Kada otrgnemo sexy od preduzetništva: opovrgavanje tri mita

Prenosimo deo članka koji je za sajt www.braver.in.rs priredio CEO Celdara Medical, Džejk Reder. Ceo tekst možete pročitati ovde. 

Preduzetništvo se, poput mnogih stvari u životu, svodi na naporan rad na stvaranju i zadržavanju vrednosti. Kada velike kompanije kažu da žele da im osoblje bude više preduzetničko, to znači da žele da osoblje uloži napor u stvaranje i zadržavanje vrednosti za kompaniju. Ukoliko želite da vaš biznis uspe, moraćete da vredno radite na stvaranju i zadržavanju vrednosti za sopstvenu kompaniju. To često nije sexy, niti bi trebalo da bude.

Slede moja razmišljanja o pogrešnim shvatanjima koje ljudi često imaju, ilustrovana primerima sa kojima sam se suočavao:

1. Preduzetnici vole rizik

Upravo pogrešno. Dobri preduzetnici ne podnose rizik. Oni će učiniti sve što mogu da eliminišu i umanje rizik. Adam Džozef, konsultant za menadžment projekata u Njujorku, je ovaj koncept doveo do njegovih granica, ohrabrujući timove da identifikuju i umanje svaki rizik – kada to uradite, po pravilu, ne preostaje mnogo toga da se uradi.

Često me pitaju: “Zar nije postajanje preduzetnikom rizično?” Naravno da jeste! Podjednako kao i ne postajanje preduzetnikom! Kada se donose bitne odluke u životu, valja biti malo rigorozniji od “da li rizikovati ili ne rizikovati”. Kakva je priroda tih rizika? Koji rizici su prisutni u drugim opcijama? Koji je njihov mogući uticaj? Kakve su šanse da će oni nestati? Kako ovi rizici mogu biti umanjeni? Koje obaveze imam pored biznisa (npr. povećava li se uticaja rizika ukoliko imam porodicu da izdržavam)? Koje resurse mogu uložiti (ono što (uglavnom) umanjuje rizike, kao što su mentori, kapital, mreža, iskustvo, ekspertiza).

Kad god donosite odluku i redovno kroz svaki napor, strogo procenite sve što bi moglo poći po zlu i učinite sve što možete da umanjite mogućnost da do toga dođe, a ukoliko do toga dođe, koje posledice će to ostaviti. Ovo je dobra navika i van sveta biznisa.

2. Preduzetnici ne mogu da rade za šefove

Neki ljudi jednostavno ne podnose da imaju nadređene. Ovi ljudi retko kada postaju dobrim preduzetnicima, iako neki nađu način snagom sopstvene volje. Zbog čega to mislim? Kako kompanija raste, njen vođa ima sve više šefova – korisnici, upravni odbor, akcionari, zaposleni, lokalna zajednica, investitori… Da, moja definicija šefa je šira od uobičajene, ali je suština u tome da je svaki biznis koji je vođen u formi diktature uglavnom samo nekoliko dana udaljen od oslobođenja.

Jedna od prvih stvari koju sam učinio nakon osnivanja Celdara Medical bila je da se obratim najboljim i najpametnijim ljudima sa kojima sam radio u prošlosti… I da ih pozovem da mi postanu šefovi (kroz upravni odbor) u mojoj novoj kompaniji. Ovo se pokazalo kao jedna od najboljih odluka koju sam doneo. 

3. Preduzetnici su… (dodajte osobinu ovde, na primer: prirodni, harizmatični, paranoični, ekscentrični…)

Gde postoji volja, nađe se i način. Bez obzira na vaše prirodne sklonosti, ukoliko osećate strast prema svom biznisu, pronaćićete način da uspe. Ukoliko ste strastveni, morate pronaći način da uspe.

Uzmimo ekscentričnost za primer. Neki izuzetno pametni ljudi imaju poteškoća da se društveno prilagode. Ponekad oni napreduju i bez potrebe za društvenošću. Ponekad i pored truda oni jednostavno ne mogu da provale društvene obrasce. Ni jedan od ovih odgovora na društvene izazove ne čini dobre preduzetnike.

Ne postoji usamljeno vlasništvo na Fortune 500 listi. Biznis je, u svojoj osnovi, društveni poduhvat. Tako da ekscentrici moraju da nauče da rade – zapravo da u potpunosti ovladaju – društvenom fluentnošću ukoliko im to nije svojstveno. Za one koji imaju strast prema svojim ciljevima, ovo je samo još jedna prepreka koju treba prevazići.

Evo jednog primera. Uzmite bilo koji test ličnosti i reći će vam da sam introvert po prirodi. Najbolja definicija eks/introverta preneo mi je pre mnogo godina Roland Silverio, harizmatični majstor u bilo kojoj društvenoj situaciji; od njega sam na sopstveno zaprepašćenje saznao da sam “zvanično introvert”.

Roland u definiciju ne uključuje kako se osoba ponaša, već radije, gde se osećaju najudobnije i gde dobijaju energiju. Ja uživam u samoći – omogućava mi da se usredsredim, i shvatio sam da moja mogućnost da se fokusiram vodi ka boljim odlukama i većim količinama energije i sreće. Nasuprot, ono što mi oduzima energiju je interakcija sa velikim brojem ljudi – čak i sa onima koje najviše volim.

Poenta je u tome da bilo da uzimam energiju iz grupe ili je trošim, to je potpuno nebitno. To mora da se učini, uglavnom nekoliko puta dnevno. Znam kada mi je potrebna dopuna i kako da ovo učinim i budem produktivan. Ekstrovertima je isto potrebno da budu sami ponekad kako bi bili produktivni. Trava je iste nijanse zelene i sa druge strane.

Preduzetništvo nije za sve. Nije li to korisno znati? Iz mog iskustva, pak, većina ljudi čezne za samoopredeljenjem. Malom broju ljudi se sviđa kada im se naređuje. I, ko ne voli da stvara? Svi vi preduzetnici u nastajanju, nastavite sa čitanjem i učenjem. Ali dok čitate i učite, nema razloga zbog čega ne biste počeli nešto i da radite – bacimo se na posao!