IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Heapspace je jedna od prvih IT zajednica u Srbiji, nastala u vreme kada je domaća IT industrija bila u samom začetku. Svoje aktivnosti su započeli kao JavaSvet, još početkom dvehiljaditih, a od tada su prošli kroz mnoge faze i promene, kako u ljudstvu, tako i u misiji, aktivnostima, ali i samom imenu.
Iako su svoje prve konferencije organizovali još 2007, na domaćoj sceni su verovatno najpoznatiji po Voxxed Daysu, konferenciji-franšizi čiji su organizatori bili tri godine zaredom od 2015 i koja je važila za jednu od najkvalitetnijih u regionu.
Od ove godine, odlučili su da napuste Devoxxovu franšizu i krenu u svoj autorski poduhvat sa novom inženjerskom konferencijom na našoj sceni — Heapcon. Pored toga, svoj poznati serijal događaja, Tehnološki doručak, proširili su i na region prvim izdanjem koje se prošlog meseca održalo u Zagrebu.
O začecima, novim poduhvatima i svemu što se dešavalo između, razgovarali smo sa Igorom Spasićem, glavnim i odgovornim za nastanak Heapspace-a kao i sa Jovanom Tomić koja se zajednici pridružila nešto kasnije, ali se veoma brzo izdvojila kao jedno od njenih glavnih lica.
Za vas se može reći da ste pioniri domaće IT scene, svoje prve aktivnosti ste započeli još davne 2004. godine pod imenom JavaSvet. Kako je sve to počelo i kako je tada izgledao IT u Srbiji?
Igor: U tom periodu su počele da se pojavljuju prve IT firme i kao tehnologija se uglavnom koristila Java. U Geneksu je postojao ICTT inkubator za biznise, jedan od prvih u to doba. Imali su vezu sa Sunom (Sun Microsystems) koji je razvio Java platformu.
Sun Microsystems je promovisao koncept User grupa: lokalnih zajednica koje se bave Java tehnologijama, te sam došao na ideju da osnujem jednu takvu grupu. Desilo se da ih je negde u isto vreme kontaktirao moj poznanik, te smo se povezali i zajedno pokrenuli “JavaSvet”. Od ICTT-a smo dobili najpre moralnu podršku i, važnije, prostor za prva okupljanja.
Ideja je bila da oformimo lokalnu Java User grupu i da kroz nju delimo iskustva i znanja. To je mantra koju stalno ponavljam: deljenje iskustva je bitno; ima toliko stvari u svetu tehnologija koje čovek ne uspeva da prouči. Okupljanjem profesionalaca na jednom mestu i deljenjem znanja se štedi vreme i podstiče razumevanje tehnologija.
Jovana: JavaSvet.rs sajt još uvek postoji, nismo ga ugasili. Budući da je Java User grupa bila formirana tako da su imali redovne sastanke i okupljanja iza kojih su uvek ostajali zapisnici, na tom sajtu još uvek žive pisani tragovi svih aktivnosti koje je grupa sprovodila.
Kako su izgledale vaše prve aktivnosti, izvan internih okupljanja?
Igor: Bilo je raznih aktivnosti. Imali smo, na primer, predavanja za fakultete u formi tri puta po dva časa za obuku studenata, a u vezi tehnologija koje ih čekaju na prvim poslovima. Primetili smo da studenti završavaju fakultete sa slabim praktičnim znanjem i da treba vremena da postanu produktivni. Takva predavanja smo držali na Mašinskom fakultetu, ETF-u, PMF-u… svuda gde smo mogli da dopremo. Naravno, sve je bilo besplatno.
Imali smo prilike i da dovedemo neke od ikona iz softverske industrije tog doba. Tako smo lokalnoj zajednici predstavili Rod Jonsona (Spring), Simona Bordeta (Netty), Jonasa Bonera (Lightbend)…
Organizovali smo i manje konferencije (IT dan), prve koje su postojale u Srbiji u to doba. Prenosili smo znanje i nekomercijalnom sektoru: u smislu ako ih nešto interesuje, mogli su da nam se obrate da držimo predavanje na neku temu. Tako su nam se, na primer, javili iz Mense jer ih je interesovala Java tehnologija.
Osim predavanja, trudili smo se da na sve načine učinimo tehnologije i znanje dostupnim. Na primer, imali smo saradnju sa izdavačkom kućom O’Reilly, od koje smo dobijali besplatno knjige u zamenu za recenzije; ili smo pak rezali DVD-jeve sa Java tehnologijama i besplatno ih delili i slali svima zainteresovanima, pošto je u to vreme Internet još uvek bio u povoju.
Jovana: Za sve to vreme se smenjivala ekipa sa kojom je Igor sarađivao.
Ali core ekipe je ostajao isti?
Igor: Neko to zove core, neko glupan. (smeh) Kako god, ostao sam tu sve vreme, a ljudi su se smenjivali. Izdvojio bih primer Nikole, koji se pojavio samo da bi organizovali pomenutu konferenciju “IT dan”.
Kako su izgledale te prve konferencije?
Igor: IT dan se održavao u Kulturnom centru REX. Našli smo prve partnere, mada smo većinu stvari sami finansirali. Bilo je to interesantno iskustvo… bilo je spontano, veselo, po obimu malo, ali sasvim vredno. Imali smo čak i predavače iz Sun-a. Čini mi se da je većina bila zadovoljna postignutim.
U Kulturnom centru REX smo držali i predavanja, i oni su nam jedno vreme bili partneri.
Kako je dalje evoluirala vaša zajednica? Kako ste postali Heapspace?
Igor: U početku smo bili aktivni, a kako to već ide i kad nešto zavisi od malog broja ljudi, entuzijazam vremenom splasne, sve dok se ne pojavi neko ili nešto novo da sve ponovo pokrene.
Jovana: Zapravo je prošlo deset godina u svemu tome, a onda se 2014. godine JavaSvetu pridružio Miloš Žikić, poznati preduzetnik na domaćoj IT sceni. Miloš je uveo neke ljude iz svoje ekipe u Heapspace: mene, zatim i Aleksandra Marjanovića, koji je sada generalni menadžer u kompaniji Zuhlke.
Taj prelaz ka Heapspace-u se zapravo desio kad se okupila cela ekipa Igor, Miloš, Aleksandar i ja, krajem 2014, početkom 2015. godine. Tada smo počeli da pravimo događaje koji su bili vezani i za druge tehnologije. Događaj koji je označio početak Heapspace-a, zajednice koja prati put JavaSveta, je predavanje o Scali u Centru za promociju nauke u decembru 2014. godine. U prvoj polovini 2015. godine pridružuju nam se i Dimitrije Stamenković i Vesna Marjanović, kao pojačanje pred organizaciju prvog Voxxed Days Belgrade-a.
Igor: Hteli smo da se odmaknemo od Java tehnologija, te otud i to generičko ime (Heapspace) koje je u vezi sa programiranjem, ali implicira da nas interesuju i druge tehnologije.
Dosta eksplicitno u svom manifestu naglašavate da ste zajednica, a ne organizacija. Taj termin zajednice je postao sveprisutan u poslednjih nekoliko godina sa ekspanzijom IT zajednica u Srbiji, ali deluje da ne možemo da se složimo oko toga šta je tačno njegova definicija? Koja je razlika između zajednice i organizacije?
Igor: Organizacija po meni predstavlja nekakavu grupaciju priznatu od strane države, sa strukturom i pravilima. Zajednica je pojam koji me posebno interesuje. Za mene je to skup svih ljudi koji su aktivni u toj priči. Zajednica nije samo core ekipe od pet osoba, već su to svi koji su proaktivni, koji učestvuju i dele misiju te zajednice.
Jovana: Imali smo aktivnu raspravu na nekoliko sastanaka oko toga da li je Heapspace zajednica ili organizacija. Pošto smo se Igor i ja “borili” oko toga ko će da napiše Heapspace manifest, našli smo kompromis, te sam ga ja napisala na temelju njegovog inicijelnog dokumenta. Onda je on spustio to sve na svoj blog i otvorio dušu.
Heapspace manifest sadrži bitne stvari kojima težimo *kao zajednica* i na koje usmeravamo naše delovanje, a to su: dostupnost znanja, menjanje svesti, udruživanje i društvo bez diskriminacije.
Kako je došlo do toga da počnete da organizujete Voxxed Days konferenciju?
Jovana: Igor, Miloš i Aleksandar su rešili da uzmu franšizu Voxxed Days, koja je u tom momentu bila lansirana od strane Devoxxa. Devoxx je trenutno najveća mreža globalnih nezavisnih konferencija, proizišla iz jedne od najvećih evropskih konferencija, JavaPolis. Kad kažem nezavisnih, mislim da nisu sponzorisane od strane samo jednog komercijalnog partnera, već da ih ima više.
Voxxed Days Belgrade je uspeo da izmesti Heapspace iz dotadašnjeg okvira i to je bila prva velika konferencija koju smo organizovali. Održana je u Jugoslovenskoj kinoteci, ali smo na kraju morali da uzmemo još jednu salu u Kolarcu, jer smo prodali 550 karata i više nismo imali gde da smestimo ljude. Organizacija Voxxed Daysa je predstavljala neviđeni zalet za sve nas.
Posle te konferencije ljudi su počeli da nas prepoznaju kao organizatore događaja. Sa Voxxedom smo nastavili da radimo i 2016. i 2017, jer je to događaj koji nam je obezbeđivao finansijska sredstva za sve ostale projekte na kojima radimo.
Koliku slobodu vam je Devoxx dao da preoblikujete njihovu franšizu?
Jovana: Imajući u vidu da je u pitanju franšiza, imali smo veliku slobodu. Uprkos odličnoj saradnji koju smo imali sa Voxxed Days-om, ipak smo se odlučili da krenemo u autorski poduhvat sa Heapconom ove godine. Ne želimo da budemo vezani isključivo Beograd, jer planiramo da u narednim godinama selimo Heapcon i da napravimo pravu regionalnu konferenciju. To ne bismo mogli kao nosioci franšize.
Igor: Tako je, Heapcon nam daje i slobodu da radimo na našoj misiji, što prevazilazi okvire uobičajene konferencije kakva je bila Voxxed. Puno toga vidimo da može da se ‘spoji’ kroz Heapcon konferenciju, od praksi i tehnologija, preko naučnih inicijativa do digitalne umetnosti.
Utisak mi je da ste uvek imali dosta prepoznatljiv vizuelni identitet. Za prvi Voxxed Days je vizuale radio Bob Živković, a vaš prošlogodišnji redizajn je bio vrlo zapažen i autentičan. Kako ste tokom godina razmišljali o tom vizuelnom identitetu, pretpostavljam da i jeste bila ideja da vas on na neki način izdvoji?
Jovana: Promocija umetnika i autora sa ovog podneblja nam je oduvek bila bitna i svaki dizajn ispod kog smo se potpisali nosi ovu poruku. Tako je za Voxxed Days Belgrade 2015, Bob Živković radio vizuelni identitet, a godinu dana kasnije Aleksa Gajić. Osim što su crtali i osmišljavali temu konferencije, tvorci su i zabavnih kovanica. Bob Živković je osmislio termin PornJava, koji se diskretno našao na glavnoj ilustraciji prve konferencije.
Igor: Oduvek nam je bio važan vizuelni utisak i vizuelna komunikacija. Otuda sam hteo da naše konferencije i uopšte način kako se predstavljamo, bude drugačiji i primećen. Ne zbog toga da bi povećali popularnost, već upravo zbog želje da to bude smisleno, da bude jako i da nosi našu priču i emociju, te da je podelimo i kroz vizuelnu dimenziju.
Kako ste se odlučili za prošlogodišnji redizajn?
Jovana: Pre dve godine smo odlučili da uradimo kompletni rebranding Heapspace-a. Kontaktirali smo Nemanju Jehličku, usudila bih se da kažem, jednog od najboljih grafičkih dizajnera sa ovih prostora, koji trenutno radi u Nike-u. Baza vizuelnog identiteta Heapspace-a je font koji je Nemanja napravio, a on nosi naziv HS Grotesque. Nemanja potpisuje i dizajn za Voxxed Day Belgrade 2017, sa svim onim čudnim kreaturama. Ideja iza tog dizajna je bila ideja da tehnologija toliko distorzira stvarnost da mi više ne možemo da prepoznamo ni najosnovnije stvari. Zbog toga niko nije uspeo da prepozna “na keca” nijednu životinju. (smeh)
Nemanja je postavio temelje našeg budućeg vizuelnog identieta i na njegovim osnovama gradimo dalje. Dizajn za ovogodišnji Heapcon potpisuje Milica Pantelić, koja je izašla sa smelom idejom da uradimo logo konferencije u generativnom dizajnu, sa čime nam je pomogao Vlada Mitrović.
Glavna ideja je da podržimo domaće autore, da pratimo dizajn trendove jer su tehnologije kojima se mi bavimo veoma moderne i jednostavno, ne želimo da imamo najobičniji konferencijski sajt.
Igor: Ono na čemu sve vreme insistiramo je da sve što radimo bude koliko god je moguće kvalitetno. Tu ideju delimo od početka i ulažemo napore da je ostvarimo. Konferencije koje smo organizovali su primećene, i od strane predavača i od strane posetilaca, sadržinom, dešavanjima i identitetom. Čak i ekipa iz Devoxxa, koja nam je prodala franšizu, nije mogla da veruje u to šta smo postigli: bili smo ne samo daleko posećeniji, nego i sadržajniji od svih sličnih Voxxed Days konferencija.
Jovana: Naša konferencija je proglašena za najbolje brendiranu i najposećeniju Voxxed konferenciju u Evropi 2015. i 2016. godine.
Pomenula si da vam je bilo važno da imate potpunu slobodu da Heapcon selite po regionu iz godine u godinu, takođe nedavno ste održali i prvi Tehnološki doručak u Zagrebu. Kako posmatrate saradnju srpske IT industrije sa regionom i koliko je to bitna stavka za Heapspace?
Jovana: Rebrendiranjem Heapspace-a je došla i promena misije. Prvobitno smo se bavili lokalnim tržištem, a zatim smo prebacili fokus na region, jer je to sledeća logična stanica. U skladu sa time, naše aktivnosti i projekti počinju da izlaze van granica naše zemlje.
U septembru je održan prvi Tehnološki doručak u Zagrebu, u HUB385. Zagrebačka startap scena je živa, i bilo nam je veliko zadovoljstvo da čujemo četiri preduzetničke priče iz hrvatske prestonice: Foodie nutrition, TalentLyft, DiVan i WePark. Publici je događaj “legao” i već smo zakazali nove termine u oktobru i novembru.
Razmena znanja i mobilnost u regionu su već uveliko prisutni. Međutim, još uvek ne postoji nijedna organizacija ili skup zajednica koje će uticati na to da države rade na unapređivanju svog ICT ekosistema blisko sarađujući sa tehnološkim civilnim sektorom. Smatramo da je regionalna saradnja među IT zajednicama tek u povoju, ali u njoj vidimo veliku priliku i spremni smo da doprinesemo svim snagama.
Konkretno, poslednje dve godine sarađujemo sa ChangeCon konferencijom iz Zagreba, koju organizuje kompanija KING ICT. Šaljemo u Zagreb predavače koji dolaze na Heapcon, pošto je ChangeCon uvek dan nakon završetka naše konferencije. Ove godine smo čak uspeli i da podelimo troškove za dolazak nekih predavača.
Šta posetioci Heapcona mogu da očekuju od prvog izdanja konferencije? Da li će fokus biti na inženjerstvu ili će se tu provući i neke biznis teme?
Jovana: Heapcon je konferencija za softverske inženjere. Ne ograničavamo se samo na programske jezike, već imamo i teme vezane za tech biznise, regionalnu saradnju i digitalnu umetnost. Kroz saradnju sa Centrom za promociju nauke, predstavićemo i neke od domaćih digitalnih umetnika koji će biti prisutni u expo zoni Heapcona tokom celog trajanja konferencije.
Takođe bih volela da istaknem da smo ove godine oformili internacionalni programski komitet koji je samostalno birao predavače. Heapspace je bio samo facilitator odabira i vrlo smo zadovoljni postignutim rezultatom, što se vidi i u programu Heapcona.
Igor: Headliner Heapcona je Arun Gupta. On je jedan od influensera, ne samo u Java svetu. Dolazi ispred AWS-a. Tu su i speakeri iz Google-a, Product Hunt-a, Booking-a. Ako mogu da budem neskroman, lineup je impresivan ove godine.
Nije lako doći do kvalitetnih predavača jer ima dosta konferencija, te se stvarno trudimo i ulažemo veliki napor da dođemo do pravog sadržaja.
Jovana: Ono što predstavlja problem, kada govorimo o predstavljanju ekspertize našeg tržišta, jeste inertnost domaće IT scene. Mi šaljemo pozive da se ljudi prijave na Call for Papers i pravilo je da svake godine imamo malo prijava iz Srbije. Pozive šaljemo i kompanijama, da motivišu svoje zaposlene da se jave, ali iz nekog razloga, ne dolazimo do velikog broja prijava. Ove godine smo imali više prijava iz regiona, nego iz Srbije.
Šta mislite da je razlog inertnosti o kojoj govorite?
Igor: Od početka JavaSveta imao sam problem da dođem do predavača čak i za manja, opuštenija predavanja. Ne znam šta je razlog tome, da li se ljudi ušuškaju, ili pak misle da ne znaju dovoljno; da li je to podstaknuto sredinom… Kako god, mislim da bi trebalo se pokrenemo i da time na neki način vratimo nazad zajednici.
Ideja vraćanja zajednici nije tek tako nastala. U Silicijumskoj dolini je to već urbana legenda. Kako god, pokušavamo da radimo na promeni. Aktivacija je dobra stvar. Ne kažem da ovde ne postoji; ima pokušaja, startapa i inicijativa, ali mislim da možemo mnogo više!
Jovana: Ako gledaš sa istorijske strane koji su razlozi inertnosti, ne samo u našoj zajednici, već i celom regionu, ne treba izgubiti iz vida političke sisteme kroz koje smo prošli. Ljudi usvajaju aktuelne društvene modele, uzmi primer bilo kakvog društvenog aktivizma, gde će ti roditelji sigurno reći da ne moraš ti biti prvi koji će da se žali ili javno iskaže svoje nezadovoljstvo. Savetuju nas da pognemo glavu i da ćutimo ako nam nešto smeta. Takav sistem vrednosti polako nestaje, a današnje generacije odrastaju u drugačijoj sredini. Radujem se budućnosti na Balkanu u kojoj nas neće zanimati koji jezik govorimo, već da li se razumemo i na koji način možemo da radimo zajedno na promeni svesti koja nas je previše puta vodila u konflikte.