Građani manje troše, manje zadovoljni ekonomskim merama, ali i manje zabrinuti za radna mesta

Na Startit Dnevniku smo preneli niz istraživanja i stavova sa strane privrednika, startapa, frilensera i drugih, ali je relevantno svakako i kako o epidemiji i izvesnim ekonomskim posledicama razmišlja i građanstvo u celini. Prenosimo ključne nalaze jednog od retkih istraživanja javnog mnjenja o razmišljanjima i ponašanju građana u epidemiji i ekonomskoj krizi. Kako su građani podneli više od 40 dana vanrednog stanja u Srbiji? 

Prema istraživanju agencije Valicon koje obuhvata mart i april mesec, građani su pokazivali veću zabrinutost za ekonomske posledice, nego na početku vanrednog stanja, navodi istraživanje, a zanimljivo je da je uporedo sa većom brigom zabeležena i manja saglasnost sa uvedenim ekonomskim merama. 

Svaki deseti građanin smatra da su ekonomske mere neprimerene

Više od polovine ispitanika (55 odsto) krajem marta se izjasnilo da su predložene mere adekvatne. Krajem aprila taj broj je opao za 17 odsto. Na osnovu poslednje analize svaki deseti građanin smatra da su ekonomske mere neprimerene, a najviše je onih koji ih smatraju delimično odgovarajućim (51 odsto). 

Veću zabrinutost zbog ekonomskih mera prati i smanjena količina potrošnje u odnosu na prethodnih šest meseci. U sva tri merenja više od polovine ispitanika (između 56 i 62 odsto) potvrdilo je da je tokom marta i aprila trošilo manje, ili predviđa da će u narednom periodu trošiti manje. Bez obzira na tu obazrivost, opala je zabrinutost za radna mesta. Posle zabeleženog skoka sa 11 na 14 odsto u prvoj polovini aprila, broj ispitanika krajem istog meseca se spustio na 10 odsto.

Od dodatnih relevantnih podataka izdvojili bismo i ove:

77 odsto građana na prvo mesto je stavilo brigu za svoju porodicu.

U odnosu na period pre pandemije zabeleženo je znatno povećanje izloženosti medijskom sadržaju: 58 odsto ispitanika više gleda televiziju, veću upotrebu pametnih uređaja potvrdilo je 64 odsto, a više vremena na internetu provodi 70 odsto ispitanih. 

Kada je reč o informacijama o epidemiji koje dolaze i Kriznog štaba Srbije, čak 33 odsto ispitanih izjasnilo se da količina informacija „u potpunosti” ili „uglavnom” nije dovoljna. Manje od petine ispitanih smatra da Krizni štab pruža dovoljno informacija.

Ispitanici predviđaju okončanje epidemije početkom avgusta

Krajem aprila 32 odsto građana epidemiološke mere smatralo je previše strogim (više nego duplo u odnosu na prvi talas merenja). Više od polovine ispitanika smatralo ih je primerenim. Gotovo 90 odsto građana Srbije smatra da će se kontrola širenja virusa poboljšati.  

Ispitanici predviđaju okončanje epidemije početkom avgusta, što pokazuje da je prognoza iz prvih merenja, sredina juna, prolongirana, bez obzira na ublažene restriktivne mere i najavu stabilnije epidemiološke slike. 

Sa ukidanjem vanrednog stanja, umesto da se vratimo u normalne tokove, nalazimo se u pomalo drugačijoj realnosti. Sumiraćemo utiske tokom narednih meseci i prenositi neka slična istraživanja kako bismo imali celokupan uvid u razvoj situacije, a do tada predlažemo svim čitaocima da se osvrnu na rubriku Uticaj pandemije na domaći IT.

Izvor: Valicon – Istraživanje javnog mnjenja u Srbiji i regionu, mart – april 2020. godine