IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Inovacija nije lampica koja iznenada zasija u mraku usamljenom geniju — naprotiv, novotariju uvek stvara veliki broj ljudi, decenijama, kroz brojne iteracije, pokušaje i promašaje. VR i AR uređaji, u ovom ili onom obliku, videli su svetlost dana još pedesetih godina.
Tehnologija je izostajala, ali vizija nije — Oculus i Vive samo su naredni stepenik istorije razvoja. Evo šta ih je omogućilo:
Unapređeno filmsko iskustvo načinilo ga je “ocem VR-a”
Morton Heilig stvorio je glomazni prototip VR uređaja u pokušaju da kreira novo bioskopsko iskustvo kasnih 50-ih. Takozvana Sensorama bila je opremljena stereoskopskim ekranom i stereo zvučnicima, stolicom koja se pomera, kao i fenom koji je imitirao vetar i raspršivao mirise.
Kroz Sensoramu mogli ste da vozite motor ulicama Bruklina, karting kroz pustinju ili da gledate polugole tete.
Ipak, Sensorama nije bila spremna za svoje vreme — proizvodnja 3D filma snimanog zakačinjanjem 35-omilimetarske kamere za snimatelja je bila preskupa, a uređaj se nije prodavao.
Pedesetih godina Morton je radio na još jednom uređaju, koji više podseća na savremene VR headsetove koje znamo. Ako je sudeći prema skicama koje je podneo uz zahtev za odobrenje patenta, uređaj bi trebalo da sadrži sočiva sa horizontalnim i vertikalnim uglovima od 140 stepeni, stereo slušalice, i cevčice koje raspršuju vazduh po licu kako bi kreirali osećaj vetra.
Iako mu je pripao patent 1960., uređaj nikada nije napravio.
Kaciga za nadgledanje
Prvi headset stvoren je 1961. godine, ne bi li omogućio lakše video nadgledanje. Na ekranu pred očima korisnik bi video uživo prenos sa obližnje kamere. Ono što ga čini sličnim današnjim uređajima je mogućnost osmatranja okoline pomeranjem glave uz pomoć magnetnog sistema za praćenje pokreta koji bi naveo i pomeranje kamere.
Damoklov mač
Iza prvog “pravog” VR/AR headseta stoji Ivan Saterlend, koji je na Univerzitetu u Juti sredinom šezdesetih stvorio uređaj koji je projektovao slike sa kompjutera direkt pred oči korisnika kroz dve katodne cevi. Zapravo, uređaj je dodavao 3D objekte u stvarni prostor, što ga čini AR uređajem više nego VR.
Uređaj je bio tako težak da su morali da ga prikače za plafon, što mu je donelo nadimak “Damoklov mač”, prema priči o saradniku vladara Sirakuze u Staroj Grčkoj, Damoklu, koji je posle obilnih pohvala svom gospodaru dobio priliku da iskusi kako je to sedeti na prestolu; s tim da je na plafonu iznad njegove glave sve vreme visio mač okačen o tanku konjsku dlaku kao simbol svih opasnosti sa kojima se vladar suočava.
Igranje u kokpitu
Gejming industrija prirodno je bila privučena mogućnostima virtuelne realnosti, a jedna od najsnažnijih gejming kompanija 80-ih, Atari, imala je i svoju VR laboratoriju namenjenu razvoju. Iz nje su ponikli neki od pionira virtuelne realnosti, poput Tomasa Cimermana koji je stvorio prvu optičku rukavicu za prenos pokreta u električne signale.
Atari je podlegao slabljenju gejming tržišta, ali su Cimerman i Džeron Lanier iz Atarija osnovali kompaniju VPL Research, koja je iznela proizvode poput DataGlove i EyePhone.
“Dart Vejder” simulator u kokpitu stvaran je istih, osamdesetih godina, a imao je praktičnu primenu u treniranju pilota. Kreator Super Cockpita i pionir u polju virtuelne i proširene stvarnosti, Tom Furnes, opisao kao sistem u kome “stavite magičnu kacigu, magično odelo za letenje i magične rukavice” da biste dospeli u virtuelni svet.
