Kako tehnologija pomaže izbeglicama da jedni drugima čuvaju leđa?

Proteklih meseci otkako je situacija sa migrantima i izbeglicama eksalirala u svetu, ali i u Srbiji, nažalost smo naišli na brojna svedočenja u medijima kako ovim ljudima u neprilici pojedinci naplaćuju svaku vrstu pomoći, pa čak i punjenje mobilnih telefona.

U parku kod Ekonomskog fakulteta, gde se stacionirala većina ljudi  koji su u begu od rata i nemaštine, u sredu 23. septembra postavljen je solarni punjač za mobilne telefone, mnogima poznat kao Strawberry drvo. Reakcije migranata i izbeglica  bile su veoma pozitivne, a u razgovoru sa njima saznali smo da su im punjač i mobilni telefon sada od životne važnosti.

Danas je jedina stvar vrednija od para (koje vrte i gde burgija neće) – informacija. Ljudima koji su u migraciji, bez krova nad glavom je sada – neprocenjiva. Razgovarali smo sa nekoliko momaka iz Srijie koji su u prolazu kroz Beograd, svratili do Info centra u Nemanjinoj ulici, gde mogu da se obrate za pomoć, prevod i internet. Pitali smo ih kako se snalaze za internet i struju, koje aplikacije koriste, kako se informišu i najvažnije, kako međusobno komuniciraju.

Kada stignemo u nepoznatu zemlju, nije nam toliki problem da se snađemo za osnovne informacije. Koristimo kafiće, tržne centre i info centre (ako ih ima) da napunimo telefone i “nakačimo” se na wifi. Koristimo sve što nam je dostupno, Viber, Whats Up, Messenger….

U razgovoru sa njima, može se primetiti da većina ima solidno znanje engleskog jezika, iz tog razloga, kako kažu, lako se snalaze na internetu u pronalaženju informacija o mapama i prihvatnim centrima.

Ono što je nama veoma bitno jeste da imamo informacije o rutama. Postoji mnogo različitih puteva i iskustava i zato nam je bitno da se informacije razmenjuju brzo i ažurno

Jedna od aplikacija koju su naveli kao osnovni alat u istraživanju situacije na putevima je Waze.

Ova aplikacija prevashodno je namenjena korisnicima koji razmenjuju informacije o stanju na putevima (gde je gužva, mapirani sporedni putevi, najjeftinija benzinska stanica). U okvru Waze-a postoje “zajednice” koje razmenjuju informacije o određenim temama. Migranti i izbeglice su ovo  iskoristili da razmenjuju informacije o položaju policijskih patrola i bezbednosti oko granica.

Kada neko prođe granicu, on mapira gde je video policiju, a na svom statusu može da ostavi kratak komentar. Na taj način vidimo kako se grupe kreću i kuda je najbolje poći.

Još jedna aplikacija, koja se pojavljuje na većini njihovih telefona je Telegram. Ovo je platforma slična Skype-u, ali kao glavna razlika među njima ističe se to što je Telegram više štiti privatnost za širenje informacija, a osim toga postoji i opcija da se nakon određenog vremena poruke same obrišu.

Paranoični smo. Stalno se brinemo da li nas neko prati i locira, pa se ovako osećamo sigurnije. Možemo da komuniciramo u grupi, ili direktno, da razmenjujemo određena dokumenta, a znamo da su podaci o nama zaštićeni

Kao najpraktičnija platforma za razmenu informacija, prema mišljenju momaka iz Sirije, vodi Facebook. Volonteri iz Info centra kažu da se često događa da izgube informacije za logovanje (šifre, mejlove) pa im pomažu da otvore nove profile.

Na Facebook-u imamo grupe na arapskom. Ovde su ljudi vrlo ažurni i čim stignu na neku lokaciju opišu rutu, nivo bezbednosi, prepreke i slično. Ukoliko neko pođe istom rutom, a naiđe na problem, onda to prijavi i više se ta ruta ne preporučuje. Na ovim grupama nam je najlakše da prečešljamo informacije. Nekada ne možemo nekoliko dana da pristupimo internetu, ali opet možemo da ‘pohvatamo’ redosled objava.

Širom sveta, tehnologija sve više “pruža ruku” ljudima u nevolji. Programer iz Sirije Mojahid Akil, koji je i sam izbegao iz svoje zemlje u Tursku zbog rata, videvši koliko je teško ljudima da se snađu, pre svega zbog jezičke barijere, napravio je Gherbtna app koja im pomaže da se lakše informišu.

Prošle godine kada su Srbiju zadesile poplave, organizovan je hackathon na kome su se programirale aplikacije za pomoć ljudima iz poplavljenih područja. Slična akcija će desiti i u Berilinu od 24 – 25 oktobra, koju je pokrenuo jedan nemački preduzetnik i aktivista. On je na Tviteru pokrenuo akciju (#refugeehackathon), gde je pozvao sve programere iz Evrope da se uključe u stvaranje aplikaciija za pomoć migrantima i izbeglicama.