Integracijska zamka

Skoro svaki proizvod mora biti integrisan sa nekim drugim proizvodom. Međutim, mnogi startapi upadaju u nešto što zovem “integracijska zamka“. Pokušavajući da privuku korisnike, sve više i više resursa troše na integrisanje svog proizvoda sa drugim, već uspešnim proizvodima.

Pošto su resursi uvek ograničeni, a posebno u ranim fazama, to znači da manje pažnje posvećuju inovaciji odnosno dodavanju realne vrednosti svom proizvodu. Integracija je često neophodna, ali verovati da ona dodaje vrednost vašem proizvodu može biti opasno.

Zamislite da ste vlasnik restorana. U vašem bi slučaju integracija mogla biti izgradnja parkinga, koji bi gostima olakšao da posete vaš restoran. Ali ako su vaša usluga i hrana loši, taj će parking ostati prazan. Integracija je otvaranje vrata za nove korisnike (i biznis), ali ne garantuje da će iko kroz ta vrata zaista i proći (sve i da to obećaju).

Ako vaš proizvod stvara vrednost za korisnike, oni će ga želeti. Na to računajte. Ako im se sviđa, naći će način da ga koriste, čak i ako nije integrisan sa Facebook-om, Salesforce-om, WordPress-om ili SAP-om. Ako je vaša hrana najbolja u gradu, kupci će, ako treba, u vaš restoran dolaziti i trotinetom. Tada ćete izgraditi onaj parking, ali ne zato što dodaje vrednost vašem restoranu, već da ne bi bili skot prema svojim vernim gostima.

Čvrsto verujem da integracije uvek treba da budu pod strogom kontrolom. U mnogim slučajevima na njih ne treba uopšte obraćati pažnju, pogotovo ako je vaš proizvod u ranoj fazi i još nema trakciju.

Kada osetite da je integracija postala neophodna, na početku zauzmite odbrambeni stav. Neka se ta neophodnost dokaže pre nego što se odlučite da joj posvetite resurse, a uvek imajte na umu da mnogo veći deo vaših napora mora biti usmeren ka inovaciji i dodavanju realne vrednosti vašem proizvodu.

Integrisanje drugih proizvoda često ume da bude zavodljivo. Npr. mnogo je lakše skapirati šta treba da uradite da bi integrisali Google, nego skapirati šta treba da uradite da bi ubedili masu ljudi da zavoli vaš proizvod. Zavodljivost je još veća ukoliko vam pri tome neko maše čekom ispred očiju i govori da je integrisanje Googlea jedino što stoji između vas i tog čeka.

Kao pozitivan primer iz prakse, neskromno ću uzeti Celtru, u kojoj sam proveo 3 i po godine. Danas se Celtra vrlo malo bavi integracijama ali je nekada to bio redovan deo našeg razvoja. Priroda mobilnog oglašavanja je takva da su za sve igrače na tržištu (osim za Apple) integracije prilično neizbežna praksa.

Međutim, smatram da smo na Celtri pravilno razmišljali jer, čak i na vrhuncu, integracijama nismo posvećivali više od 10% našeg tima. Na kraju se dešavalo da su neki korisnici bili spremni da koriste SDK-ove sa kojima smo već bili integrisani, samo zato što su želeli da koriste naš AdCreator.

Gledajući unazad iz današnje perspektive, verujem da smo “integracijsku zamku” izbegli zahvaljujući smelom, ponekad čak i rizičnom stavu. Jednostavno, propustiti da naš proizvod integrišemo sa nekim drugim nikada nismo smatrali toliko opasnim, koliko bi opasno bilo usporiti sopstvenu inovaciju.

***

Tekst je izvorno objavljen na Rodovom blogu, a za Startit je Rod ažurirao i izmenio neke delove.