Kako (bezbolno) proći kroz programerski pubertet?

Ova grupa inženjera predstavlja neizbežan korak na putu profesionalnog razvoja od junior do senior programera. Oni su mediori programeri.

Većina manjih kompanija nema jasno definisanu klasifikaciju za programere koji imaju previše iskustva da bi bili junior, a premalo da bi bili senior programeri.

James Hickey ovu fazu opisuje kao pubertet programera i mislim da je opis prikladan. Stručnjaci koji su u ovoj fazi imaju neku vrstu benigne arogancije, baš kao i tinejdžeri.

Iako vam se može učiniti da bacam negativno svetlo na medior programere, nemojte me pogrešno shvatiti. Poput ubrzanog sazrevanja kroz koje prolaze i tinejdžeri i put mediora je pun pozitivnog iskustva, a krajnji rezultat je stečeno znanje i dobra perspektiva. U ovom članku želim da vam pomognem da utvrdite da li ste u ovoj fazi svog profesionalnog razvoja i ukažem na neke zamke na koje ćete možda naići.

Iako prepreke na  koje ću vam ukazati ne obuhvataju sve zamke kroz koje programeri prođu, izdvojio sam neke kroz koje sam sam prošao i neke koje sam uočio posmatrajući druge. Moram da vas upozorim na još jednu stvar pre nego što počnem sa zamkama, a to je da možete upasti u neke od ovih zamki, a da ipak niste medior, odnosno “tinejdžer” programer. Upamtite još jednu stvar, niko nije savršen programer i uvek ima prostora za napredak.

Preveliko samopouzdanje, arogancija i Dunning- Kruger efekat

Fenomen puberteta inženjera u razvoju deli neke sličnosti s Dunning-Krugerovim efektom. To je zbog prirode učenja koja je karakteristična za programere. Dok početnici ne savladaju dobro osnovu, nemaju dovoljno razloga da se osećaju sigurnije. Ipak, slično je i kad mladi inženjer napreduje na poziciju mediora. Ova tendencija da se uvek “zna pravi odgovor” može biti opasna za inženjere na bilo kom nivou, ali je najčešći kod inženjera mediora.

Primeri:

• Verovanje da je OOP jedini način za programiranje softvera, a sve ostalo je nedovoljno dobro.
• Verovanje da je funkcionalno programiranje jedini način za pisanje softvera, a sve ostalo je nedovoljno dobro.
• Imaju snažne poglede na pitanja kvalitete koda, kao što je superiornost kartica iznad razmaka.
• Okrivljavanje svih problema s kojima se suočava neko ko koristi po vašem mišljenju nedovoljno dobru metodologiju ili alat.
• Verovanje u dokumentovanje svega.

Dok većina tih primera predstavlja zdrave vrednosti, kada se uzme u obzir njihova krajnost, ne ispadne uvek pozitivno.

Tehnička kompetentnost iznad svega

Dok je održavanje tehničke kompetentnosti nad svim ostalim znak dobrog hakera, profesionalni programer mora uravnotežiti dodatne vrednosti, odnosno komunikacijske veštine. Kao medior programer lako je uhvatiti se za činjenicu da su osnovne veštine programiranja, čistoća koda, smanjenje tehničkog duga najvažniji aspekt onoga što rade. Iako programeri nikada ne bi trebalo da podcenjuju ove veštine, važno je shvatiti da ova znanja imaju  jednaku važnost s drugim veštinama kao što su komunikacijske veštine, sposobnost identifikovanja i izvršavanja poslovnih vrednosti i kritičko mišljenje koje omogućava stvaranje dobrih kompromisa.

Padanje u ovu zamku može dovesti do problema za sve  članove tima koji rade na vašem projektu, a da njihov posao i ne podrazumeva pisanje koda. Ovo dovodi do zanemarivanja važnih netehničkih procesa koji su jako važni za razvoj kompanije. To može biti nerazumevanje dokumentacije u vezi sa projektom, do ignorisanja važnih procesa kao što su TDD i pisanje tehničkih specifikacija.

“Mi radimo sve pogrešno” sindrom

Monika Lent opisuje ovu zamku kao ubeđenost developera da alati koje koriste za trenutni projekat nisu pravi. Ovo je proizvod nečega što bih smatrao dobrom praksom koja podrazumeva praćenje tehnološkog razvoja. U većini slučajeva ovaj proces podrazumeva praćenje hackernews-a ili drugih medija koji se bave tehnologijama u kojima kompanije promovišu nove tehnologije koje koriste, pa se vama može učiniti da “stari” alati koje vi koristite nisu oni pravi.

Predlozi rešenja

Iako ponovo ne tvrdim da imam sve odgovore, ovo su neki saveti koji se odnose na medior programere

Aktivno radite na skromnosti

Iako uvek treba da se zalažete za ideje za koje smatrate da su dobre i da nikada ne prihvatite da je nešto ispravno samo jer je to rekao neko ko ima autoritet, svaki developer će imati koristi ako svakoga dana pokuša da budu što skromniji u svom radu. Ovo može poprimiti oblik aktivnog slušanja, gde se fokusirate samo na slušanje onoga što neko drugi govori, bez da date odgovor. Pored toga, možete izabrati alat ili metod koji vam se ne sviđa ili ga ne razumete i izgradite mali element ili sporedni projekat dok se pridržavate principa tog alata / metodologije. Mogli biste ići korak dalje i pokušati da redovno menjate alat ili metod koji želite, ako ovaj metod nema dobro definisanu i razumljivu prednost nad sličnim rešenjima.

Ovakav pristup će vam oduzeti više vremena, ali ako prihvatite da ne možete uvek znati najbolji način da priđete problemu, ovakav način razmišljanja će vas kasnije dovesti do pravog puta.

Forsirajte nove mogućnosti

Najbolji način da napravite izazov sa idejama za koje čvrsto smatrate da su ispravne jeste da se prisilite sebe da se okrenete novim kao što su rad u paru sa programerima koji su veštiji od vas u određenoj oblasti i podučavajući druge nečim što mislite da dobro znate.

Rad u paru će vas primorati da se saosećate s načinom na koji drugi programer pristupa problemima i nesumnjivo će dovesti do spoznaje da nikada ne postoji samo jedno rešenje. Programiranje u paru takođe vam može biti od koristi jer je odličan način za rad pun izazova koji vam mogu pomoći da poboljšate kvalitet koda. Ako već niste, svakako bih preporučio da pokušate.

Podučavanje drugih o nečemu za šta verujete da dobro razumete pokazaće vam koliko malo zapravo znate o toj stvari. Ovo važi za skoro svaki aspekt rada, ne samo za programiranje. Zanimljivo je da je podučavanje jedan od najboljih načina da nešto naučite sami, a to može biti vrlo moćno sredstvo protiv nezdravih dogmi i samopouzdanja.

Ostanite sigurni u sebe

Mnogo toga što sam napisao ovde izgleda da ukazuje na to da je visok nivo lične nesigurnosti samo način da sebe poboljšate. To nije sasvim tačno. Samopouzdanje je važno i predstavlja ključni deo u komunikaciji i suradnji sa timom. Drugim rečima, najbolji pristup bi uvek mogao biti da imati zdravu sumnju kako u vaše ideje, tako i u ideje drugih, ali nikada ne biste smeli da dopustite da sumnja stane na put ispitivanju i ponovnom procenjivanju problema, alata ili rešenja.

To je zbunjujuće: uvek sumnjajte, ali ne sumnjajte u svoje sumnje.

Nemojte prestati da učite

Pronalaženje kvalitetnih mentora, učestvovanje u velikim ili otvorenim projektima, izlazak iz vaše zone udobnosti i preuzimanje na sebe funkcije koje su na ivici vaših sposobnosti, to su načini na koje možete stalno poboljšavati svoje zanimanje i osigurati da uvek napredujete. Ovo polje generalno nije konformno za one čije veštine stagniraju, ali uvek postoji noviteti  koji bi mogli biti korisni za vašu karijeru. Ostanite u korak sa razvojem tehnologija, budite znatiželjni i uvek učite nove stvari.

Autor teksta je Austin Tindle, pisac i softver developer, a njegov originalni tekst možete pročitati na sledećem linku.