Iako je danas široj populaciji poznat po Murovom zakonu, Gordon Mur je tokom života osnovao i zauzimao vodeće pozicije u dve kompanije koje su usmeravale tok čitave tehnološke industrije – Fairchild Corporation i Intel, i igrao je ključnu ulogu u stvaranju tehnološkog pejzaža na kojem počiva moderna tehnologija.

Mur je sebe često karakterisao kao „slučajnog preduzetnika” jer je tokom ranog života stremio ka akademskoj karijeri. Pohađao je Univerzitet u Kaliforniji i kasnije i Kalifornijski tehnološki institut. Diplomirao je hemiju, bavio se i fizikom, stekao doktorat iz hemije i potom sprovodio istraživanja u oblasti primenjene fizike, i tehnologija mu nije bila u prvom planu.  Na početku karijere, na jednom od prvih intervjua za posao za Dow Chemical, na psihološkoj proceni okarakterisan je kao „tehnički potkovan, bez potencijala za rukovodstvo”

Fairchild i „osmorica izdajnika”

Jaka naučna i straživačka pozadina Muru je donela priliku da pedesetih godina, uz još nekolicinu talentovanih mladih stručnjaka počne da radi za Viijama Šoklija, koji je osnovao svoju istraživačku laboratoriju s namerom da razvija koncepte vezane za tranzistore i počne da proizvodi komponente poput četvoroslojnih dioda

Šokli, koji je kasnije dobio Nobelovu nagradu kao jedan od izumitelja tranzistora, od svojih zaposlenih je zahtevao da prođu rigorozne testove i raditi za njega bilo je izuzetno zahtevno i ponekad neprijatno. Zaposleni su se često bunili, na kraju zahtevajući da Šokli prestane da im bude šef. Kada to nije uspelo, 1957. godine osmorica mladih menadžera, naučnika i inženjera, među kojima se nalazio i Mur, dobija podršku Šermana Ferčajlda i zasniva kompaniju Fairchild Semiconductor Corp. Ova grupa osmorice zaposlenih kasnije je postala poznata pod imenom „osmorica izdajnika”.

Mur je u ovoj kompaniji najpre bio šef inženjerstva, a potom i na čelu istraživanja i razvoja, gde je igrao ulogu u razvoju tzv. planarnog procesa, načina proizvodnje integralnih kola. U Fairchild korporaciji nastavljen je i rad na tranzistorima, a među konceptima koji su istraživali, Murovo rešenje ispostavilo se kao najisplativije u ranim danima. Njegov koncept doveo je do masovne proizvodnje n-p-n tranzistora, što je pomoglo da se Fairchild pozicionira kao lider u proizvodnji tranzistora tokom pedesetih i ranih šezdesetih godina.

Murov zakon

Za vreme rada u Fairchildu, Mur je skovao i opštepoznati Murov zakon. Kada su ga urednici jednog strulnog časopisa pitali da predvidi šta će se desiti u narednih deset godina, Mur je artikulisao princip prema kom je predvideo da će se broj tranzistora mikročipova duplirati svake godine.

Iako danas nema konsenzusa oko toga važi li još uvek ovaj princip ili ne, i, ukoliko ne važi, šta ga može zameniti, Murov zakon postao je vrsta vodiča koja upravlja ritmom razvoja mikročipova, i ritmom kojim su kompanije do sada uspevale da na tržište izbacuju sve moćnije komponente uz konstantno unapređivanje proizvodnih procesa.

1975. Mur je zakon prilagodio, rekavši da će se po svoj prilici u narednom periodu broj tranzistora duplirati na svake dve godine, a od tog perioda, zakonu su mnogo puta predviđali kraj. Bez obzira na njegov trenutni status, pored ogromnog uticaja koji je imao na industriju, Murov zakon je bez sumnje i stvar po kojoj je Gordon Mur danas najpoznatiji.

Intel

Nakon kadrovskih promena u Fairchildu, i bojeći se kvarenja radne atmosfere, Mur sa kolegom iz Šoklijeve laboratorije i tvorcem integralnog kola, Robertom Nojsom, osniva Intel korporaciju 1968. godine. Zbog prethodnih iskustava sa Šoklijem i Fairchildom, odlučuju da kompaniju zasnuju na tesnoj saradnji istraživača i inženjera na proizvodnji čipova, poput prvih MOSFET-a koji su postali prvi veliki komercijalni uspeh kompanije.

U Intelu je Mur bio na poziciji potpredsednika (1968–75), predsednika (1975–79), CEOa (1975–87) i predsednika upravnog odbora (1979–97). Zajedno sa Nojsom i Endijem Grouvom, Mur je činio tzv. Intelovo trojstvo – tri rukovodioca koji su zajedničkim i komplementarnim radom uspeli da dovedu kompaniju do pozicije najvrednije korporacije na svetu.

Nojs je u kompaniji bio harizmatični lider, Grouv je imao smisao za biznis i akciju, a Mur je bio mislilac koji je pravio tehničke proboje i uspeo da stvori atmosferu slobodnog istraživanja. Pod njegovim vođstvom, Intel je napravio i zaokret ka najuspešnijim proizvodima – 32-bitnim i 64-bitnim mikroprocesorima. Zbog razvoja u ovom periodu, zarade kompanije su se utrostručile prvog kvartala 1988, što je učinilo Intel jednom od najbrže rastućih kompanija na svetu.

Nakon povlačenja sa operativnih funkcija u kompaniji koju je osnovao, Mur se fokusirao na humanitarne projekte, stvarajući fondaciju kojoj je dao polovinu svog vlasništva Intela, namenjenu unapređenju naučnih otkrića, ekološkim pitanjima, razvoju sotvera, i mnogo čemu drugom.

Karijera Gordona Mura pokazuje u kojoj meri tehničko znanje različitih sfera može naći primenu u srodnoj industriji, kao i primer kako kombinacija skromnosti, liderskih sposobnosti, poznavanje industrije i kreativno radno okruženje, mogu da dovedu do revolucije u profesionalnom razvoju.

 

*Izrada ovog teksta omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj ovog teksta je isključivo odgovornost Udruženja SEE ICT i ne predstavlja nužno stavove USAID-a ili Vlade SAD.