfunding platforme ne traže procenat od preduzetnika, ali, sem javne promocije, ne nude druge pogodnosti, kao što su znanje, povezivanje sa ljudima iz industrije, medijima i investitorima i sl. Ovde ljudi najčešće dolaze do finansija od strane korisnika koji su lično zaintrigirani idejom pa bi ujedno bili i prvi korisnici, ali je za ambiciozne startap kompanije ovakav način finansiranja ipak loša opcija.

Još jedan od skoro popularan način za prikupljanje sredstava za blockchain startape jeste i inicijalna ponuda tokena ili ICO. Dve domaće ekipe, GameCredits i OriginTrail su ovim putem sakupili 50 i 22.5 miliona dolara.

***

U razvijenim ekosistemima, poput onih u Silicijumskoj dolini, Londonu ili Berlinu, stvari funkcionišu prilično dobro. Iz naše perspektive možda čak idealno.

U regionu, posebno u Srbiji, doći do investicije nije toliko lako. Pomenuta mreža poslovnih anđela tek treba da počne da investira u Internet startape, a ne postoje ni fondovi koji javno objavljuju da bi investirali u tehnološke kompanije.

Međutim za firme koje pokazuju da mogu dosta toga da naprave uvek će se naći investitor. Neke od najuspešnijih firmi o kojima smo pisali na Startitu praktično saleću investitori iz celog sveta. Limundo je probio led u Srbiji jer je primio preko milion evra od raznih investitora širom Evrope.

Sve u svemu, ako vredno i pametno radite na svom projektu, ako pokažete trakciju i potencijal razumno je očekivati da će se pojaviti osoba ili institucija koja vam može pomoći da od svog startapa napravite globalno uspešnu profitabilnu kompaniju.