Prošle srede smo imali treći AI Hub meetup u Novom Sadu. Sala je bila puna — DevOps inženjeri, SRE-ovi, sysadmini, i poneko ko je došao da čuje kako se pravi AI-first startap iz Srbije.

Gost večeri bio je Darko Fabijan. Darko je su-osnivač Semaphore-a, DevOps kompanije koja posluje već 15 godina i koja se bavi CI/CD-om (continuous integration / continuous delivery — automatizovano testiranje i isporuka koda u produkciju). Pre toga je sa suosnivačem Markom studirao na FTN-u u Novom Sadu, gde su iz hobija i “mazohizma” kompajlirali Gentoo i pisali drajvere za zvučne kartice.

Sada Darko gradi SuperPlane — open-source platformu za sve ono što se dešava posle nego što se kod odobri u GitHub-u. A upravo taj deo, kako nam je objasnio, postaje ozbiljan problem.

Količina koda raste, a DevOps ne prati

Darko je odmah počeo sa konkretnim brojevima i podelio anegdotu o prijatelju koji organizuje React Vienna meetup:

Bukvalno pre tri meseca, pisao je 40% koda sam, 60% AI.

Danas piše 5% koda sam.

Ima tri developera kojima je menadžer i tri AI agenta kojima je menadžer.

I za tog čoveka, usko grlo je sada on sam — njegova sposobnost da pregleda pull request, testira šta ide u produkciju i odobri da to zaista ode u produkciju.

Ovo nije izolovan slučaj, rekao je Darko. Među klijentima Semaphore-a su primetili istu stvar još pradavno, krajem 2024:

Pull request-ovi više nisu bili 150 linija koda.

Već tada su bili 3x, 5x veći.

I to raste jer AI generiše tekst, lako je skalirati.

Nema minusa, samo pluseva u toj fazi.

Dao je konkretan primer. Simply Business, klijent iz Britanije — 250 inženjera, jedna monolitna aplikacija. Pull request koji je nekada bio 200 linija koda sada lako bude 600 ili 800 linija.

I onda se dešava sledeće: nešto pođe po zlu u produkciji, i svih ostalih 25 ljudi koji su tog dana hteli da deploy-uju moraju da stanu i čekaju dok se problem ne reši.

Ta oblast koja dolazi posle pull request-a — DevOps, operacije, obezbeđivanje da sve radi — to je zapravo prilično škakljiva oblast za uvođenje AI-a.

Jer ti ljudi upravljaju kritičnom infrastrukturom.

Promeniš jedno podešavanje na produkcionoj bazi podataka sa true na false — i možeš oboriti ceo sistem, ugroziti bezbednost, compliance.

Ljudi neće tek tako pustiti nekog AI agenta u sistem koji će onda da čupa kablove i gde treba i gde ne treba.

“Cursor za DevOps” kao rešenje za nuklearni otpad svakog IT tima

SuperPlane pokušava da reši ovaj problem. Darko ga je uporedio sa Cursor-om, ali za DevOps, što je naravno (pametno) uradio kako bi investitori bolje razumeli šta rade, i bili zainteresovaniji da ulože kapital.

Ideja: umesto da AI generiše Python skriptu od 300 linija koju niko ne razume i koja je crna kutija, SuperPlane generiše vizuelni tok rada — blokove koji su povezani, gde svaki korak ima red čekanja, kapije za odobravanje i polise bezbednosti.

Opišeš šta želiš da postigneš.

Umesto da generiše kod, SuperPlane generiše tok rada sa tačkama povezivanja ka sistemima koje koristiš.

I dobiješ vizuelnu predstavu — koja je naravno podržana kodom, YAML fajlovima za svaku komponentu — ali vidiš te komponente.

Ako nešto ne uspe, ne moraš da čitaš logove od 300 linija.

Vidiš tačno gde je stalo.

Podesiš taj korak, ponovo pokreneš od tog bloka.

Svako iz tima može da uđe, vidi audit logove — šta se desilo, zašto se desilo.

Zato koriste termin Canvas — vizuelna tabla na kojoj se organizuju ovi tokovi rada.

Jedan tim može imati 10, 15, 40 različitih Canvas-a: jedan za lansiranje novih verzija, jedan za reagovanje na incidente, jedan za disaster recovery, i tako dalje.

Zašto SuperPlane ako već postoje razni alati koji rade sličan posao?

Postoje razni alati za vizualizaciju poput n8n, Zapier — ali su orijentisani ka poslovnim procesima. Postoje i razni drugi deterministički alati poput Terraforma i drugih.

Ali DevOps kao domen, kako je Darko objasnio, nema taj bazni sloj napravljen specifično za sebe.

Ne želimo da se takmičimo ni sa kim.

Ljudi koriste Terraform, neka nastave.

Svi ti alati prve generacije koji su se pojavili u poslednjih 10-15 godina ostaju gde jesu.

Mi hoćemo da budemo sloj iznad svih tih alata.

Praktična korist tog sloja koji pravi SuperPlane je — alati ispod postaju zamenjiviji.

Ako kompanija odluči da pređe sa Datadog-a na nešto jeftinije, poslovna logika u SuperPlane-u ostaje ista — samo se zameni integracija.

Internal developer platforme — “nuklearni otpad u uglu kancelarije”

Darko je opisao šta se danas dešava u većim kompanijama.

Timovi od par stotina inženjera moraju da naprave interne alate da bi funkcionisali.

Uzmu Argo workflows, nešto za logovanje, nešto treće, povežu sve nekako. U najboljem slučaju naprave dobre CLI alate.

Ali vizuelni sloj — interfejs gde čovek vidi šta se dešava — to nikada ne naprave jer za to treba UX i UI ekspertiza koju DevOps timovi nemaju, za šta po pravilu organizacija nikad nema resursa ni vremena.

I onda se desi sledeće: osoba koja je to sve složila ode iz firme posle tri-četiri godine. Sistem ostaje, ali niko neće (ne sme) da ga dira.

Internal Developer Platform — to je termin koji se trenutno koristi.

Šta su ti interni alati?

Imaju ih na desetine. Raznih malih i velikih.

To je kao nuklearni otpad u uglu kancelarije. Greje celu kancelariju, ali niko neće da ga dira.

Kako pustiti AI u kritičnu infrastrukturu — pobesnela gorila u data centru

Ovo je naravno bilo centralno pitanje večeri, i publika ga je otvorila odmah.

Jedan od prisutnih je postavio pitanje koje je na umu bilo svima: AI halucinira, a vi radite u domenu gde greška ima visoku cenu.

Pomenuo je da je čuo predavanje drugog DevOps inženjera koji je automatizovao svoj rad pomoću AI-a, i kada su ga pitali šta radi kada AI halucinira, priznao je da je jedina barijera između halucinacije i padale produkcije — on sam.

Ako sam dobro razumeo, vaš pristup je da AI ne generiše kod i crne kutije, nego koristi unapred definisane blokove i samo ih slaže.

Ali i dalje — koja je uloga čoveka u vašem sistemu?

Da li čovek mora da čuva produkciju od AI halucinacija?

Ili postoji pametniji način, na primer da jedan agent proverava drugog?

Darko je napravio paralelu sa razvojem softvera:

Danas opišeš Opus-u 4.5 šta želiš da postigneš.

Verovatno će generisati tačno šta ti treba ako zadatak nije prevelik.

Ali onda imaš pull request na GitHub-u. Mora da postoji čovek koji će to da pregleda.

Možeš imati AI review agenta koji će predložiti nešto, možeš imati ping-pong između Claude-a i Codex-a koji se međusobno ispravljaju.

Ali na kraju, neko je odgovoran u lancu odgovornosti da klikne merge i odobri pull request.

To je po svakom compliance standardu — ako zarađuješ novac, verovatno imaš SOC2 ili ISO 27001.

Isto važi i u DevOps prostoru.

Mora da postoji neko ko će da kaže: da, pokreni ovo na mojoj produkciji.

Na ovo se nadovezao sa odgovorom na pitanje o tome kako se promenio način pravljenja timova, šta su pozicije koje su danas potrebne nekome da bi od nule podigao firmu. Odgovor je — product osobe.

Na osnovu razgovora koje sam vodio prošle nedelje, izgleda da su dve role koje sigurno ostaju: product i SRE osobe.

Za neupućene, SRE je Site Reliability Engineer — inženjer odgovoran da sistem radi stabilno, 24/7. Kada produkcija padne u 3 ujutru, ta osoba se budi.

“Da li Anthropic može da vas ubije?”

Jedno od najdirektnijih pitanja iz publike: koliki deo onoga što SuperPlane radi može već danas da se uradi sa postojećim agentima — Claude Code, multi-agent sistemi? “I ako može, šta sprečava Anthropic da vas zameni?”

Anthropic može da generiše bilo koji kod na svetu.

Možeš rešiti bilo koji problem kodom.

Dakle, teorijski, ništa drugo ne treba da postoji.

Ali to naprosto nije bio slučaj do sada, ne verujemo da će biti.

Vukašin je napravio poređenje: mogao si 1992. da tvrdiš da posle Excel-a ne treba nijedan drugi softver, jer u Excel-u možeš da uradiš skoro sve.

Da, ali postoji taj aspekt ljudske upotrebljivosti.

Treba mi računovodstveni softver. Treba da prevučem PDF račun u nešto…

To što možeš nešto da uradiš u Excel-u ne znači da želiš.

Darko je konkretizovao kroz primer Confluent-a (kompanija iza Apache Kafka-e, 2.000 inženjera, kupljena od IBM-a za 11 milijardi dolara).

Njihov glavni čovek za release proces ne želi da mu ljudi ručno kopiraju string verzije i Docker SHA hash-eve u konfiguracione fajlove. Želi da verzija bude nešto normalno u sistemu — uđe, klikneš odobri, ode dalje.

Šta biva kad glavna DevOps osoba ode iz firme? Kortizol

Još jedna stvar koja je rezonovala sa publikom: šta se dešava kada glavni DevOps inženjer ode iz kompanije.

Ono što se jako dobro prihvata svuda je da DevOps ljudi zapravo imaju odličnu sigurnost posla, jer imaju mnogo tribal knowledge-a u glavama.

Imaju istorijski kontekst: “Sećam se pre tri meseca kada je bio onaj P1 incident, šta smo morali da uradimo.”

Kada DevOps inženjer da otkaz i izađe iz firme, nivo anksioznosti je značajno viši nego kada programer ode.

Kod programera je sve u repozitorijumu, to je izvor istine. Ima nekog domenskog znanja, ali kod je tu.

Ovde je drugačije.

SuperPlane pokušava da reši i ovaj problem.

Umesto da se novi DevOps onboarding-uje čitanjem dokumentacije koja je verovatno zastarela, otvoriš SuperPlane — tu je 15 Canvas-a sa imenima i opisima, vidiš istoriju ko je šta pokretao, koji su bili rezultati, gde su bili problemi.

Dokumentacija je po definiciji zastarela.

Ideja je da se dokumentacija ili održava tako što je mi pišemo na osnovu onoga što se zapravo dešava u sistemu, ili se izvlači direktno iz Canvas-a — evo šta se dešava u produkciji.

“Svi bi trebalo da pokušaju da postanu product osoba”

Darko je pričao o tome kako se razlikuje pravljenje kompanije od 30+ ljudi u eri pre AI-a i sada.

Njegov product menadžer Aleks je, kako je rekao nedavno kroz šalu, najproduktivniji developer u kompaniji.

Ne zato što piše kod ručno, nego zato što više ne pravi tikete za inženjere. Direktno kuca u Opus 4.5 šta treba da se uradi. Troši najviše API kredita u firmi.

Na njihovom ofsajtu u Solunu pre tri nedelje, Alex je sam napravio integraciju sa servisom za observability — dobio komentare na pull request-u, vratio se, popravio, i isporučio.

Mislim da je danas najveća opasnost za ljude koji su dobri u pisanju koda, vole to da rade, i rade to jako dobro.

Teško je pustiti. Postoji uživanje u kucanju i klikanju compile i — radi.

Ljudima koji ne znaju da kodiraju, ili ne znaju dobro, njima je lakše.

Na pitanje šta bi savetovao developerima:

Ili prelaziš na pisanje super domenski specifičnog koda — medicinski uređaji, nešto što zahteva duboku matematiku, duboko domensko znanje — ili trebaš da postaneš product osoba.

Što izgleda otprilike ovako: Problem koji pokušavamo da rešimo je ovaj. Hajde da to ukucamo u AI.

Hajde da iteriramo na tome.

Za studente i ljude na početku karijere, ponovio je istu stvar:

Što se tiče rola, mislim da su to SRE osoba i product osoba.

Dao je i primer koji to potvrđuje: za pravljenje 200 integracija su angažovali konsultantsku firmu.

Jedan od tih ljudi ima 10 godina iskustva u C++-u, nula iskustva u Go-u, nula iskustva u React-u. Taj čovek ima najbolje rezultate od svih — jer ne piše kod sam, nego razgovara sa AI-jem.

Postoji potreba da se ove stvari i dalje usmeravaju.

Samo što ja neću pisati kod ručno.

Darko je na kraju rekao nešto o čemu retko ko priča otvoreno:

Ja sam veoma zabrinut — ne zabrinut, nego mi je nekako žao za sve ljude koji ignorišu AI jer ih štiti njihova kompanija.

Možeš raditi u osiguravajućoj kući. Osiguravajuća kuća je stabilna.

Možeš 10 godina pisati koristan softver za njih. Posao neće biti lako ugrožen.

I možeš biti vrlo udoban, pišeš kod ručno, koristiš ponešto od AI-a.

Ali jednog dana će se stvari promeniti i onda će ti ljudi ostati na vetru i hladnoći jer se nisu ukrcali na AI brod.

Šta dalje

SuperPlane je istog dana kada smo imali ovaj događaj, 28. januara, lansirao svoju Alpha verziju na GitHub-u kao open source. Kao što je tada Darko zamolio prisutne da ih podrže sa po zvezdicom na GitHubu, prenosimo to i vama koji ste stigli do ovog dela članka.

Tri kompanije su im design partner — u startapima je to rani klijent koji kroz povratne informacije aktivno učestvuje u razvoju i testiranju proizvoda pre njegovog zvaničnog lansiranja.

To su: Confluent (2.000 inženjera, Apache Kafka), CleverTap (oko 200 inženjera, e-commerce analitika), i Tigera (60 inženjera, Calico — softverski definisan mrežni sloj za Kubernetes).

Za sve tri, prvi konkretan problem koji rešavaju je release management — proces lansiranja novih verzija u produkciju.

Cilj za februar: napraviti svih 200 potrebnih integracija sa DevOps alatima. U svetu pre AI-a, rekao je Darko, to bi trajalo dve godine.

Za one koji žele da probaju ili da se jave — SuperPlane se može pokrenuti lokalno, a na dnu sajta superplane.com je link ka njihovom Discordu.