IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Isplata 100 evra svim punoletnim građanima Srbije je pogrešna mera države koja nije doprinela smanjenju nejednakosti i siromaštva, a 70 milijardi dinara potrošenog budžetskog novca svi građani će otplaćivati u narednim godinama.
Ovakva reakcija Fiskalnog saveta usledila je nakon objavljivanja zajedničke analize Međunarodne organizacije rada (MOR) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), koji su u saopštenju naveli da je program isplate 100 evra punoletnim građanima imao „zadivljujuće snažne efekte na smanjenje nejednakosti i siromaštva“ u Srbiji.
Fisklani savet je inače nezavisan državni organ odgovoran Narodnoj skupštini a posao mu je da ocenjuje kredibilitet fiskalne politike s aspekta poštovanja utvrđenih fiskalnih pravila i da obezbedi javnost i odgovornost u vođenju fiskalne politike.
Iako je stav Fiskalnog saveta (FS) o 100 evra pomoći bio poznat i pre nego što je ceo projekat isplate realizovan, nakon konstantnog ubeđivanja javnosti od strane vlasti da je mera „pogodila tačno u centar mete”, ova državna institucija je objavila „priručnik za učenje matematike” u kojem je objašnjeno šta sve ne štima u računici države i pojedinih međunarodnih organizacija i institucija.
„Marko i Ivan” nisu jednaki, a 100 evra je samo dodatno produbilo jaz između njih
FS ovakav stav slikovito objašnjava na primeru „Marka koji zarađuje 200 evra i Ivana koji zarađuje 800 evra”.
Najobičnijom računicom prvo se uočava da njihovi prihodi stoje u odnosu 4:1.
Nakon isplate 100 evra svima, „Markovi” ukupni prihodi će iznositi 300 evra, a Ivanovi 900 evra, čime se nejednakost privremeno smanjuje na 3:1.
Iz ovog jednostavnog primera vidi se ne samo trivijalnost zaključka da isplata 100 evra (privremeno) smanjuje nejednakost, već se nameću i daleko racionalnije alternativne politike za smanjenje nejednakosti i siromaštva, objašnjavaju u FS.
Zato dalje daju formulu kako je u stvari trebalo raditi, da je bilo sluha od strane onih koji su odlučivali.
U slučaju ciljanih isplata samo ugroženim građanima, samo „Marko” bi primio 100 evra, budžetski trošak bio bi dvostruko manji, a smanjenje nejednakosti bilo bi veće i iznosilo bi 2,7:1 („Markovih” 300 evra prema „Ivanovih” 800 evra).
U komentaru Fiskalnog saveta se taksativno navode sve greške koje se, kažu, nalaze u analizi MOR-a i EBRD-a, od pogrešnog i neuvremenjenog korišćenja podataka Zavoda za statistiku do nerazumevanja dugoročnih efekata isplate 100 evra na povećanje nejednakosti u društvu.
„Ispravna analiza, suprotno tome, pokazuje da je isplata 100 evra svim punoletnim građanima loša mera socijalne politike koja ne omogućava ni trajno niti značajno smanjenje nejednakosti i siromaštva”, tvrdi Fiskalni savet.
Nije merodavno meriti efekat jednokratne mere na smanjenje nejednakosti i siromaštva jer se na ovaj način ne može ostvariti nikakvo trajno poboljšanje ovih dugoročnih društvenih problema. Štaviše, veliko zaduživanje države (preko 70 milijardi dinara) da bi svima isplatila 100 evra smanjiće budžetske mogućnosti za pomoć ugroženim građanima i time potencijalno povećati siromaštvo u budućnosti, smatra Fiskalni savet.
„Ista, ili manja, budžetska sredstva mogla su da imaju znatno veći efekat na smanjenje nejednakosti i siromaštva – pod uslovom da su bila ciljana na domaćinstva ugrožena i pogođena krizom, umesto što su neselektivno podeljena svim punoletnim građanima”.
Šta i kako je trebalo da se uradi?
Završiti izradu „socijalnih karata“. Godinama se najavljuje da će biti tačno definisano koja su domaćinstva u Srbiji siromašna, koliko imaju članova, gde se nalaze, da li imaju i koliko prihoda… „Radi se na tome”, ponavljaju nadležni, nekako malo češće uvek u predizbornom periodu, što u slučaju naše države znači — stalno.
Da su „socijalne karte” kojim slučajem bile napravljene pre odluke da se isplati svakom građaninu po 100 evra, tek u tom slučaju bi nešto moglo da se nazove „merom koja je pogodila u sam centar”, jer bi oni kojima je to najpotrebnije dobili oko 12.000 dinara, a ne i „komšija koji ima pet parkiranih mercedesa na trotoaru”.
Da je tako urađeno, kao što nije, prema oceni Fiskalnog saveta, budžet bi to koštalo svega četvrtinu sredstava koliko je izdvojeno za isplatu 100 evra. Tako bi 10 odsto najsiromašnijih građana moglo da popravi svoj materijalni status na duže staze (na primer, obezbedi ratu za priključak za struju, kupi nove električne aparate…)
„Targetiranjem na nivou pojedinaca (koje je bilo moguće) isti efekti na nejednakost i siromaštvo, uz uključivanje dece, ostvarili bi se uz uštede od preko 20 milijardi dinara. Iako iz praktičnih razloga nije bilo moguće targetirati isplatu na nivou domaćinstava, postojala je mogućnost da se targetiranje vrši na nivou pojedinaca”.
Na primer, svi punoletni građani sa registrovanim prihodima manjim od minimalne zarade bi primali pun iznos naknade od 11.800 dinara, da bi se iznos postepeno smanjivao i potpuno ukidao za građane koje imaju registrovani prihod u nivou prosečne zarade.
Dodatno, za svako izdržavano dete jedan od roditelja bi sticao pravo za uvećanje naknade za 50%. Na kraju, stariji od 65 godina bi primali iznos od 7.000 dinara, koji bi se postepeno smanjivao ako primaju penziju veću od minimalne i potpuno bi se ukidao za one koji primaju prosečnu ili višu penziju.
Ovaj program bi omogućio progresivnu raspodelu u odnosu na materijalno stanje domaćinstava, uključivao bi decu i bio za oko 30% jeftiniji od programa isplate 100 evra svim punoletnim građanima, smatra FS.
„Isplata 100 evra (svim) punoletnim građanima predstavlja neodgovornu fiskalnu politiku koja će otežati sprovođenje sistemskih mera za smanjenje nejednakosti i siromaštva u budućnosti”.
Ova sredstva Srbija je morala da obezbedi zaduživanjem na međunarodnim tržištima kapitala, te će trošak ovog duga morati da otplaćuju svi poreski obveznici u godinama koje dolaze, zaključuje Fiskalni savet.