Naučnici stvaraju ceo ljudski genom u laboratoriji — nove ćelije, tretmani za bolesti, a možda i ljudi?

Značajne vesti procurile su iz naučnih krugova prvih dana juna (a potom su bile i potvrđene radom objavljenom u Science-u), najavljujući početak desetogodišnjeg projekta stvaranja kompletnog sintetičkog ljudskog genoma.

Pre dve decenije naučili smo da ga čitamo kroz Human Genome Project, a novi projekat bi trebalo da osposobi naučnike da ga i ispišu u potpunosti — čitave tri milijarde slova.

Human Genome projekat, koji je počeo ranih devedesetih, omogućio je naučnicima da stvore uputstvo za razumevanje ljudskog tela, lociranjem određenih gena, njihove strukture i organizacije. Napreci u tehnologiji omogućili su da cena sekvenciranja opadne brže od onoga što bi se očekivalo po Murovom zakonu, omogućujući da sekvenciranje postane rutinski alat za dijagnostiku, istraživanja i uzgoj useva.

Kako već predviđaju senzacionalističke naslove o nameri da “stvore veštačke bebe”, grupa naučnika i istraživača koja stoji iza Human Genome Project – Write, ogradila se od ovakvih ciljeva.

Ističu da će stvaranje sintetičkog genoma imati mnogo bitniju i praktičniju svrhu, pre svega u kreiranju ćelija, a ne celih ljudi. Ovo bi našlo primenu u menjanju biljaka, bakterija i životinja, ali i medicini, recimo za uzgoj organa za transplantaciju ili stvaranje rezistentnosti na viruse.

Jedan od učesnika projekta, Dr. Boeke, vodi međunarodni konzorcijum koji radi na kreiranju sintetičkog genoma kvasca koji se sastoji iz 12 miliona baznih parova. Za primer, u ovom procesu, naučnici nastoje da stvore stabilniji genom, izbaćujući DNK koji nemaju funkciju.

Zanimljivo je da iako se menjanje DNK koristi u proizvodnji nekih terapija, poput insulina, ovo nije uvek najefikasniji pristup — u jednom trenutku povećanje broja gena u genomu koje treba izmeniti dovodi do toga da je lakše stvoriti novu DNK.

Još jedan od ciljeva projekta je smanjenje cene sintetizovanja DNK za 1000 puta u jednoj deceniji, ali kako piše NYTimes, u narednih deset godina biće potrebno nekoliko miliona dolara za proizvodnju jednog genoma.

Cena sintetizovanja gena opala je od 2003. od $4 do 3 centa koliko košta danas, ali i pod ovom cenom sintetizovanje kompletnog ljudskog genoma izašla bi nekoliko desetina miliona dolara. Na talasu ovog trenda, predviđa se da bi za dvadeset godina cena genoma bila $100.000, a HGP-Write bi pad cene mogao ubrzati.

Projekat vodi neprofitna organizacija Center for Excellence in Engineering Biology, a u narednom periodu planiraju da sakupe 100 miliona dolara od privatnog i javnog sektora, s tim da ostaje otvoreno pitanje podrške od strane vlade SAD.