O životu Edvarda Soudena ne znamo mnogo. Nismo sigurni ni šta je on sve od podataka izneo sa servera američke nacionalne službe bezbednosti, ali smo nakon njegove priče postali svesniji nadzora. On je postao najpoznatiji uzbunjivač na svetu, koga je nekoliko država želelo da se dočepa. Kako bi ispričao svoju prču, pozvao je novinare.
Jedan od troje koje se Snouden odabrao bio je Barton Gelman. Sve ono što je Snouden otkrio mogli ste da čitate u njegovim tekstovima, kao i tekstovima još dvoje njegovih kolega, s kojima se Edvard ranije sastajao. No, koliko je zapravo sve to važno, možda najbolje oslikava Gelmanov najnoviji tekst, u kojem objašnjava šta mu se sve u životu desilo od kada je upoznao Snoudena.
Naime, tog dana kada ga je sreo, delovao mu je prilično paranoično, ali ubrzo je i sam Barton shvatio da sve to što je Snouden činio postaje i njegova realnost. Iako mu nije pretila opasnost koja preti najpoznatijem uzbunjivaču, činjenica da se s njima sastao postala je dovoljan razlog da postane meta najvećih špijunskih agencija sveta.
Mesecima pokušavao da nabavi računar koji ne prisluškuju
Upravo se to i desilo šest meseci pre njihovog susreta, kada je napisao svoj prvi tekst o Snoudenu o kojem je pričao u jednoj televizijskoj emisiji. Na povratku kući shvatio je da njegov tablet ne funkcioniše kako treba, a razlog je bio špijunaža, očigledno loše odrađena, s obzirom na to da ju je primetio.
Mesecima kasnije je pokušavao da nabavi računar kome nijedna državna služba neće ući u trag, s obzirom na to da su mu na svim dosadašnjim uređajima pratii svaki pokret, toliko vidno da je primećivao da se tekst koji kuca na tastaturi mnogo kasnije pojavljuje na ekranu. Kada je preko mnoštva kanala, kojima je pokušao da sakrije trag da je on kupac, uspeo da dođe do laptopa i taj su špijunirali.
Pročitaj i:
Snouden: Nadzor koji se uvodi zbog pandemije, preživeće pandemiju
Na kraju je otišao kod starog prijatelja da zamene sve delove, a kako bi bio siguran da sve radi kako treba, sve vreme je tehničaru stajao nad glavom. Međutim, uprkos svim zamenjenim delovima, nadzor je postojao, a problem nisu uspeli da reše ni u samoj kompaniji Apple.
Tražio je kancelariju bez prozora sa sefom od 400 kilograma
Život ovog novinara posle nekoliko meseci prerasta u potpunu opsesiju za bezbednost podataka koje ima. On se od svog računara nije odvajao apsolutno nikada, a to je toliko narušilo njegov privatan život, da je njegova supruga zatražila razvod. U redakciji Posta je imao posebnu kancelariju i kojoj su on i kolega radili na materijalu koji je Snouden izneo iz NSA.
Kancelarija je bila bez prozora, sa sefom teškim 400 kilograma i sigurnosnim vratima. Laptopovi na kojima su radili nisu imali nijedan USB port, mogućnost za bežičnu komunikaciju, a baterije su bile izvađene, kako bi sve nestalo s ekrana onog trenutka kada neko nepozvan uđe u kancelariju.
Tajnim službama možeš samo da otežaš posao, ne i da ih sprečiš
Da bi se došlo do bilo kog podatka, bilo je potrebno proći kroz ogromnu šemu šifri, tako da je gotovo nemoguće da bilo ko sem njega i njegovog kolege dođe do tih podataka. No, upućeni ljudi su mu rekli da su svi njegovi pokušaju osuđeni na neuspeh i da tajnim službama može samo da oteža da dođu do onoga što žele, ali ne i da ih u tom spreči.
Pročitaj i:
Sve ovo bio je samo deo prikaza onoga što je Gelman prošao, ako želite čitavu priču, može je naći na sajtu The Atlantic.
