Kada se koriste maske, algoritmi za prepoznavanje lica greše u do 99 odsto slučajeva

Još u martu, kada je pandemija korona virusa postala globalna pretnja, a zaštitne maske svakodnevni „asesoar” za milione ljudi širom sveta, kompanije koje se bave razvojem softvera za prepoznavanje lica dobile su novu prepreku. Kako je Startit Dnevnik već pisao, sistemi za prepoznavanje lica ranije su uobičajeno funkcionisali tako što su upoređivali različite delove lica na jednoj slici, s istim regijama na drugoj.

Pod sadašnjim vanrednim okolnostima, evidentno je da su hirurške i pamučne maske otežale rad algoritama, pa je fokus timova istraživača sužen na oblast iznad nosa, prvenstveno oko očiju. Budući da se ova tehnologija u nekim zemljama već koristi tokom istražnog postupka, a da je postavljanje kamera „pametnog” nadzora i pripadajućeg softvera i kod nas aktuelna tema, sve je prisutnije pitanje njihove preciznosti.

Kako piše CNET, mnoge kompanije tvrdile su da s visokom preciznošću mogu da identifikuju ljude čak i kada nose maske, ali najnoviji, jučerašnji rezultati studije američkog Nacionalnog instituta za standarde i tehnologiju (NIST) ukazuju na to da pokrivanje polovine lica dramatično uvećava procenat grešaka. Institut je uzeo u obzir 41 algoritam za prepoznavanje lica, od kojih su mnogi dizajnirani i predati posle marta, kada su razvojni timovi već imali u vidu problem koji maske predstavljaju.

NIST, koji se smatra vodećim autoritetom u oblasti tehnologija prepoznavanja lica, u julu je objavio izveštaj u kom se navodi da, u slučaju nošenja maske, algoritmi greše u 5 do 50 odsto slučajeva. Iako su se iščekivali uspešniji algoritmi, koji bi taj procenat sveli na niži nivo, ispostavilo se da pokrivanje lica u nekim slučajevima procenat grešaka podiže i do 99 odsto. U izuzetnom slučaju kineske kompanije Dahua, procenti se pak kreću između 0,3 odsto bez maske i svega 6 odsto sa njom.

Inače, rezultati istraživanja Nacionalnog instituta za standarde i tehnologiju mogu se kontinuirano pratiti, a baza podataka koji se koriste sadrži čak šest miliona fotografija. Maske se na njih docrtavaju digitalno, a spekuliše se da bi procenat grešaka bio još veći ukoliko bi se koristile fotografije osoba koje nose prave maske, budući da su fizička zaštitna sredstva drugačije osenčena i poseduju specifičnu teksturu koja bi potencijalno dodatno zbunila algoritme.