IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Veliku solidarnost i saosećajnost pokazuju srpski 3D štampari dok svakodnevno prave i isporučuju nove vizire širom Srbije. Prenosimo i utiske lekara sa „prve linije fronta” u borbi protiv COVID-19 oboljenja.
Sa vama delimo utiske medicinara i drugih rizičnih profesija sa Facebook grupe Vizionari Srbije, a obavili smo i niz razgovora sa onim zdravstvenim radnicima koji su na prvoj liniji fronta, anesteziolozima i drugima iz jedinica intenzivne nege, koji rade direktno sa teško obolelima. Sa ovim lekarima, kojima je zaštita najpotrebnija, pričali smo o prvim iskustvima pri nošenju vizira i tome koliko im oni doprinose u radu, i kako bi se mogli usavršiti za njihove potrebe. Utisci su raznovrsni ali su naši sagovornici saglasni da im pružaju značajnu dodatnu sigurnost. A to je, čini nam se, u ovim teškim okolnostima gde su zdravstveni radnici izloženi zarazi i često neadekvatno opremljeni, velika stvar.
Imali smo tu priliku da pričamo sa više lekara i anestetičara iz Beograda i drugih gradova, posebno sa anesteziolozima i zaposlenima na intenzivnoj nezi, koji su najizloženiji riziku od zaraze.
Dr Marko*, anesteziolog pri Opštoj bolnici, objašnjava da vizir ima zaštitnu ulogu, ali da treba biti svestan da ne štiti lekara 100% : „Vizir ima svoj stepen zaštite, dobar je za blizak kontakt i ima dobru ulogu prilikom priključivanja pacijenta na respirator, tu je najveća zaštitna funkcija. Ja se osećam zaštićenije i bezbednije”.
On ističe da upotreba vizira može biti od koristi i posle epidemije: „Bio bi dobar i u svakodnevnoj praksi, posle epidemije. I u urgentnim službama i na terenu kada se dolazi u kontakt sa pacijentima koji su kritični. Nikad se ne zna koja oboljenja pacijent može da ima, pogotovo u slučajevima kada su bez svesti i nekomunikativni. Mislim da bi imao dobru ulogu i na drugim mestima, verujem da bi bio pogodan i za rad u apotekama”.
Ana*, medicinska sestra pri odeljenju za intenzivnu negu, potvrđuje da bi vizir potencijalno mogli da nose ne samo medicinski radnici, već i radnici drugih industrija. Ističe da bi veliku korisnost imali svi zaposleni koji imaju nezaštićene šaltere na svojim radnim mestima.
Kako Ana primećuje, vizir uliva sigurnost i pacijentima: „Čini mi se da se pacijenti osećaju manje ugroženim kada nas vide sa vizirima. Imam utisak da oni misle da prvenstveno i mi radnici možemo da širimo zarazu i da ih ugrozimo, pošto smo najviše izloženi. Zbog toga im viziri ulivaju dodatno povererenje”.
U situaciji gde je hitnom reakcijom kreirana proizvodnja u okviru mejkerske zajednice nije bilo realno očekivati da će svi problemi biti rešeni i anticipirani za sve vrste lekara. Kako naša sagovornica dr Marija*, anestezilog pri Opštoj bolnici primećuje, postoje nedostaci koje bi trebalo uzeti u obzir: „Postoji problem prilikom intubacije ( jedan od najopasnijih trenutaka po lekara prilikom postavljanja pacijenta na respirator), kada sam nagnuta iznad pacijenta ispod vizira može da uđe vazduh. Čak i kada se nosi celokupna oprema”.
Marija dodaje i da prilikom nošenja vizira dolazi do otežanih okolnosti pri radu, poput smetnji zbog izduženosti. Nastaju problemi u kretnji, umanjenoj vidljivosti i težoj komunikaciji. Dr Marko predlaže da prilikom dalje izrade vizira bude smanjena dužina vizira, kako bi manje udarao u grudni koš. Dodaje da bi značajno bilo napraviti i model koji bi mogao više zaštititi bočne strane korisnika.
Uprkos nedostacima, dr Vladan* iz službe za hitne slučajeve potvrđuje efikasnost vizira: „U ovim okolnostima je apsolutno najbolja opcija koja postoji. To je sigurnost koju ranije nismo imali. Trebalo bi ih i inače imati, pošto smo prilikom svakodnevnog posla u bliskom kontaktu izloženi kijanju i kašljanju pacijenata. Korisni su nevezano za trenutne okolnosti, a sada pogotovo”.
Da vizir ne pruža 100% zaštitu i može da pruži dodatan napor u svesti je svih sagovornika. Čak i kada te činjenice demorališu i demotivišu, zdravstveni radnici nastavljaju da rade na prvom frontu protiv pandemije. Na kraju dana, kako dr Jelena* sa odeljenja za intenzivnu negu objašnjava, sve se zaboravi.
„Jeste otežano nositi, zatvoren si i ne može se reagovati na svrab. Naporno je, ali nije strašno. Skoncentrišeš se, nastaviš dalje. Kada sve te muke prođu, ja sve to zaboravim. Sa druge strane se osećam posebno jer sam u prvim redovima da pomognem. Tu sam zbog pacijenata, to je moj poziv”, zaključuje Jelena.
*Imena sagovornika izmenjena iz profesionalnih razloga
Objavio/la članak.
četvrtak, 9. April, 2020.