Analiza koju je nedavno sproveo Rend Fiškin uz pomoć podataka kompanije SimilarWeb, iznela je iznenađujuće rezultate — u 2020. godini, 64,82 odsto pretraga na Google-u, kako na telefonima, tako i na desktopu, nije rezultiralo klikom na drugi sajt.

SimilarWeb sakupio je oko 5,1 trilliona pretraga u 2020. godini, na svim uređajima, uključujući i Apple/iOS.

Od tih pretraga, 33,59 odsto bilo je rezultat organskih rezultata, a 1,59 odsto plaćenih, a preostalih 64,82 odsto nije dovelo do klika na drugu stranicu.

Klikabilne pretrage bile su znatno veće na desktopu (PC računari, laptopovi i veći tableti), sa 50,74 odsto organskog kliktanja i 2,78 odsto plaćenog.

Sa druge strane, na telefonima je postotak neklikabilnih rezultata pretrage znatno veći: čak 77,22 odsto.

Prema Fiškinu, stvarni procenti mogu biti i veći, jer na telefonima postoje i glasovne pretrage koje je teže uračunati.

Analiza je izazvala burne reakcije i veliku raspravu na internetu. Google osporava ove navode, kao i brojni pojedinci, a kompanija tvrdi da umesto što otimaju saobraćaj od sajtova, iz godine u godinu povećavaju saobraćaj koji vodi ka njima.

Što se navoda o klikovima tiče, kompanija je rekla da Fiškinovoj analizi „nedostaje kontekst”, i ponudila četiri objašnjenja za ovaj fenomen:

Bez obzira na to čijem objašnjenju smo skloni da verujemo, podaci ukazuju na nekoliko poznatih i nekoliko manje poznatih trendova. Najpre, da Google ubedljivo predvodi u držanju monopola na pretragu, kao i da je lično doprineo povećanju apetita za pretraživanjem.

Novo je saznanje, međutim, do koje mere sam Google profitira na tom povećanju i na koliko je različitih nivoa uspeo da uspostavi konsolidaciju sopstvenih interesa.

Jer, čak i da pretraga ne odvede nigde — bilo zato što je Google pružio informaciju snipetom, bilo zato što je sama pretraga bila loša, ili iz nekog trećeg razloga — to i dalje predstavlja posetu i dobitak za kompaniju koja prodaje mogućnost da se dođe do klikova.

U tom kontekstu, i Google-ov pokušaj ukidanja kolačića i anonimizacije podataka o publici u korist vlastitog sistema za praćenje — iako je dobar za privatnost korisnika — takođe može da se shvati i kao pokušaj uspostavljanja potpune kontrole nad informacijama kojoj konkurencija ne može da parira.