Čine svega 20% inženjera, ali ovih dana žele da ih svi čuju #ILookLikeAnEngineer

Procenat žena inženjera stagnira već skoro pola veka i još nije ni na 20%. Nakon negativnih komentara na kampanju kompanije koja je stavila jednu od svojih developerki na bilbord, pokrenule su se inženjerke širom sveta da skrenu pažnju na stereotipe i probleme sa kojima se nose.

Zoja Kukić
11/08/2015

Početkom meseca po društvenim mrežama možemo naići na kampanju #ILookLikeAnEngineer koja je nastala u cilju borbe protiv stereotipa u svetu inženjera. Kampanju je pokrenula Isis Ančali, full-stack developerka iz San Franciska nakon što je bilbord njene kompanije na kome je bila naišao na burne reakcije na internetu, među kojima je bilo i negativnih.

ilooklikeanengineer-poster

Isis je još jednom otvorila pitanje već postojeće teme položaja žena u tehnološkom svetu i naišla na prilično veliku podršku internet zajednice.

Broj žena inženjera je znantno manji nego muškaraca već decenijama. Ako gledamo kroz istoriju, u Americi je 1960. bilo ih je svega 1%, 15-ak godina kasnije 17-18%, a skoro pola veka kasnije, taj broj se popeo na svega 19,6%. Situacija u Evropi je prilično slična.

Uglavnom nije lako raditi u orkuženju gde je dominantan jedan pol, a kako to izgleda iz perspetkive Ajsis, softverske developerke mogli smo da pročitamo u njenom postu.

Realnost je da većina ljudi ima dobre namere, ali su slepi na veliki broj sranja sa kojima moraju da se nosi oni koji se ne identifikuju kao muškarci. Evo samo dva primera iz ličnog iskustva:

– Desilo mi se da me muškarci gađaju novčanicama na poslu (od strane zaposlenog koji radi u kompaniji, za vreme radnog vremena)

– Jedan inženjer mi je poslao poruku “Hajde da budemo prijatelji sa povlasticama” dok sam bila u toku procesa intervjuisanja za školu u kojoj je radio

Da žene znaju ovaj osećaj videli smo kroz mreže, ali i kroz podršku IndieGoGo kampanji da se projekat pogura i kroz oflajn promociju, gde je do sada prikupio skoro 15.000$.

A photo posted by Fiona Grant (@fiona_grant31) on

A photo posted by FATHOM (@studiofathom) on

 

A photo posted by Kayley Seawright (@kayleysea) on

 

A photo posted by Pamella Admoni Sawday (@pam_admoni) on

A photo posted by Lassonde (@lassondeschool) on

 

A photo posted by KDOT (@kdothq) on

 

A photo posted by Negin (@neginakiii) on

 

A photo posted by Information Builders (@informationbuilders) on

A evo i kako je počelo, šesti Ajsisin tvit u životu:

Zoja Kukić

Objavio/la članak.

utorak, 11. Avgust, 2015.

IT Industrija

🔥 Najčitanije

Zoja Kukić

četvrtak, 13. Avgust, 2015.

Pero, razumem tvoj stav, ali potrebne su ovakve aktivnosti upravo zbog toga što ta diskriminacija postoji, samo se nažalost veliki broj društva navikao na nju da je ni ne primećuje. Mi, žene, smo se toliko navikle na seksističke komentare i diskriminaciju da je skoro ni ne primećujemo, što ne znači da nije tu. Kao devojka koja je prisutna u IT zajednici mogu da nabrojim ne-mali broj neprijatnih situacija kako od strane domaćih, ali i stranih "kolega" i verujem da osvešćivanjem toga možemo mnogo toga da promenimo. A nekada da bi dobio pažnju moraš da uradiš i stvari koje možda nisu baš sjajne, ali daju rezultate. Devojke koje su se uključile u kampanju imale su potrebu za tim. Zašto kampanja nije bolja? Pa, zato što je nastala vrlo spontano. A kao ilustraciju da ipak nisu svi dobronamerni poput tebe — komentar pre tvog, koji nismo odobrili jer smatramo da ne daje vrednost (a i nije se autor potpisao) je sledeći: "Ima onaj stari dobar: Koja je slicnost izmedju zene inzenjera i morskog praseta? Morsko prase – nit’ je morsko, ni’t je prase…"

Pera

četvrtak, 13. Avgust, 2015.

Nikako mi ne ide u glavu čemu ovaj feministički vozić. To što neka grupa nije proporcionalno (u odnosu na njihov udeo u čitavoj populaciji) prisutna u nekoj oblasti ne znači uvek da je to zato što ih neko namerno sputava. Tbh, još uvek nisam čuo neku devojku da kaže "neću da studiram jer se plašim da me neće gledati kao inženjera". To što ove devojke i žene rade je čisto igranje "žrtva društvenih stereotipa" karte. Radeći to, sebe izdvajaju na isti način kao što ih izdvajaju oni koje okrivljuju. Jedino što postižu u očima normalnog čoveka je dalja afirmacija sebe kao neke posebne (ugrožene) vrste. Umesto da pokušavaju da reše problem tako što dođu na socijalne mreže i kažu "vidite koji smo mi carevi, a nikada ne biste rekli", neka lepo upere prst u konkretnu osobu ili organizaciju za koju misle da ih diskriminiše i naprave konkretnu optužbu. A što se tiče hejt komentara ljudi na internetu, svakako najgori način da popraviš mišljenje tog dela javnosti je da dođeš na taj isti internet i pokreneš vozić "koji smo carevi" sličica. P.S. Veoma mi je žao što nekako predosećam da će se neko naći uvređenim ili protumačiti moj komentar kao bacanje hejta, jer je cilj bio samo da izrazim svoje anti-SJW mišljenje. Žene su potpuno kompetentne u svakoj oblasti kojom se bave i nema potrebe da neko dođe i izdvoji ih kao posebnu grupu da bi ih veštački afirmisao. Što se tiče neprijatnosti na poslu, ne znam kako je dotična Isis zaključila da je prvi slučaj diskriminacije (sa novčanicama) bio po osnovi pola. Pretpostavljam da kontekst i nedostaje u svrhu potvrde da je to bilo jer je žensko. Loše kolege podjednako loše utiču na sve oko sebe - kako žene, tako i muškarce.