Hrana budućnosti su meso iz laboratorije i insekti — i to je super vest

Od 1967. do 2014. godine proizvodnja mesa se gotovo učetvorostručila — od 78 miliona tona porasla je na 308 miliona tona godišnje, a jedna osoba u proseku pojede 42,9 kilograma mesa (takođe na godišnjem nivou). Postoji mogućnost da se ove brojke uvećaju. Na primer, broj kineskog stanovništva je sve veći i njihove navike se menjaju — jedu sve više mesa nalik Evropljanima i Amerikancima. Uostalom, procene kažu da će do 2050. godine na svetu biti više od devet milijardi ljudi, što znači da će se povećati i potražnja za mesom i njegova cena.

Problem je što način konzumiranja mesa kakav imamo danas nije održiv. Proizvodnja mesa je jedan od glavnih uzročnika prevelike emisije ugljenika, previše vode se koristi za napajanje stoke, a na čak trećini njiva se uzgaja stočna hrana. Ako uzmemo u obzir činjenicu da je proizvodnja piletine najefikasnija, a pri tome od devet kalorija koje se daje piletu dobijamo samo jednu, šta to govori o onim manje efikasnim?

Koje su onda alternative? Revolucija u proizvodnji i poreklu hrane — in vitro meso, imitacija mesa napravljena od biljaka i uzgoj insekata. Neka istraživanja predviđaju da bi se nivo gasova koji izazivaju efekat staklene bašte značajno smanjio ukoliko bismo meso koje jedemo zamenili insektima, a time bismo osoblodili i milione hektara zemljišta. Britanski Guardian je još 2014. pisao kako bi prestanak konzumiranja govedine imao veći uticaj na očuvanje životne sredine nego prestanak vožnje automobila, dok je Futurism pre mesec dana rekao da bi prelazak na insekte oslobodio 4.150 miliona hektara zemljišta.

Nauka i tehnologija su ovih dana stigle dotle da postoji laboratorijski krvavi burger napravljen od biljaka ili goveđa ćufta od životinjskih ćelija, a da se nekada obične farme pretvaraju u farme jestivih insekata s kontejnerima punim zrikavaca poređanim do plafona dobro zagrejanih hala. Vredi obratiti pažnju i na ponudu proizvoda Cornisha ili Crunchy Crittersa, ili Grub Kitchena — restorana koji služi jela od insekata.

„Čisto meso” i bube

Meso iz laboratorija nastaje razmnožavanjem ćelija životinja bez potrebe za masovnim uzgajanjem stoke. Tako u idealnim uslovima jedna ćelija ćurke može da proizvede dovoljno mesa za bilion nageta. Proces je zapravo pozajmljen iz medicine, gde se godinama koristi za razmnožavanje životinjskog tkiva. Različita tekstura, ukus i izgled se postižu kroz poseban proces kultivacije ćelija, a moguće je proizvoditi samo one delove životinje koje se koriste za ljudsku ishranu.

Meso od biljaka, pak, nastaje delovanjem grejanja, hlađenja i pritiska kojim se proteini biljke dovode u iste vlaknaste strukture kakve postoje u mesu.

Problem ovakvih tipova proizvodnje jeste u tome što su skupi. Doduše, ne znači da će tako ostati — u razmaku od 15 godina proizvodnja nekih vrsta laboratorijskog mesa je sa tri milijarde pala na 3.000 dolara, pa i manje. Zbog toga se neke od već linkovanih kompanija i startapa fokusiraju na razvijanje tehnologije koja će pomoći pojeftinjenju proseca proizvodnje, tj. učiniti da nova hrana zadovolji potražnju na isplativ način. U moguću hranu budućnosti investiaju i velika imena. Tako je na primer Impossible Foods, koji je zaslužan za krvavi burger (čija „krv” je zapravo fermentisani protein hem iz soje), podržan od strane Bila Gejtsa i Google-a.

Uprkos svim naporima, pravljenje „čistog mesa” u laboratorijskim uslovima još uvek nije održivo. Bar ništa više od proizvodnje piletine i jaja, jer zahteva istu površinu i veći utrošak energije. Otvorena je dilema da li će cena proizvodnje „čistog mesa” pasti dovoljno da bi nov način ishrane zaživeo.

S druge strane, među insektima ima vrsta sa dovoljno proteina i kalorija da zadovolje ljudske potrebe. Za proizvodnju cvrčaka potrebno je nekoliko hiljada puta manje vode, nekoliko desetina puta manje hrane, a oslobađaju manje štetnih gasova nego govedina. Entomofagija, odnosno ishrana insektima, sve je popularnija. Samo do 2012. godine pokrenuto je više od 30 startapa specijalizovanih za zrikavce u Severnoj Americi, a i na Kickstarteru je primećen porast projekata vezanih za insekte u ishrani. Neki ih uzgajaju, drugi od njih prave krekere, čips, brašno, pa i hranu za kućne ljubimce. U nekim delovima sveta infrastruktura za proizvodnju insekata već postoji — mesta gde su gajeni kao mamci za ribu ili hrana za gmizavce obezbeđuju potrebnu toplotu i vlažnost vazduha. Ono što im nedostaje je regulativa, pa se očekuje da državni organi što pre donesu detaljnije propise za uzgajivače koji svoje insekte nameravaju da prodaju za ljudsku ishranu.