Hoćete da uđete u SAD? Uzećemo vam sve podatke i čuvaćemo ih 75 godina

Borba za zaštitu sopstvenih podataka na elektronskim uređajima dobija potpuno novu dimenziju nakon objave izveštaja Ministarstva unutrašnje bezbednosti SAD koji pokazuje sa koliko alata raspolažu agenti granične kontrole i šta sve mogu da prikupe od podataka, prenosi CNET.

Uprkos tome što je Vrhovni sud SAD neosnovanu pretragu putničkih elektronskih uređaja bez naloga, označio protivustavnom i ocenio da krši Četvrti amandman, pomenuti izveštaj otkriva nove instrumente na planu prikupljanja i čuvanja podataka.

Godinama je graničnoj patroli bilo dozvoljeno da bez naloga pretražuje elektronske uređaje, a samo u 2018. godini, agenti su to učinili više od 33.000 puta, što predstavlja značajnu razlika u odnosu na 4.764 pretraživanja u 2015. godini.

Iako zagovornici građanskih prava upozoravaju da ova vrsta nadzora krši privatnost građana, utisak je da to ne utiče mnogo na sve veću učestalost upotrebe raznovrsnih alata graničnih agenata za prisvajanje podataka. Izveštaj pokazuje da agenti mogu da kreiraju kopiju podataka na uređajima putnika, a po onome što stoji u izveštaju izvučeni podaci uključuju: kontakte, detalje poziva, IP adrese, mejlove, informacije na društvenim mrežama, GPS lokacije, brojeve telefona, fotografije i snimke, podatke o nalozima, poruke, finansijske transakcije i mnoge druge lične informacije.

Podaci se čuvaju na lokalnoj digitalnoj forenzičkoj mreži u posedu Ministarstva i prebacuju se na PenLink, softver za nadzor telefona koji pomaže u upravljanju preuzetim metapodacima. Softver inače koristi i policija širom SAD kako bi presretala poruke, pozive i GPS podatke.

To što Ministarstvo navodi kako je rizik po privatnost upotrebom navedenih alata mali jer će „samo obučeni forenzičari imati pristup tim alatima”, kao i da će biti sačuvani “samo oni podaci koji su relevantni za istragu”, ne dobija potvrdu u sudskim dokumentima iz aprila 2019. godine.

Ti dokumenti pokazuju da policija nije poštovala pravila prilikom „elektronskog pretresa”, kao i da nije imala zakonski neophodan osnov kada je sakupljala informacije o 11 putnika čije je elektronske uređaje pretraživala.