Instagramovo testiranje ukidanja „lajkova” — reakcije zajednice su pomešane

Kao što je najavljeno ranije ove godine, Instagram je u sedam država počeo da testira ukidanje ove opcije.

Marko Marković - 6. Septembar, 2019.

Već duže vreme se polemiše o vezi između depresije i korišćenja društvenih mreža. Brojne studije su utvrdile da postoji korelacija između vremena provedenog na Instagram-u, Facebook-u, Twitter-u, Snapchat-u i osećanja usamljenosti i depresije.

Verovatno je svako ko je proveo malo više vremena na nekoj od mreža osetio neko negativno osećanje. Da li je u pitanju ljubomora, osećanje da su neuspešni, da život prolazi pored njih, da nisu dovoljno voljeni — sve ovo može da se poveže sa najosnovnijom ljudskom potrebom za validacijom.

Društvene mreže upravo u središte svog modela stavljaju validaciju. Najočigledniji primer za ovo je mogućnost „lajkovanja” sadržaja.

Kao što je najavljeno ranije ove godine, Instagram je u sedam država počeo da testira ukidanje ove opcije, u, kako su naveli, pokušaju da smanje negativni efekat na mentalno stanje korisnika. S druge strane postoje oni koji veruju da bi ovo mogla da bude poslovna strategija koja bi za cilj mogla da ima npr. naplaćivanje prikaza lajkova. Šta god da je slučaj, suština je da broj lajkova neće biti sakriven na postovima koje korisnik sam kači, ali neće moći da ih vidi na slikama i snimcima drugih korisnika.

Influenseri iz Australije, Brazila, Kanade, Irske, Italije, Japana i Novog Zelanda već su počeli da osećaju efekte promena. Za sada nisu poslovno ispaštali i niko nije govorio o promenama u ugovorima sa kompanijama, ali su neki izrazili „nervozu” i strahovanje za budućnost. Pošto njihovi postovi sada dobijaju manje lajkova (npr. istraživanje sprovedeno nad kanadskim influenserima je pokazalo da više od 50 odsto njih dobija manje lajkova na objavama), algoritam Instagrama ih gura niže na stranicama drugih korisnika. Kako njihov posao direktno zavisi od toga koliko ljudi dosegnu svojim sadržajem, jasno je odakle dolazi zabrinutost.

Ipak, izgleda da je Instagram, bar delom, postigao svoj cilj. Neki vlasnici „manjih” naloga su izjavili kako im ova promena prija, pošto više ne osećaju pritisak kada se uporede sa onima koji imaju mnogo više lajkova od njih.

Instagram je pre više od tri godine promenio algoritam kojim se određuje redosled postova koji se pojavljuju korisniku na stranici. Ranije je bio obrnuto hronološki, a sada je stvar dosta kompleksnija. Kako je kompanija objavila, postoje tri glavna faktora:

Na ovaj način su obezbedili da korisnici sada vide čak 90 odsto sadržaja od „porodice i prijatelja”, što je u obrnuto hronološkom ređanju iznosilo svega 50 odsto. Posledica je dosta manje pojavljivanje sadržaja od raznih brendova i naloga sa kojima niste toliko bliski. Kako bi oni „isplivali na površinu”, moraju da računaju na aktivne pratioce, komentare i, naravno, lajkove.

Na kraju, čini se da i agencije koje spajaju influensere sa brendovima takođe nisu zabrinute ukidanjem lajkova. Kako su oni samo jedna od nekoliko metrika koje utiču na procenjivanje uspešnosti posta, agencije pretpostavljaju da će se fokus prebaciti na neku od njih.

Šta više, oni tvrde kako će ukidanje lajkova poboljšati sadržaj koji influenseri plasiraju. Mnogi od njih trenutno imaju obožavaoce koji automatski lajkuju šta god je okačeno, što je pokazatelj samo površinskog uspeha. Pravi uspeh se meri u vezi koja se ostvaruje sa obožavaocima, kroz aktivno reagovanje na sadržaj kao što je, na primer, praćenje linkova koji se nalaze u postu.

Na kraju krajeva, problematika koja okružuje „lajkovanje” ne tiče se samo Instagrama. Ona je nešto što se tiče gotovo svake društvene mreže — od Twitter-a, preko Tumblr-a i TikTok-a, do Reddit-a, pa se sve češće pominje ukidanje metrika sujete i na nekim od drugih popuarnih mreža.