Grčki startap ekosistem je kroz investicije i akvizicije u 2020. imao 1,1 milijardu dolara, što je 23 puta više nego 2010, pokazuju podaci atinskog Marathon Venture Capitala, fonda za početna ulaganja u tehnološke startape. 

„Daleko smo od zrelog ekosistema. Međutim, razlika u rastu je prilično velika. Ljudi često zaboravljaju na nju i gledaju samo gde smo trenutno”, kaže Panos Papadopoulos, partner ovog fonda za Sifted

U avgustu prošle godine platforma za dostavu namirnica InstaShop prodata je kompaniji Delivery Hero za 360 miliona dolara, što je za sada najveća cena za jedan startap u toj zemlji, a jedna je i od najvećih akvizicija u ovom delu Evrope. Međutim, to nije bila jedina kupovina u 2020. 

Microsoft je kupio softversku platformu za robotsku automatizaciju Softomotive, što je u tom trenutku bila najveća akvizicija od 150 miliona dolara, a deep tech startap Think Silicon je prodat kompaniji Applied Materials za 20 miliona, kako navode neki izvori.

Deset najboljih grčkih startapa je prošle godine prikupilo 115 miliona evra investicija, prema nedavnom izveštaju EIT Digital-a i startap akceleratora Found.ation, a ukupne investicije u startape su oko 150 miliona. Deluje neverovatno za zemlju koja je pre deset godina doživela ekonomski krah i veliki odliv mozgova, a sada ima najmanje 20 startapa koji imaju visok potencijal, koji napreduju u svakom investicionom krugu i takmiče se na svetskom nivou, kaže Apostolos Apostolakis, partner i suosnivač VentureFriends, fonda koji ulaže u startape u ranoj fazi. 

Microsoft je krajem prošle godine najavio i da će stvoriti data centar hub u Grčkoj, s početnom investicijom od 500 miliona evra i planom da godišnje za njega izdvaja 50 miliona evra. Tada je grčki premijer objasnio kako će kroz taj projekat 100.000 ljudi ovladati digitalnim veštinama.  

„Ako će Microsoft zaposliti mnogo inženjera u Grčkoj, to je druga stvar, ali ako otvore samo data centar u kojem neće biti puno talenta, to je lepa investicija, dobro za zemlju, no to nije toliko vredno za ekosistem”, kaže Apostolakis.  

Amazon Web Services je u januaru otvorio i svoju prvu kancelariju u Atini, koja će dodatno pomoći razvoju ekosistema. Međutim, kriza je ostavila velike posledice, pre svega u činjenici da su mnogi potencijalni grčki preduzetnici svoje kompanije pokretali u evropskim startap centrima poput Londona i Berlina. Ima onih koji veruju da bi odlazak mladih u poslednjih 10 godina mogao da bude pozitivan za razvoj zajednice, ukoliko se deo njih vrati s iskustvima stečenim u svetskim kompanijama. 

Ne računajući akvizicije, većina novca uloženog u startape došla je posredno iz Evropskog investicionog fonda Evropske unije. Da je taj novac bio važan razlog da ljudi ostanu i pokreću svoja preduzeća u Grčkoj, smatraju u Atinskom centru za preduzetništvo i inovacije. Ono što uočavaju jeste da taj novac uglavnom ide za ustaljene startape, dok početnici imaju poteškoće da nađu takvu podršku. Kako kaže investitor s početka ove priče, mnoge mlade kompanije se nalaze ispod radara investitora. 

U novembru prošle godine, Marathon je prikupio 40 miliona evra za fond koji će se koristiti za ulaganja u početnim (seed) fazama od 1 do 1,5 miliona evra. Prethodno su investirali u 10 startapa. U martu je Hellenic Development Bank of Investments najavila fond od 60 miliona evra namenjen finansiranju grčkih startapa.

Početak ove godine je takođe bio dobar. U maju je biomedicinski startap Causaly prikupio 17 miliona dolara u seriji A. Mesec dana ranije, Viva Wallet, grčki startup fokusiran na bankarske usluge namenjene malim i srednjim preduzećima, prikupio je dodatnih 80 miliona dolara kao preteču serije D i mogao bi da postane prvi grčki jednorog. 

Osnivači Viva Wallet kompanije su među onima koji pokušavaju da podrže rast grčkog ekosistema, tako što su u uložili u 36 startapa. Takođe, njihovih 76 zapolenih poseduju 8 odsto deonica kompanije, pa bi i oni mogli da postanu ulagači. Postoji tu još dosta ulaganja, ali svakako ona nisu dovoljna da bi se grčka uvrstila u startap centre. 

Kako poznavaoci tamošnjih prilika kažu, treba pre svega promeniti mentalitet, jer kada u Grčkoj kažete da ste preduzetnik, na to se još gleda kao na nešto loše. Uz to ne postoji ni ohrabrenje, jer ako pokušate nešto da pokrenete i ne uspete, na vas se gleda kao na promašaj. Zvuči kao sličan problem s kojim se suočava i ekosistem u Srbiji. 

Kako bi dovukla sve više ljudi, Grčka je prepolovila iznos poreza na dohodak za digitalne nomade. Uz to se pokreće i platforma za povezivanje međunarodnih tehnoloških stručnjaka koji bi želeli da rade u Grčkoj s lokalnim brzorastućim kompanijama. Zato tamošnja zajednica veruje da bi Grčka mogla da postane dobro mesto za startape.